Najveći mit o uspešnim kompanijama: „Sigurno su i dobri poslodavci“

Kompanije koje ostvaruju odlične poslovne rezultate istovremeno su i najbolja mesta za rad. Ako rastu, zapošljavaju i ostvaruju profit, logično je očekivati da su zadovoljni i ljudi koji u njima rade. A da li je zaista tako?

Novo istraživanje „Šta to rade uspešne kompanije u Srbiji?“, sprovedeno na uzorku od 3.111 zaposlenih i 759 donosilaca odluka koje su realizovali TIM centar, Rezilient, Infostud i Osiguranik, pokazuje da ova pretpostavka nije uvek tačna. Naprotiv,  poslovni uspeh i pozitivno iskustvo zaposlenih često ne idu ruku pod ruku.

To postaje posebno važno u trenutku kada tržište rada prolazi kroz velike promene. Čak 60% zaposlenih u Srbiji planira da promeni posao u narednih godinu dana, dok samo svaki četvrti zaposleni kaže da uopšte ne razmišlja o odlasku.

Istovremeno, prosečan Employee Net Promoter Score (eNPS), pokazatelj spremnosti zaposlenih da preporuče svog poslodavca je u debelom minusu, iznosi čak -45, što ukazuje na ozbiljan problem sa poverenjem i lojalnošću zaposlenih.

Dva puta do poslovnog uspeha

U okviru istraživanja izdvojene su kompanije koje zaposleni ocenjuju kao izuzetno uspešne . Očekivanje je bilo da će analiza pokazati skup zajedničkih karakteristika koje dele sve uspešne kompanije. Umesto toga, otkrivena su dva potpuno različita modela uspešnih kompanija u Srbiji.

Prvi model čine organizacije koje rezultate grade kroz poverenje, razvoj zaposlenih, otvorenu komunikaciju i sistemsku brigu o wellbeing-u. Drugi model čine kompanije koje takođe ostvaruju odlične poslovne rezultate, ali kroz visok pritisak, strogu kontrolu, česte prekovremene sate i kulturu u kojoj je burnout gotovo normalizovan.

Drugim rečima, moguće je biti veoma uspešna kompanija, a istovremeno i ne biti baš tako poželjan poslodavac. Ono što je u ovom trenutku dosta zabrinjavajuće je da je takvih kompanija u Srbiji više, 58% u odnosu na 42% onih sa zdravom kulturom.

Kandidati danas vide razliku

Na prvi pogled, obe kompanije mogu izgledati jednako privlačno. Imaju poznat brend, stabilno poslovanje i dobre finansijske rezultate.

Međutim, iskustvo zaposlenih pokazuje sasvim drugačiju sliku.

U kompanijama sa zdravom organizacionom kulturom čak 62% zaposlenih je angažovano, dok svega 11% planira da napusti organizaciju u narednih godinu dana. Njihov eNPS iznosi +66, što znači da zaposleni aktivno preporučuju svog poslodavca drugima.

Nasuprot tome, u toksičnim kompanijama svega 3% zaposlenih je angažovano, čak 78% planira odlazak, a eNPS pada na -68.

To je problem koji direktno utiče na reputaciju poslodavca, troškove zapošljavanja i sposobnost kompanije da privuče kvalitetne ljude i u krajnjoj liniji na ostvarivanje profita u budućnosti.

Poslednjih godina kompanije se puno trude da pokažu i dokažu da su dobri poslodavci . Razvijaju karijerne stranice, snimaju video sadržaje, predstavljaju benefite i ulažu u prisustvo na društvenim mrežama. Međtuim, nijedna kampanja ne može dugoročno da nadomesti loše iskustvo zaposlenih. Kandidati danas mnogo lakše dolaze do informacija. Razgovaraju sa bivšim zaposlenima, čitaju komentare na internetu, prate iskustva ljudi i veoma brzo prepoznaju razliku između onih koje zaista ulažu u svoje zaposlene i onih koje o tome samo govore.

Istraživanje pokazuje da su kompanije koje uspevaju da istovremeno ostvaruju dobre poslovne rezultate i budu poželjni poslodavci one koje grade poverenje u odnosu sa zaposlenima, ulažu u razvoj ljudi, neguju otvorenu komunikaciju i wellbeing ne posmatraju kao benefit, već kao deo poslovne strategije. Finansijski uspeh i dalje jeste važan pokazatelj kvaliteta poslovanja. Ali kada je reč o privlačenju i zadržavanju kvalitetnih ljudi, on više nije dovoljan.

Najveći mit o kompanijama koje rastu je da su zbog toga automatski i odlična mesta za rad. U ovom trenutku one su nesumnjivo uspešne, ali u zemlji koja se suočava sa ozbiljnim nedostatkom radne snage, stalna zamena ljudi ne može biti dugoročno isplativa strategija i neki dugovi sigurno dolaze na naplatu. Nije samo pitanje da li se rezultati ostvaruju, već i na koji način i po koju cenu.