(107) komentari
Poštovani,
U Novembru sam imao deset dana (80 sati) godišnjeg odmora i 15 radnih dana u smenama od 12 sati (180 radnih sati). Ukupno 260 sati.
Da li sam ostvario i koliko prekovremenih sati za pomenuti mesec?
Unapred hvala
Poštovani Nikola
Mišljenja sam da je u konkretnom slučaju poslodavac prekršio niz zakonskih odredi koje se tiču ograničenja radnog vremena i prava na godišnji odmor.
U novembru je bio 21 radni dan. Ako ste deset radnih dana bili na godišnjem odmoru, to bi trebalo da su dve kalendarske sedmice, to jest 10 radnih dan i 4 dana vikenda, ukupno 14 dana efektivno (kalendarski). U preostalih 16 kalendarskih dana mogli ste da imate još samo 11 radnih dana, to jest 88 radnih sati. Neshvatljivo je da imate 15 radnih dana po 12 sati. Mišljenja sam da imate 92 prekovremena sata, što je potpuno nezakonito. Vi ste mogli da imate maksimalno 20 prekovremenih sati-8 po jednoj radnoj nedelji i 4 sata za onaj jedan prestali dan u trećoj nedelji. Poslodavac nije poštovao ograničenje u pgledu broja prekovremenih sati i u pogledu svih vrsta odmora, odnosno uskratio Vam je i dnevni i godišnji odmor.
Pozdrav
Poštovani Milane,
Hvala Vam na brzom i lepom odgovoru.
Poslodavac je platio samo 12 sati prekovremenog rada sa objašnjenjem da se prekovremeno može platiti samo vreme provedeno u firmi.
Hvala puno.
Ovo me razumem.Zanima me.
Da li postoji beneficirani staz i da li mogu da rade do daljeg koliko zivota i staza? Ima li pravo da nadje drugo mesto? Recimo za iduću godinu napuni 27 godina uplacen doprinosa a koliko beneficije staza koliko je potrebno vremena da napune staza
Poštovani
Oprostite, shvatio sam da Vas interesuje beneficirani staž, ali nažalost ne razumem pitanje do kraja. Ipak, pokušaću da odgovorim uopošteno o beneficiranom stažu, i to na sledeći način:
postoji beneficirani staž ako se radi na poslovima za koje se računa beneficija. To je jedini uslov. Primera radi, rad u vojsci, policiji i slično. Postoji Pravilnik o radnim mestima, odnosno poslovima, na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Radi se o poslovima, odnosno radnim mestima, na kojima je rad naročito težak, opasan i štetan za zdravlje i pored toga što su primenjene sve zaštitne mere utvrđene propisima. Takođe, tu se svrstavaju radna mesta na kojima je obavljanje profesionalne delatnosti ograničeno navršenjem određenih godina života ili na kojima zbog prirode i težine posla fiziološke funkcije opadaju sa godinama u toj meri da onemogućavaju dalje uspešno obavljanje posla. Navedenim Pravilnikom se određuju i stepeni uvećanja staža osiguranja koji se, u zavisnosti od težine, opasnosti i štetnosti rada, odnosno od prirode posla, za svakih 12 meseci efektivno provedenih na radnom mestu mogu računati kao 14, 15, 16. ili 18. meseci staža osiguranja. Prema tome, ako se radi na poslovima koji su određeni ovim pravilnikom, računa se beneficija, takođe prema odredbama ovog pravilnika.
Pozdrav
Postovani, da li je mogu da se u firmi radi svakog dana po 12 sati + na slobodan dan, ima i slucajeva da se radi po 2 nedelje tj 14 dana uzastopno bez dana odmora?
Poštovani Lazare
Mišljenja sam da se u opisanom slučaju krše odredbe Zakona o radu o maksimalnoj dužini trajanja prekovremenog rada (najviše 8 časova nedeljno), o obaveznom danu odmora na nedeljnom nivou (bar jedan dan u nedelji mora biti slobodan dan), kao i o obaveznom odmoru na dnevnom nivou (pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa).
Pozdrav
Ja imam od doktora ortopeda specijalistu napisano da ne mogu raditi na mestu koje opterećuju ruke koje je zahtevno, i ne dizati teret veci od 5kg.
Radim na zahtevnom mestu, i vučem teške gitere, ima nesto i teze da dizem.
Hteo sam da ne radim subotu jer smatram da je to zahtevo, ni to nisam dobio.
Sta sad dalje ?
Da idem ponovo kod specijalistu po novi izveštaj i dali mi treba advokat ?
