Strah od promene karijere u poznim godinama: Da li smo previše stari za novi posao

Ray Kroc je osnovao Mc Donalds u 52. godini života, Henri Ford je pokrenuo Ford Motor sa 45 godina, a Semjuel L Džekson je postao glumac u 46. godini. Kada je kasno za promenu karijere i da li je uopšte ikad kasno?

Čak 66% zaposlenih u kasnim tridesetim razmišlja o promeni karijere, a 60% onih u kasnim četrdesetim.

Karijerne vode umeju da nas „odvuku“ na različite strane: na stranu za koju se nismo školovali, na stranu na kojoj nismo sasvim srećni ili na stranu koja je samo privremena. Ima više ljudi koji su poželeli da promene karijeru nego onih koji su se zaista osmelili da to urade. Strah od promene karijere u kasnijim godinama je sasvim prirodan i obično je sačinjen od nekoliko posebnih strahova:

• Strah od neizvesnosti: pozicija u kojoj se nalazimo, sve i kad nije sasvim zadovoljavajuća, sigurna je i izvesna i pruža određeni osećaj stabilnosti. Pomisao o napuštanju takvog konteksta prirodno stvara strah od neuspeha, nesigurnosti, gubitka „tla pod nogama“. Taj strah je sasvim opravdan i prirodan i nije odraz slabosti ili kukavičluka nego upravo zrelosti i odgovornosti.

• Strah od osude okoline: društvena konvencija je da do određenih godina svi treba da imamo „sređenu profesiju“, stabilan posao. Plašimo se da ćemo naići na komentare: „Zar se sad igraš sa poslom? Zar u tim godinama krećeš iz početka?“ i slično.

• Strah od mladih/konkurencije:  kada napravite promenu, logično je da postoji osećaj „zaostatka“ za onima koji su u oblasti duže ili za mladima koji brže usvajaju nova znanja, nove tehnologije. Ovaj strah je takođe odraz odgovornosti. Postoje „prenosiva znanja i veštine“ koje iskusnim ljudima pomažu da brže nadoknade ono što ne znaju a iskustvo, u bilo kojoj oblasti, ima podjednaku važnost za uspeh kao i specifična znanja.

Koliko god da je strah od promene veliki i osnovan, treba izmeriti potencijalnu dobit i potencijalne rizike i doneti odluku zrelo i promišljeno. Na putu do odluke treba razmisliti i o aktivnostima koje mogu smanjiti rizike i napraviti „plan B i plan C“ za određene scenarije koje je moguće predvideti. Na odluku treba da utiče i vaše sadašnje stanje odnosno kako se osećate oko vašeg trenutnog posla. Ako ste duže vreme nezadovoljni, godinama vas ništa na poslu ne inspiriše i ne vidite u perspektivi da možete biti srećni radeći ono što trenutno radite… To bi trebalo da bude jedan od faktora odluke.

Dodatno, ako postoje oblasti u kojima leži vaša prava strast, znanje i interesovanje, definitivno bi trebalo razmotriti opciju da vam to postane karijera jer u tom slučaju sigurno znate da biste bili srećniji. Mogućnost zarade odnosno kapacitet za zaradu od vaše nove izabrane oblasti sigurno predstavlja još jedan faktor odluke. Nesumnjivo, kada se menja karijera iz korena to podrazumeva mnogo odlučivanja i razmišljanja, ali tako je sa svim životno važnim odlukama, a ova jeste jedna od njih. Nije lako početi karijeru iz početka, ali nije lako ni proživeti ceo svoj profesionalni vek sa pitanjem „Šta bi bilo da sam probao – probala?“.

Ako odlučite da „okrenete novi list“ postoje akcije koje možete preduzeti da tranzicija bude manje rizična ili stresna:

• Postavite realna očekivanja: san koji imate, probajte da sagledate kroz manje ciljeve ili korake, bez idealizovanja. Optimizam je OK ali u ovom slučaju, treba napraviti i realne, racionalne projekcije i gde god je moguće, „sigurnosnu mrežu“ („safety net“) za situacije kada ne krene sve kako je planirano.
• Ako imate intervju za sasvim novu karijernu oblast, prihvatite da će intervjuer možda biti začuđen i radoznao i da će vam biti postavljena pitanja poput: „Otkud da želite sada da promenite karijeru?“ ili „Molim vas pojasnite mi vaše razloge da promenite karijeru iz korena. Na ova pitanja nemojte gledati negativno jer su očekivana i prirodna. Bolje se posvetite veštinama predstavljanja sebe na intervju a u ovim, novim okolnostima.
• Odnosi i kontakti: dok ne pokrenete svoju novu karijernu priču, uložite vreme da stvorite mrežu potrebnih kontakata, stručnih lica koja mogu da vam pomognu ili kontakata iz oblasti generalno. Gledajte to kao pripremu odnosno postavljanje baze.
• Finansijska sigurnost: ako imate način da obezbedite sebi neku vrstu ušteđevine za „crne dane“ ili dodatne investicije, tranzicija će vam biti manje stresna.

Najvažnije:

• Ne zaboravite da ste tokom života i rada stekli veliki broj „mekih“ i drugih veština koje ne treba da pošaljete u prošlost zajedno sa prethodnom karijerom. Pored specifičnih stručnih znanja, čovek stiče veštine i znanja koja su na izgled nevidljiva, a igraju ključnu ulogu u promeni karijere. Te veštine se nazivaju „prenosivim“ i omogućavaju nam konkurentsku prednost, lakše prilagođavanje novim okolnostima, to su na primer: komunikacione veštine, pregovaranje, analiza podataka, prezentacione veštine, javni nastup, liderstvo, delegiranje, razvoj drugih ili sebe, rešavanje konflikata, vođenje projekata, upravljanje vremenom, korišćenje digitalnih alata, budžetiranje, procena rizika itd.

Prema Bettina Seidman (SEIDBET Think Over 40 Means Your Finished? Not A Chance – Career Intelligence), zaposleni u svojim kasnim četrdesetim, a koji ulaze u nove karijerne vode imaju mnogo šta da ponude: obrazovanje, posvećenost kvalitetu obavljanja posla, zrelost i stabilnost, iskustvo u mnogim oblastima, kontakte koje su ostvarili, obično su dobri i mentori a fluktuacija ovih zaposlenih je manja. Zvuči kao da su zaposleni koji su bliži pedesetim sasvim dobri kandidati iz ugla poslodavca. Mada, prilikom donošenja ovakve odluke, bitniji je vaš ugao: šta želite da postignete, na kojim poljima očekujete boljitak ili veći kvalitet života. Ako ste sigurni u svoju odluku i jasno vidite cilj ispred sebe, zar će beznačajna godina rođenja biti prepreka tome? Bilo bi šteta.