Prenošenje godišnjeg odmora: Do kada morate da iskoristite stare dane

Poslednji su dani juna, što je često vreme kada zaposleni koriste neiskorišćeni godišnji odmor iz prethodne godine. Upravo je korišćenje godišnjeg odmora iz prethodne godine tema ovog teksta.

I Način korišćenja godišnjeg odmora

Zakon o radu je jasan u pogledu rasporeda korišćenja godišnjeg odmora: moguće ga je koristiti jednokratno ili u više delova.

Ako se celokupan godišnji odmor za jednu kalendarsku godinu koristi jednokratno, što je veoma retko u praksi, jasno je da se mora iskoristiti u godini za koju pripada. To znači da se ceo godišnji odmor za 2026. godinu mora iskoristiti tokom te godine.

Ukoliko zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, poslodavac mora da mu omogući korišćenje prvog dela u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno, tokom kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

Uzmimo za primer 2026. godinu: preostali godišnji odmor za 2025. godinu mora se iskoristiti najkasnije do 30. juna 2026. godine. Zatim, prvi deo godišnjeg odmora za 2026. godinu, u trajanju od najmanje dve pune radne nedelje, poslodavac treba da omogući zaposlenom najkasnije do 31. decembra 2026. godine, a ostatak odmora za 2026. godinu do 30. juna 2027. godine.

Izuzetak postoji samo za zaposlenog koji nije koristio ni prvi deo godišnjeg odmora u kalendarskoj godini zbog odsustva sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva radi posebne nege deteta. Takav zaposleni ima pravo da celokupan godišnji odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

Dakle, jedino je u ovom slučaju moguće da zaposleni, na primer, nije iskoristio prvi deo godišnjeg odmora za 2025. godinu tokom same 2025. godine, već da celokupan odmor iskoristi tokom 2026. godine, ali najkasnije do 30. juna.

Ako zbog trajanja porodiljskog odsustva prođe 30. jun 2026. godine, a godišnji odmor za 2025. godinu nije iskorišćen, poslodavac nije dužan da omogući njegovo korišćenje nakon tog datuma. U tom slučaju godišnji odmor za 2025. godinu „propada“ usled objektivnih okolnosti za koje poslodavac nije odgovoran. Poslodavac time ne čini prekršaj, niti je dužan da isplati naknadu štete.

II Poslodavac određuje vreme korišćenja odmora

Kada je reč o određivanju vremena korišćenja godišnjeg odmora, zakonodavac je ovo ovlašćenje u potpunosti dao poslodavcu. U zavisnosti od potreba posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim.

Prema tome, nije neophodno da zaposleni podnese zahtev, već poslodavac rešenjem odlučuje, u skladu sa organizacijom posla, kada će zaposlenom omogućiti korišćenje godišnjeg odmora. Poslodavac je dužan da sasluša zaposlenog i upozna se sa njegovim željama, odnosno da ga konsultuje, ali konačnu odluku donosi isključivo poslodavac.

Ovo pravilo važi i kada je reč o tome da li se godišnji odmor koristi jednokratno ili u više delova. Poslodavac nije obavezan da zaposlenom omogući korišćenje prvog dela odmora u tekućoj godini, a preostalog dela u prvoj polovini naredne godine. On može da odredi da se celokupan godišnji odmor za 2026. godinu iskoristi tokom te godine.

Poslodavac može da odredi i da se godišnji odmor koristi u delovima, što se često dešava u praksi, ali da se celokupan odmor iskoristi do kraja godine za koju pripada. Primera radi, prvi deo može da se koristi tokom leta, a drugi deo pred Novu godinu, tako da se ništa od starog godišnjeg odmora ne prenosi u narednu godinu.

Sve ove odluke donosi poslodavac. Obaveza je samo da najmanje deset radnih dana, odnosno dve kalendarske nedelje, bude iskorišćeno u godini za koju godišnji odmor pripada, dok ostatak mora biti iskorišćen najkasnije do 30. juna naredne godine. Sve ostalo određuje poslodavac.

Dobra praksa je da se postigne dogovor sa zaposlenima, odnosno da se saslušaju predlozi svih radnika i da se, u skladu sa njima, napravi raspored korišćenja godišnjih odmora. Ipak, konačan raspored utvrđuje poslodavac.

Nijedna zakonska odredba ne obavezuje poslodavca da uvaži zahtev zaposlenog u pogledu vremena i rasporeda korišćenja godišnjeg odmora. Ako ne donese rešenje o godišnjem odmoru u skladu sa željom zaposlenog, poslodavac time ne krši zakon niti čini prekršaj.

Ipak, mora se voditi računa o dostavljanju rešenja o godišnjem odmoru, jer zaposleni mora biti upoznat sa terminom korišćenja odmora u zakonskom roku.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja u elektronskoj formi, a na njegov zahtev poslodavac je dužan da mu rešenje dostavi i u pisanoj formi, najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.

Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, poslodavac može da dostavi rešenje o korišćenju godišnjeg odmora i neposredno pre početka njegovog korišćenja.

U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kojem navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade. Takvo rešenje može da istakne na oglasnoj tabli najmanje 15 dana pre dana određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.

III Izmena vremena korišćenja godišnjeg odmora

Zakon restriktivno uređuje izmene vremena korišćenja godišnjeg odmora nakon što je poslodavac već doneo rešenje o njegovom korišćenju. Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, ali najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.

Imajući u vidu navedeno, nameće se zaključak da poslodavac ne može da prekine godišnji odmor zaposlenom i pozove ga da se vrati na rad pre isteka vremena korišćenja odmora utvrđenog rešenjem. Kada zaposleni već započne korišćenje godišnjeg odmora, rok za izmenu termina je protekao i poslodavac više nema zakonsku mogućnost da ga menja.