Menu
Stručnjak za zašitu na radu – između propisa i stvarnog rizika u pogonima
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Svi tekstovi
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Svi tekstovi
Zvuk čekića i mašina odjekuje gradilištem, jedni vare, drugi zakucavaju, naokolo čelične grede i skele. Na platformi iznad, stoji stručnjak za bezbednost i zdravlje na radu, sa kacigom na glavi, prslukom sa reflektujućim trakama i beleži u tablet sve što vidi. Njegovom oku ništa ne sme da promakne – labavo postavljena skela, kablovi preko hodnika, radnici koji naglo pomeraju teške terete, neki od njih nemaju zaštitnu opremu…
Ova scena sa gradilišta samo je primer kako izgleda posao za koji sagovornici Infostuda, troje stručnjaka iz ove oblasti, Nebojša Maksimović, Aleksandra Marković ( na naslovnoj fotografiji) i Nikola Novotni, smatraju mnogo složenijim i dinamičnijim. Kada se u firmi govori o bezbednosti na radu, mnogi prvo pomisle na propise, opremu i obavezne procedure, ali oni ističu da njihov posao nije samo nadzor. Stručnjak za bezbednost je i edukator, i posrednik između zakona i stvarnih uslova rada, a cilj je sprečiti da se nezgode uopšte dogode.
Za bavljenje ovim poslom u Srbiji najčešće su potrebni formalno obrazovanje, položen stručni ispit i praktično iskustvo. Iako Zakon jasno definiše ko može da obavlja ove poslove, najveći deo znanja stiče se upravo kroz rad u kompanijama.
– Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu prepoznaje dve kategorije stručnih lica – saradnike i savetnike za bezbednost i zdravlje na radu – BZR. Savetnik ima završen VII (ili minimum VI-2) stepen tehničko-tehnološke, biološke, ili medicinske struke i položenim stručnim (državnim) ispitom. Može da radi u svim delatnostima, dok saradnik, sa nižim stepenom stručne spreme, može biti angažovan u niskorizičnim delatnostima. Iakao osnovu daje formalno obrazovanje, najvažnije znanje stiče se kroz praksu, kaže Nikola Novotni, iz Ergo Donuma.
Prema rečima Predsednika Udruženja „Bezbedan rad”, magistra zaštite na radu Nebojše Maksimovića, ovaj posao često zahteva brzu procenu i donošenje odluka na licu mesta.
– Radni dan savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu je sve osim dosadnog posla. Svakodnevno prati, kontroliše i izveštava poslodavca o primeni mera, učestvuje u izradi Akta o proceni rizika, sprovodi obuke zaposlenih, organizuje lekarske preglede, ali i vodi evidencije i kontroliše uslove radne sredine, navodi on i dodaje da upravo ta kombinacija terenskog i kancelarijskog rada čini osnovu ove profesije.
– Dok se na terenu identifikuju rizici i proverava primena mera, kancelarijski deo podrazumeva izradu dokumentacije i usklađivanje sa zakonskim propisima.
Sličnog iskustva je i Aleksandra Marković, koja u ovoj oblasti radi već 17 godina. Ona ističe da je najvažnija u ovom poslu prevencija, da se prepozna i otkloni rizik pre nego što dođe do problema.
– Jedan deo vremena provodim u kancelariji, radeći dokumentaciju i analize, dok sam drugi deo na terenu, u kontaktu sa zaposlenima kroz obilaske, provere uslova rada i obuke. Upravo to čini posao dinamičnim i zanimljivim.
Sagovornici ističu da je poznavanje propisa temelj ove profesije, ali i podjednako važan deo kao rad na terenu, komunikacija sa zaposlenima, edukacija i uticaj na ponašanje radnika.
– Uloga stručnjaka je da „prevede” zakone na svakodnevni rad i prilagodi ih ljudima, što zahteva individualni pristup, kaže Marković, a na to ukazuje i Novotni, stručnjak za bezbednost i zdravlje na radu sa gotovo dve decenije iskustva, koji naglašava praktičnu dimenziju posla.
– Poznavanje propisa je ključno, oni su polazna osnova za uređenje oblasti BZR u svakom preduzeću. Isto tako komunikacija sa zaposlenima je esencijalna u praktičnom smislu, dobra komunikacija predstavlja osnovu za brigu o zdravlju zaposlenih i sprovođenju mera, kaže Novotni.
Maksimović smatra da najuspešniji stručnjaci za bezbednost i zdravlje na radu kombinuju tri ključna elementa – temeljno tehničko znanje, razvijene komunikacione veštine i odgovornost.
– Analitičke sposobnosti i zapažanje detalja ključni su za prepoznavanje potencijalnih opasnosti pre nego što postanu problemi. Sposobnost motivisanja zaposlenih da dosledno primenjuju bezbednosne procedure, čine razliku između formalnog i stvarnog sprovođenja bezbednosti na radu, objašnjava Maksimović i dodaje da su važne i lične osobine kao što su odgovornost, integritet, asertivnost i strpljenje koje omogućavaju da stručnjak ostane dosledan čak i u zahtevnim ili konfliktima situacijama.
Sagovornici ističu da je potražnja za ovim profilom u porastu, pre svega zbog zakonskih obaveza i sve većeg fokusa na bezbednost zaposlenih. Najveća potreba je u građevinarstvu, industriji i proizvodnji, ali se sve više javlja i u uslužnim delatnostima.
– Stručnjaci za bezbednost i zdravlje na radu mogu da se zaposle u gotovo svim sektorima – od industrije i građevinarstva do javnog sektora i konsultantskih firmi, kaže Maksimović i dodaje da interesovanje za zanimanje raste i zbog neophodnog usklađivanja sa evropskim standardima.
Aleksandra Marković dodaje da osim što su zakonske obaveze sve veće, raste i svesti poslodavaca o značaju bezbednosti.
Kada je reč o zaradi, ona zavisi od iskustva i sektora. Slažu se da postoji prostor za napredovanje, posebno kroz specijalizaciju, konsultantski rad i edukaciju. Plate su raznolike, najčešće od 100.000 do 150.000 dinara.
– Početnici obično zarađuju oko prosečne zarade u privredi dok iskusni stručnjaci u većim kompanijama mogu da ostvare zaradu od nekoliko hiljada evra mesečno, kaže Maksimović.
Kako naši sagovornici kažu, najveća motivacija im je što svojim poslom direktno utiču na bezbednost ljudi kao i da svaka sprečena povreda predstavlja konkretan i vredan rezultat. Najveći izazovi, međutim, i dalje su da se sa “papira” pređe na praksu. Iako tehnička rešenja uglavnom postoje, ljudski faktor presudan je za njihovu primenu.