Poštovani Gorane
Zakonom o radu je propisano da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. U tom smislu, nadležni organ je medicina rada, koja je nadležna da daje ocenu radne sposobnosti u smislu promene radnog mesta zbog postojanja opasnosti od povređivanja ili narušavanja zdravlja zaposlenog. Postoji i procedura kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Zahtev za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja podnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Pored medicinske dokumentacije, tu se dostavlja i opis posla koji obavljate, kao i predlog poslova koje biste, prema mišljenju poslodavca, mogli da obavljate. Ocenu radne sposobnosti po Vašem zahtevu vrši komisija organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Komisija sačinjava Nalaz, mišljenje i ocenu radne sposobnosti, na osnovu čega Nacionalna služba za zapošljavanje donosi Rešenje o proceni radne sposobnosti i mogućnosti održanja zaposlenja.
Shodno svemu navedeom, mišljenja sam da treba da obavestite poslodavca o izveštaju lekara koji ukazuje da imate zdravstvene probleme. Na osnovu toga poslodavac je dužan, vodeći računa o bezbednosti i zdravlju na radu, da Vas uputi ili u medicinu rada ili na komisiju NSZ.
Ako poslodavca bude ignorisao Vaše molbe da Vam se obezbedi radno mesto primereno Vašem zdravstvenom stanju, podnesite prijavu Inspekciji za rad.
Pozdrav
Postovani,
Da li poslodavac moze 1 dan odsustva sa posla iz zdravstvenih razloga da oduzme od dana godisnjeg odmora ili prekovremenih sati?
Nije u pitanju bolovanje, vec odredjeni zdravstveni problem zbog kog sam tog dana bila sprecena da dodjem na posao.
Poštovani
Ako se ne radi o bolovanju po oceni izabranog lekara, a niste bili na poslu, mišljenja sam da poslodavac i nema drugog izbora nego da Vam nakandno oduzme jedan dan od godišnjeg odmora. Drugačije bi bilo moguće jedino da Vam je unapred odobreno plaćeno odssustvo, što evidentno nije slučaj.
Pozdrav
Poštovani, interesuje me da li je za prekovremeni rad potrebno izdati posebno rešenje za taj dan takođe ukoliko je potrebno rešenje a ne dobijem ga da li mogu da odbijem rad za taj dan bez posledica po ugovoru mi stoji 40 časova nedeljno a poslodavac traži da se radi i šesti dan što bi bio prekovremeni rad
Poštovani Vojislave
Zakon ne propisuje da se prekovremeni rad uvodi rešenjem, ali poslodavac je u obavezi da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena. Inače, u redovnim okolnostima, obavezan je da to učini najkasnije 5 dana unapred, dok je u slučaju prekovremenog rada, s obzirom na to da se radi o izvanrednim okolnostima, poslodavčeva obaveza da zaposlene obavesti o uvođenju prekovremenog rada u roku ne kraćem od 48 sati.
Vi ste na blagovremen zahtev poslodavca dužni da radite prekovremeno samo u slučaju izvanrednih okolnosti,a to su: viša sila; Iznenadno povećanje obima posla; drugi slučajevi kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Dakle, mora postojati „faktor iznenađenja“, to jest ne može biti prekovremenog rada za redovne okolnosti. Takođe, ograničenje je i u pogledu trajanja-prekovremeno se može raditi najviše 8 sati nedeljno, i pri tom jedna radni dan Vam ne može trajati duže od 12 časova (reovno radno vreme plus prekovremni rad).
Ukoliko neki od navedenih uslova nije ispunjen, možete uz obrazloženje da nisu ispunjeni uslovi iz zakona, da odbijete prekovremeni rad bez posledica. Ne možete odbiti prekovremeni jer nije doneto rešenje-zakon ga ne traži, ali morate biti blagovremen obavešteni. Naravno, to ne znači da poslodavac neće pokušati disciplinski da Vas goni bez osnova, ali sam mišljenja da nema mesta disciplinskoj ogovornosti kada odbijete rad jer nisu isunjeni uslovi za prekovremeni rad.
Pozdrav
Postrovani da li je po zakonu da mi se skine dnevnica prekovremenog (subota je u pitanju ) ako sam odsustvovala tokom radne nedelje (ponedeljak-petak}? Hvala unapred
Poštovana Tatjana
Zakonom o radu propisano je da je prekovremeni rad rad duži od punog radnog vremena, te da zaposleni ima pravo na uvećanu zarade za prekovremeni rad – i to najmanje 26% od osnovice. Puno radno vreme je 40 sati nedeljno. Ako ste radili duže od punog radnog vremena, to jest duže od 40 sati nedeljno, imate pravo na uvećanu zaradu i ne može Vam se skinuti ta uvećana zarada bez obzira na bilo kakva obrazloženja. Ukoliko niste radili duže od 40 sati, mišljenja sam da nemate pravo na uvećanu zaradu.
