Pijaca na kućnom pragu: Kako su dva studenta iz Beograda spojila IT i selo u biznis koji sve više osvaja tržište

Krompir iz ivanjičkog kraja, šumadijski sočni paradajz, leskovačka paprika, ariljske maline, ili blitva kao iz bakine bašte – sve ove domaće, sveže namirnice sada mogu zajedno da se nađu na vratima porodica zahvaljujući digitalnoj platformi Farmit. U Pitanju je neobičan biznis koji ljudima iz grada omogućava da iznajme baštu na selu i da im voće i povrće direktno sa njive stiže na trpezu. 

Sava Pavlović i Lazar Jovanović, prijatelji i kolege sa Fakulteta organizacionih nauka, pokrenuli su ovaj startup koji povezuje potrošače sa farmerima koji seju i sade za njih. Farmit funkcioniše kao moderna pijaca, bez guranja među tezgama, na kojoj se korisnici pretplaćuju na sezonske korpe svežeg voća i povrća, koje im potom stižu direktno sa lokalnih povrtnjaka i voćnjaka.  

Kako kažu za Infostud, u vremenu kada sve više ljudi traži alternativu industrijskoj hrani i “plastici” iz supermarketa, ponudili rešenje da korpa domaćih namirnica bez posrednika, bez skladištenja i bez suvišne ambalaže stigne do svakog: 

 – Kupac sa svog elektronskog uređaja izabere kulture, količinu, kao i mesečnu, višemesečnu ili godišnju pretplatu i svake subote paket ga čeka na vratima. A što je najvažnije, ima sve informacije o kvalitetu, načinu gajenja. 

Od studentske ideje do pravog poljoprivrednog startapa 

Ideja koja je pre nekoliko godina krenula iz studentske klupe, počela kao eksperiment, danas povezuje desetine malih proizvođača sa stotinama zadovoljnih kupaca i stalnih mušterija Farmita. Da je ideja bila dobra i da su na pravom putu, pokazuju i priznanja iz zemlje i inostranstva, kao i sve veći broj malih proizvođača koji žele da sarađuju s njima. 

– Naš cilj je bio jednostavan – da farmeri imaju siguran plasman, a ljudi zdravu i proverenu hranu, kažu osnivači.  

Farmit je zvanično krenuo početkom 2023, kada su prve kutije svežeg povrća dostavljene korisnicima u Beogradu. Ipak, put do toga nije bio kratak. Ideja se rodila još krajem 2021. godine, dok su osnivači bili studenti FON-a, na smeru Informacioni sistemi i tehnologije. 

– „Želeli smo da pomognemo poljoprivredi u Srbiji, jer smo videli koliko je teško malim proizvođačima da pronađu siguran plasman i opstanu na tržištu. U isto vreme, da ljudima približimo ideju života na selu i domaće hrane na zanimljiv način – pa nam je palo na pamet da sve to povežemo kroz koncept koji podseća na igru FarmVille”, kažu Sava i Lazar. Kako dodaju, u početku nisu znali mnogo o poljoprivredi, ali su učili direktno na terenu – sejali, brali i pakovali kako bi razumeli svaki deo procesa.  

– Mentorski program na fakultetu nam je tada mnogo pomogao da napravimo prve korake pri izlasku na tržište – iznajmili smo zemljište i sami krenuli u proces proizvodnje. Najveći izazov bio je steći poverenje i farmera i ljudi u gradu, kažu naši sagovornici i dodaju da je sa prvim korpama i preporukama sve krenulo da se razvija. Potvrda je stigla i iz inostranstva. 

Farmit je osvojio nagradu u Dubaiju za inovaciju u oblasti održive poljoprivrede, što je, kako kažu, bio ključni trenutak za dalji razvoj. 

– Tad smo još sumnjali u to što radimo, a onda nas neko s druge strane sveta prepozna kao rešenje za budućnost. To nas je stvarno poguralo napred, kažu ovi mladići koji su osim toga nagrađeni za najbolje predstavljanje ideje na Katapult Demo Day-u, gde su osvojili priznanje za najbolji mali biznis godine na Mokroj Gori, kao i nagrade na takmičenjima u Hrvatskoj i Nemačkoj. 

Domaće, provereno i bez plastike 

Danas Farmit ima tim od sedam ljudi: agronom vodi odnose sa proizvođačima, programeri razvijaju i održavaju platformu, a projektna menadžerka i korisnička podrška brinu da sve funkcioniše glatko.  

Trenutno je u mrežu uključeno više od 30 domaćih proizvođača iz različitih krajeva Srbije – od Ivanjice i Arilja, preko Stare Pazove i Šumadije, do Banata i Vojvodine.  

– Ne radimo sa svima. Biramo male proizvođače, one koji uzgajaju sezonski i tradicionalno. Često dolazimo preko preporuka, obilazimo domaćinstva, proveravamo zemljište, vodu, načine obrade, objašnjavaju Sava i Lazar i dodaju: 

– Naš agronom lično obilazi farme, proverava metode gajenja i edukuje proizvođače kako da se uklope u naš sistem. Zatim svi proizvodi prolaze laboratorijsku proveru, pakuju se bez plastike i stižu direktno na prag korisnika, objašnjavaju osnivači. 

Na platformi korisnici biraju tip i veličinu paketa – mali, srednji ili veliki – kao i učestalost isporuke. Svake subote, sveže voće i povrće stižu na adresu, bez dodatnog pakovanja, bez skladištenja i bez posrednika. Proizvodi se beru neposredno pred isporuku, a sistem pretplate omogućava proizvođačima da bolje planiraju setvu i berbu. 

– Trudimo se da korpe budu raznovrsne i da menjamo sadržaj u skladu sa sezonom. U jednoj nedelji imate spanać i rotkvice, u drugoj paradajz, blitvu i tikvice. Sve zavisi od toga šta priroda u tom trenutku daje, kažu. 

Najviše korisnika dolazi iz Beograda, a uskoro planiraju širenje i na druge veće gradove, osim Novog Sada i Kragujevca gde su još dostupni. Iako su mnogi prvi put došli preko reklame, većinu novih mušterija danas donose – preporuke.  

– Korisnici nam često kažu da sada jedu više povrća, jer im je ukusnije. Jedan je napisao da imamo „3D paradajz“, objasnivši da je ponovo kao u detinjstvu okusio paradjaz koji ima sve tri dimenzije – boju, miris i ukus, prisećaju se komentara. 

Trenutno, fokus im je na domaćinstvima, ali planiraju da u budućnosti prošire ponudu i na restorane, hotele, kao i da nude druge proizvode – jaja, med, sokove. Plan je i da se šire na druge gradove u Srbiji. Zasad, kažu, žele da ostanu verni principima kvaliteta i lokalne proizvodnje.  

– Naučili smo da ne postoji savršen trenutak. Ideja mora da izađe na tržište da bi se razvijala. A kad je korisnici prepoznaju i podrže, znate da ste na pravom putu, poručuju Sava i Lazar onima koji imaju ideju ali se ne usuđuju da krenu.