Sve ključne izmene zakona o porodiljskom odsustvu

Zakonski propisi koji se odnose na porodiljsko odsustvo u Srbiji menjali su se u prethodnih osam godina nekoliko puta. Kad god je bila neka promena, mi smo na blogu. Poslovi Infostud pisali o tome.

Sada smo odlučili da u jednom tekstu, dakle na jednom mestu, objavimo sve ključne izmene zakona koje se tiču porodilja i porodiljskog odsustva.

Kolika je naknada zarade

Za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posene nege dteeta, zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom (to je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom). Naknada zarade se plaća u visini 100% od utvrđene osnovice, a osnovica predstavlja prosečnu zaradu iz poslednjih 18 meseci pre meseca otvaranja proodiljskog odsustva.

Najveće promene u odnosu na prvobitni tekst “Porodiljsko odustvo po novom zakonu” su nastupile u pogledu utvrđivanja visine naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, a radi se o sledećim promenama:

Prema zakonu iz 2017. godine, osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica utvrđivala se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi naprimanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode onom mesecu u kojem je započeto trudničko bolovanjeo ili porodiljsko odsustvo, ukoliko nije korišćeno bolovanje zbog održavanja trudnoće. Dakle, uzimala su se u obzir primanja koja su postojala pre otvaranja trudničkog bolovanja.

Sada, to jest nakon Odluke Ustavnog suda Republike Srbije broj IUz-60/2021, koja je objavljena u februaru 2023. godine, za potrebe obračuna osnovice za naknadu zarade umesto računanja prosečne zarade ostvarene u 18 meseci koji prethode mesecu otvaranja trudničkog bolovanja, računa se 18 meseci pre otvaranja samog porodiljskog odsustva. To znači sledeće: i kada zaposlena koristi trudničko bolovanje i kada ga ne koristi, u obračunski period uvek ulazi 18 meseci koji prethode mesecu otvaranja porodiljskog odsustva.  Prema tome, sada se isključivo uzimaju u obzir primanja iz poslednjih 18 meseci pre porodiljskog odsustva, bez obzira na to da li je bilo trudničkog bolovanja ili ne. Ovo praktično znači da isplata naknade plate tokom trudničkog bolovanja ulazi u osnovicu,

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija se deljenjem zbira osnovica (zbir zarada iz poslednjih 18 meseci pre otvaranja porodiljskog odsustva) sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, a za prava ostvarena od 1. januara 2022. godine ne može biti veća od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Ovo je takođe novima, odnosno sada naknada mesečne zarade ne može biti veća od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji, dok je u vreme pisanja prvobitno teksta to bili najviše tri prosečne zarade.

Što se tiče donje granice u visini naknade i tu je bilo izmena. Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan početka ostvarivanja prava. Dakle za vreme dela odsustva koji otpočinje najranije 45 dana pre porođaja, a najkasnije 28 dana pre termina porođaja, i traje do navršenja tri meseca nakon dana rođenja deeta (ovaj deo odsustva zakon naziva porodiljsko odsustvo), nakanda zarade ne može biti niža od minimalca. Pod minimalnom zaradom u tom smislu podrazumeva se iznos koji se dobija kada se minimalna cena rada po satu, utvrđena u skladu sa zakonom na dan početka ostvarivanja prava, pomnoži sa 184 sata i uveća za pripadajuće poreze i doprinose. Izmena u odnosu na tekst na koji smo se navodvezali je u tome što je tada ovo pravilo da nakanda ne može biti niža o minimalca, odnosila samo na porodilje koje su kod nadležnog organa imale evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade u periodu pre prestanka rada zbog trudničkog bolovanja, ili porodiljskog, ako nije bilo trudničkog bolovanja.

Sada nema ovog uslova u vidu obaveznih 6 meseci uplate doprinosa pre otvaranja porodiljskog odsustva i opšte je pravilo da naknada zarade tokom porodiljskog odsustva ne sme biti niža od minimalca.

A šta ako porodilja nije u radnom odnosu?

Što se tiče porodilja koje nisu u radnom odnosu, već su preduzetnice ili su angažovane po nekom ugovoru van radnog odnosa (ugovor o delu, o privremenim i povremennim poslovima i slično), one ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta. Dužinu trajanja isplate naknade po osnovu rođenja i nege deteta i način obračuna iste propisuje pomenuti Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom.

Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, za dete rođeno 1. avgusta 2023. godine i kasnije, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:

1) po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti;

2) kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje ima status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, za dete rođeno 1. avgusta 2023. godine i kasnije, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:

1) a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i ne ostvaruje pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti;

2) po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova;

3) po osnovu ugovora o delu;

4) po osnovu autorskog ugovora;

5) po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.

Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, za dete rođeno 1. avgusta 2023. godine i kasnije, može ostvariti i majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik.

Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno dete. Ovo je jedna od izmena u odnosu na prvobitni tekst objavljen na našem sajtu, jer je u tom periodu naknada za porodiljevan radnog odnosa za treće i svako naredno dete trajala samo godinu dana i one su bile u lošijem položaju u odnosu na porodilje u radnom odnosu.

Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta za lice utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu u kojem je otpočelo porodiljsko odsustvo, odnosno u kojem je dete rođeno. Mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta dobija se deljenjem navedenog zbira osnovica iz poslednjih 18 meseci sa 18. Mesečna osnovica člana deli se sa koeficijentom 1,5 i tako se određuje pun mesečni iznos ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta.

Kao što vidimo, prilikom računanja takozvane ostale naknade za porodilje koje rade van radnog odnosa, računaju se samo njihovi prihodi ostvareni van radnog odnosa u poslednjih 18 meseci, a ne računaju se eventualna primanja iz radnog odnosa ostvarena u istom periodu.

Ovo stoga što preduzetnica koja je u radnom odnosu dobija dve naknade-naknadu zarade, po osnovu primanja iz radnog odnosa i ostale naknade po osnovu primanja van radnog odnosa. Kada se računa naknada zarade, kod računanja osnovice za isplatu uzimaju u obzir samo primanja ostarena kroz radni odnos u 18 meseci koji prethoode mesecu otvaranja porodiljskog odsustva.

Kada se računa visina naknade koju ostvaruje po osnovu preduzetništva (zakon to naziva “ostale nakande po osnovu rođenje i nege deteta) računaju samo osnovice na koje je u poslednjih 18 meseci plaćala dopriunose kao preuzetnik.