Menu
Rad bez iskustva! Gde i kako da počneš karijeru?
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Svi tekstovi
Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Svi tekstovi
Ulazak na tržište rada je jedna od najvećih životnih prekretnica i veliki ostvaren cilj – ali šta ako je obojen frustracijom, osećajem nemoći i beznađem? Početnici se često susreću sa zahtevima koje smatraju neostvarivim (Tražimo juniora sa 3 godine iskustva), sa nejasnim procesima selekcije i sa nemogućnošću da pravilno prenesu drugima svoje stečene kompetence. Kako se ovo rešava?
Ono što je važno zapamtiti na samom početku ovog procesa je da je svako nekada bio početnik. Umesto da nam frustracija zbog stanja koje je sasvim prirodno oduzima energiju, korisnije je tu energiju usmeriti na sticanje preko potrebnog iskustva, širenje mreže kontakta i jačanje sopstvenih kompetenci.
Takođe, jako je važno napomenuti da u ovom procesu, niti regruter niti kompanija koja se nalazi preko puta nas, uslovno rečeno, nije naš neprijatelj. Čak i situacijama kada zahtevi deluju neostvarivo a početna pozicija nedostižno, na nama je da pokušamo da taj jaz premostimo – a ne da se usmerimo na kritiku druge strane. Ako ni iz čega drugog, onda zbog toga što nam to ni na koji način ne koristi. Sa druge strane, postoji mnogo toga što bi nam bilo od pomoći!
U procesu potrage za poslom i ulaska na tržište rada, pomoć može doći sa mnogo različitih strana. Ipak, teško je da nam bilo ko pomogne, ako ne zna da nam pomoć treba i ako ne zna šta nudimo. I zato je zvanični ulazak na tržište rada savršen trenutak za obe stvari.
Za početak, podeli usmeno, pismeno, kao i javno na mrežama, sa svima koje znaš, kakav posao želiš. Obzirom da tek krećeš, baci “široku” mrežu i nemoj se fokusirati na ono što ti nike presudno. Daj značaja opisu posla, koji je presudan, ali i industriji/tipu poslodavca, ukoliko imaš preferencu.
Zatim potrudi se da podeliš više o sebi. Ovo ume da bude jako izazovno ako nemaš prethodno radno iskustvo, ali svakako ono što možeš podeliti jesu tvoje lične osobine koje doprinose poslodavcu (preciznost, strpljvost, ekstrovertnost), kao i veštine koje poseduješ (komunikacija, prezentacione veštine, rad u timu, strani jezici). Osvrni se, naravno, na tvoje akademsko obrazovanje ali i na iskustva stečena mimo njega.
Poslednja stvar koju želi bilo ko sa diplomom u rukama je da mora da nastavi da se edukuje. Ali bez obzira čime želiš da se baviš, ako ne nastaviš da učiš – stagniraš. Ako to potraje – nazaduješ. I onda, pored silnog akademskog obrazovanja, ti ćeš biti u neprestanom zaostatku.
Nije uopšte upitno da li je neophodno da nastaviš da se edukuješ, ali jeste upitno u čemu. Ako ti je tvoje akademsko obrazovanje dalo solidnu osnovu, onda nastavi da je nadograđuješ onim što nisi naučio na fakultetu. Okreni se novim tehnologijama i metodologija, liderima u oblasti koja te zanima, kao i neformalnom obrazovanju.
Možda nije potrebno da ideš u dubinu određene teme, pogotovo na početku karijere, ali obezbedi sebi širinu i mogućnost da sagledaš stvari iz više različitih perspektiva i uglova.
Kada tržište rada biva poljuljano, juniorske pozicije su prve na udaru. Prosto, kada se kompanije nalaze u situaciji da smanjuju budžete ne mogu sebi da priušte da izgube ključne ljude, ali mogu i moraju da smanje broj radnika čiji je doprinos drastično manji, i to su neretko juniori. U takvim situacijama pronaći prvi posao nekada deluje potpuno neostvarivo – oglasa je manje, uslovi su stroži, procesi selekcije iznurujući.
Kako steći iskustvo koje poslodavci traže ako nisu spremni da pruže šansu da se to iskustvo stekne? Jedan od načina da se ovaj rebus reši jesu volontiranja. Naravno, idealni scenario jeste da kompanije budu te koje menjaju svoje procese i politike, ali dok se to dešava i mi možemo da damo svoj doprinos time što ćemo to iskustvo steći – kroz volontiranje.
Volontiranje ne znači da je naše iskustvo manje sadržajno ili manje vredno. Jedino što znači je da – nije plaćeno. To može biti zato što smo ga stekli u nekoj nevladinoj ili humanitarnoj organizaciji – negde gde budžet za plate ni ne postoji. Ali zato postoji pregršt značajnog posla.
Štaviše, volonterska pozicija u nekoj značajnoj organizaciji koja ima ozbiljne projekte može ti donesi više praktičnog iskustva nego što će ti doneti pozicije za koje neuspešno apliciraš. I zato – iskoristi to!
Kada si sve to uradio i postigao, sa proširenom biografijom, iskustvom i kapacitetom, vreme je da se usmeriš na pronalaženje prakse! Dosta firmi na našem tržištu organizuje prakse sa ciljem da od tog skupa praktikanata kasnije izabere i obuči buduće zaposlene.
Ovo je vrlo uobičajena i česta praksa jer obema strana štedi vreme i brže dovodi do produktivnosti za firmu i pozicije za kandidata. Zbog toga, čak i neplaćene kraće prakse, mogu biti sjajan put do pozicije kakvu tražimo.
Ipak, čak i kada ta konkretna praksa ne donese zaposlenje u toj firmi, može biti odlična odskočna daska za rad u nekoj drugi. Čak i tromesečne prakse mogu doneti značajnu razliku u domenu naših kapaciteta, znanja i veština.
Takođe, sticanje ovakve vrste iskustva utiče i na samopouzdanje juniora, jer sada zaista poseduje to neophodno prethodno iskustvo!
Ne postoji ništa sramotno u potrazi za poslom – pogotovo prvim. Zato nemoj da se libiš da koristiš sva sredstva koja su ti na raspolaganju, da pitaš sve koje poznaješ, da spontano apliciraš, da postaviš brda pitanja i da koristiš sve prilike. Zapamti samo taj osećaj koji imaš sada i kada budeš bio na poziciji da donosiš odluke – otvori prilike za druge juniore, koji će doći posle tebe!