Pojam noćnog rada i njegov uticaj na zaposlene

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

sep 11

Rad noću ili noćni rad je svaki oblik rada koji se obavlja u vremenu od 22 časa do šest časova ujutru narednog dana.

Noćni rad se posebno reguliše pravnim propisima, pa tako i našim Zakonom o radu, zbog uticaja koji ima na ljudski organizam. Ova vrsta rada kod ljudi prouzrokuje takozvanu biološku disritmiju, odnosno remećenje normalnog biloškog časovnika spoljnim uzrocima (u ovom slučaju promenama ciklusa dan-noć, odnono svetlo-tama) i jedan je od bitnih činilaca pojave premorenosti u  profesijama koje podrazumevaju noćni rad, kao sastavni deo smenskog rada (piloti, lekari, policajci).

Iz ovog razloga pravni propisi određuju posebnu zaštitu za radnike koji rade noću.

Domaće zakonodavstvo-opšte odredbe o noćnom radu

Zakon o radu Republike Srbije sadrži jedno kraće poglavlje kojima se reguliše smenski i noćni rad, kao i nekoliko odredbi kojima se od štetnog uticaja noćnog rada štite naročito osetljive kategorije radnika-maloletnici, trudnice, dojilje i roditelji dece mlađe od tri godine starosti.

Noćni rad je najčešće povezan sa smenskim radom, to jest radom koji je kod poslodavca organizovan na takav način da se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu (na primer prepodnevna, popodnevna i noćna smena).

Prema navedenim zakonskim odredbama koje regulišu noćni rad, zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana, ako bi po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

Pre uvođenja noćnog rada poslodavac je dužan da zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću. Ako je kod poslodavca rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne  nedelje noću.

Posebna zaštita omladine i roditeljstva

Prema domaćem zakonodavstvu, zaposleni mlađi od 18 godina života može da radi noću samo ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti, kao i kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju dovoljan broj punoletnih zaposlenih lica. U ovom slučaju poslodavac je dužan da obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlađeg od 18 godina života od strane punoletnog zaposlenog. U svim drugim slučajevima, rad noću zaposlenih mlađih od 18 godina starosti je zabranjen.

Zaposlena žena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje ili zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, dok jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi noću samo uz svoju pisanu saglasnost.

Posebno vrednovanje noćnog rada

Usled napred navedenog lošeg uticaja noćnog rada na biloški ritam organizma, zakonodavac ga posebno vrednuje, te činjenica da zaposleni radi noću utiče na njegov obračun zarade.

Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad noću u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to najmanje 26% od osnovice, ako noćni rad nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade. Navedeno znači da zaposleni ne ostvaruje pravo na uvećanu zaradu za noćni rad ukoliko je prilikom utvrđivanja osnovne zarade (dakle prilikom ugovaranja uslova rada zaposlenog kod potpisivanja nugovora o radu) već uzeta u obzir činjenica da će zaposleni obavljati noćni rad. Zbog ovoga je veoma važno da vrednovanje noćnog rada bude jasno definisano u ugovoru o radu. Ukoliko to nije slučaj, odnosno ako noćni rad nije bio uzet u obzir prilikom određivanja visine zarade u ugovoru o radu, zaposleni ima pravo na uvećanje zarade od najmanje 26%, tako da za noćni rad zaposleni ostvaruje najamnje 126% osnovne zarade (opštim aktom ili ugovorom o radu poslodavac može da odredi i više od 26%, ali ne može da ide ispod toga).

Uvećanje zarade za noćni rad kada je noćna smena deo smenskog rada

Noćni rad, kao što smo već istakli, najčešće je povezan sa smenskim radom u kojem jedna od smena podrazumeva rad noću. Smenski rad se po Zakonu o radu takođe posebno vrednuje tako da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad u smenama u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26%.

Zako propisuje da, ukoliko se istovremeno steknu uslovi za isplatu uvećane zarade po više osnova, procenat uvećanja osnovne zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Iz navedenog sledi da zaposleni koji, radeći u smenama ima i časove noćnog rada, ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu smenskog rada, kao i na uvećanu zaradu po osnovu noćnog rada, odnosno minimum – 52% od osnovice. Ovakvo tumačenje zakona prisutno je i u Mišljenju Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike br:011-00-00534/2005-02 od 6.06.2005. godine:

„Mišljenja smo da zaposleni koji radi u smenama, pri čemu smenski rad podrazumeva efektivan rad u vremenu čiji se početak i završetak pomera iz dana u dan (I, II i III smena) ili uz nedelje u nedelju, ima pravo na uvećanje osnovne zarade za sve sate rada za 26%, a za sate rada u noćnoj smeni i uvećanje osnovne zarade za noćni rad od 26% (26%+ 26% = 52)”. Isto potvrđuje i Vrhovni sud Srbije u Pravnom zaključku Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, usvojenom na sednici od 28.4.2009. godine: “Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu od najmanje 26% od osnovne zarade za rad u smenama ako taj rad nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade i pravo na uvećanje od još 26% od osnovne zarade za smenski rad noću (treća smena 22 do 06 časova)”.