Pozdrav
Hvala na odgovoru
Postovani , moje pitanje vezano je za platu . Da li u mesecu ( fiksna plata ) recimo ima 23 radna dana ,da li je dozvoljeno da se prekovremeni rad plati uvecano ali po satnici koja je umanjena jer recimo dnevnica je manja u odnosu na mesec u kome je recimo 20 r.dana?
Poštovana Marijana
Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice. Zakon takođe određuje da osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Prema tome, 26% se računa u odnosu na osnovnu zaradu koja mora da bude iskazana u ugovoru o radu. Ako je zarada iskazana na mesečnom nivou, onda ne može da varira. Takođe, ako je iskazana po radnom satu, opet mora da se računa isto jer se satnica ne menja kada ima manji ili veći broj sati.
Pozdrav
Poštovani,
Sat vremena pre isteka radnog vremena dobio sam usmeno obaveštenje da moram ostati prekovremeno da pomognem kolegi u drugom pogonu. Obzirom da sam imao privatnih obaveza i da posle ne bih imao organizovana prevoz do kuće odbio sam. Da li po zakonu o radu mogu da očekujem konsekvence.
Hvala!
Poštovani
Zakono o radu propisano je da je poslodavac dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Zakonom je takođe propisano da je na zahtev poslodavca, zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prema tome, zakon jeste dopustio mogućnost iznenadne izmene u rasporedu radnog vremena kod prekovremenog rada. Naravno, poslodavac to ne može da zloupotrebljava i mora se zaista raditi o situaciji u kojoj je neophodno da se u roku završi neplaniran posao. Da li je u konkretnom slučaju taj zakonski uslov ispunjen-zavisi od okolnosti, odnosno da li je posao koji je trebalo da obavite može da se smatra takvim slučajem. Ako može, onda odbijanjem da obavite prekovremeni rad činite povredu radne obaveze, jer je zakonom utvrđeno da je zaposleni dužan da radi prekovremeno na zahtev poslodavca. Ponavljam, dužan je ako se zaista radi o takvoj vrsti posla za koju se prekovremeni rad može uvesti.
Pozdrav
Ako zaposleni ima prekovermeni rad 248 sati za 6 meseci da li poslodavac mora da isplati prekovremeni rad posle tih 6 meseci ili ima ogranicenje koje moze da plati, tj da plati manje
Poštovani Branko
Čak i da je prekovremeni rad određen suprotno Zakonu o radu, Vi ostvarujete pravo na uvećanu zaradu za svaki prekovremeni odrađeni sat. Ako je time prekršen zakon, poslodavac odgovara novčano jer nije odredio prekovremeni rad suprotno uslovima iz zakona. Međutim, to svakako ne znači da poslodavac ne mora da plati uvećanu zaradu u skladu sa Zakonom o radu za prekovremeni rad.
Pozdrav
Poštovani,radim u firmi u kojoj kada nema posla poslodavac nas šalje na slobodne dane koje ćemo morati da odradimo kroz radne subote,koje nam neće biti placene.Skinuli su nam pola godisnjeg odmora i plus pisali oko 10 slobodnih dana. Oni to zovu preraspodela. To se desava zadnje dve god.Interesuje me da li je to dozvoljeno po zakonu i kome da se obratimo. Hvala unapred.
Poštovani
Zakon o radu uređuje preraspodelu radnog vremena na taj način da poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, ali najduže devet meseci. Zakonodavac navodi da zaposleni koji se saglasi da radi duže od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni.
Dakle, kod preraspodele se pretpostavlja da u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine (može biti 9 meseci i ne mora biti vezana za kalendarsku samo u slučaju da je tako uređeno Kolektivnim ugovorom), zaposleni u jednom periodu radi duže npr. 3 meseca 12h a u drugom periodu kraće dakle 3 meseca 4h dnevno i u tom slučaju kada se uradi prosek zaposleni je radio 8h dnevno. Međutim sâm zakon daje mogućnost zaposlenom da se saglasi i da radi duže od ugovorenog npr. 4 meseca 12h, a dva meseca 4h – a taj višak sati se obračunava i isplaćuje kao prekovremeni.
Potrebno je da poslodavac donese Odluku o preraspodeli radnog vremena tako što će predvideti razlog uvođenja preraspodele kao i plan preraspodele radnog vremena. Odluku donosi onaj ko inače donosi odluke o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, a ista se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i stupa na snagu po proteku 8 dana od dana objavljivanja.
Prema tome, poslodavac mora da donese odluku o preraspodeli radnog vremena, ako su ispunjeni ovde citirani zakonski uslovi za to. Ovako kao ste Vi to opisali, nije ispoštovan Zakon o radu i možete se obratiti Inspekciji za rad.
Pozdrav
Radim u firmi gde je svaka subota radna, radni dan od 8 do pola 5,ali nikada pre 5 ne idemo kući. Moja plata je minimalac, pomoć.