Još jednom napominjemo da zakon predviđa mogućnost da se i noćni i smenski rad vrednuju prilikom obračuna osnovne zarade, u kom slučaju nema obaveze poslodavca da obezbedi uvećanu zaradu i za smenski i noćni rad, jer su već ukalkulisani u osnovnu zaradu.

Problemi u praksi

Organizovanje rada kroz smene i noćnog rada, predstavlja autonomno pravo poslodavca. Poslodavac je dužan da noćni rad posebno vrednuje- kroz opšti akt ili ugovor o radu, a u slučaju da noćni rad nije vrednovan na ovaj način, zaposleni ima pravo na uvećanje zarade propisano Zakonom o radu u visini od najmanje 26% od osnovice. Uvećanje zarade predviđeno od minimum 26% od osnovice se primenjuje samo na osnovnu zaradu za časove noćnog rada, a ne na bruto mesečnu zaradu zaposlenog. Kada se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade po dva ili više osnova (najčešće smenski i noćni rad), procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenta po svakom od osnova uvećanja, pa tako na primer, zaposlenom za časove noćnog rada koji je deo rada u smenama, pripada najmanje 52% od osnovice, ukoliko takav rad nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade.

Kako zaposleni koji rade po noću i po smenama često nisu sigurni da li za navedeni rad imaju određeni procenat uvećanja, potrebno je da izvrše uvid u kolektivni ugovor kod poslodavca, a ukoliko ga nema, u pravilnik o radu, ili pak, u svoj ugovor o radu. Ukoliko u opštem aktu ili ugovoru o radu nema reči o noćnom radu i njegovom vrednovanju kroz osnovnu zaradu, zaposleni će imati pravo da od poslodavca zahteva isplatu odgovarajućeg iznosa po osnovu uvećanja (od najmanje 26%) za svaki čas noćnog rada.

Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Povreda radne discipline: Šta je osnov za davanje otkaza zaposlenom

Trudničko bolovanje za preduzetnice
Prijavi se i postavi komentar

(7) komentari

Korisnik 95c6f9446c 16. 08. 2024.

Postovani, u firmi radim u smeni 12-24-12-72. Koliko mora da prodje izmedju dve nocne smene? Da li sme da se radi 3-4 nocne za redom po 12 sati, da se posle togaodmara 48 sati i ponovo ciklus 12-24-12-72? I jos jedno pitanje, koliko najranije sme da mi se dopise smena u raspored? Da li sme da mi dopise veceras nocnu za sutra uvece? Sta ako ja imam zakazano kod lekara ili tako nesto, kakav nas privatan zivot u smenskom radu? Hvala.

    Milan Predojevic 17. 08. 2024.

    Poštovani
    Prema Zakonu radu rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću.
    Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
    Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.
    Prema tome, ograničenje je da ne može noćni rad duže od jedne radne nedelje, sem uz pisani pristanak zaposlenog.
    Što se tiče rasporeda radnog vremena u okviru radne nedelje, utvrđuje ga poslodavac. Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada (koji se uvodi u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran; prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno). Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti. Dakle, ne može 24 časa pre smene da se menja raspored, ali izuzetno je moguć rad u tsako kratkom roku obaveštenja u navedenim slučajevima kada se organizuje prekovremeni rsd.
    Pozdrav

Ivana Diklic 27. 01. 2020.

Po zakonu o radu dali može da se radi 15,16 noćnih smena mesečno + dnevne smene?

    Milan Predojevic 28. 01. 2020.

    Poštovana Ivana
    Ukoliko je kod poslodavca organizovan rad tako da se u toku radne nedelje radi ukupno 40 časova nedeljno, da je pri tome obezbeđen dnevni odmor (od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa) i nedeljni odmor (od najmanje 24 časa neprekidno-jedan dan u sedmici), kao i isplata uvećane zarade za rad noću, rad u smenama i rad na dan državnih praznika, u skladu sa odredbama Zakona, takav raspored radnog vremena je u skladu sa Zakonom. Navedeno se odnosi na zaposlenog kome nije zabranjen rad noću. Po zakonu, ograničenja u pogledu noćnog rada postoje za maloletnike, trudnice, dojilje i roditelje dece mlađe od tri godine. Takođe, zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
    Pozdrav

    Milan Predojevic 29. 01. 2020.

    Poštovana Ivana
    Važno je i istaći da Zakonu o radu propisuje da ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.
    Pozdrav

Uroš Janaćković 12. 08. 2019.

Da li u kompaniji koja ima smenski rad zaposleni moze raditi vise od 7 dana u toku meseca nocne smene bez prethodno potpisane saglasnosti?

    Milan Predojevic 18. 08. 2019.

    Poštovani Uroše
    Nije potrebna pisana saglasnost zaposlenog. Ona se zahteva ako se radi o jednom od roditelja deteta mlađeg od tri godine. Tada je neophodna pisana saglasnost da bi roditelj uopšte radio noću.
    Pozdrav