Poštovani
Vaš poslodavac ozbiljno krši zakonska prava zaposlenih. Radno vreme ne može neprestamo da traje 6 dana u nedelji po 8-9 i više sati.
Radi se o prekršaju za koji se novčano kažnjava. Zaposleni bi trebalo da preduznu određene korake u zaštiti svojih interesa i suočiti poslodavca sa ovim činjenicam, a lakše će to učiniti zajedno. Možete podneti i prijavu inspekciji za rad (moguća je i anonimna prijava)
Pozdrav
Poštovani,u firmi u kojoj sam zaposlen, najava za radnu subotu radi potrebe proizvodnje se ističe na oglasnoj tabli petkom oko 13:00. Da li je to po zakonu ili poslodavac mora da najavi 48h pre?
I još jedno pitanje na koje bih voleo ako možete da mi odgovorite. Dali su nam po 5 radnih dana prvog dela odmora, a ovde sam pročitao da prvi deo odmora mora biti spojenih dve nedelje odnosno 10 radnih dana. Da li je i to po zakonu? Hvala unapred
Poštovani Slobodane
Zakonom je propisano da je poslodavac dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti. Prema tome, u redovnim okolnostima mora 5 dana unapred, a kod nepredviđenih okolnosti najmanje 48 sati unapred. Nije u skladu sa zakonom da to redovno čini manje od 24 časa pre vremena koje je odredio za rad (oko 13h u petak za subotu ujutro je manje od 24 časa).
Što se tiče godišnjeg odmora, isti se koristi jednokratno ili u dva ili više delova. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Prema tone, nije u skladu sa zakonom da prvi deo odmora traje svega nedelju dana, to jest 5 radnih dana.
Pozdrav
Poštovani,ako imam mesečno 160radnih sati koliko imam pravo na godišnji odmor?
Poštovani Dejane
Zakonom je propisano da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Prema tome, dužina godišnjeg odmora ne zavisi od broja radnih sati tokom meseca, već od kriterijuma koje utvrdi poslodavac, ali mora da traje najmanje 20 radnih dana, odnosno 4 nedelje, pošto se vikendi ne računaju u godišnji odmor.
Pozdrav
Poštovani, sklopio sam ugovor da radim 4 sata dnevno, odnosno 20 sati nedeljno.
Da li i za mene važi sve isto kao i za osobe koje rade puno radno vreme a kada je u pitanju Prekovremeni rad?
Da li to znači da se svaki sat preko 40 sati nedeljno plaća uvećan za 26%, naravno ako mi uopšte plate prekovremene sate.
Poštovani
Zakonom o radu propisano je da puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. Opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.
Istim zakonom takođe je predviđeno da se pod prekovremenim radom podrazumeva rad duži od punog radnog vremena, te da se takav rad mora platiti uvećano, sa uvećanjem od najmanje 26%.
Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja sam da rad duži od 20 časova nedeljno ne miže da se smatra prekovremenim radom u opisanom smislu, to jest da ne postoji obaveza poslodavca da takav rad plati uvećano.
Pozdrav
Poštovani,
Kome se mogu obratiti u vezi prekovremenog rada koji nije placen a na nedeljnom nivou iznosi skoro 5časova sto bi znacilo da u toku meseca radim i do 20 časova više postoji i dokumentovana na listama prisutnosti kada se dolazi na posao a kada odlazi sa istog?
U ugovoru je naravno navedeno 8smocasovno radno vreme da se svaki prekovremeni sat mora platiti a kolege i ja svakodnevno duze ostajemo.
Hvala
Poštovana Majo
Poslodavac je dužan da Vam plati prekovremeni rad uvećano, i to sa uvećanjem od najmanje 26% u odnosu na osnovnu zaradu. Ukoliko to ne učini, jedini način da to naplatite od posldoavca je u sudskom postupku koji biste pokrenuli tužbom. Inspekcija rada nema ovlašćenja da poslodavcu naloži plaćanja. Inspekcija može da podnese prekršajnu prijavu za prekršaj koji se po zakonu novčano kažnjava (što bi bilo dodatno opterećenje za poslodavca), ali Vam ne može osigurati isplatu. Prinudna naplata moguća je u opisanom slučaju samo na osnovu pravnosnažne sudske presude. naravno, možete pre tužbe upozoriti poslodavca o svojoj nameri, kako bi eventualno izvršio plaćanje pre tužbe.
Pozdrav
Postovanje radim kao cuvar u firmi i dosad mi je obracunavano sam fond casova koliko ima u medecu a desava se da radim 22 23 nekad 24 dana u mesecu i to nam se pise kao slobodan dan bez placanja sati za te dane.Dali imam pravo na prekovremeni rad za te dane inace sam cuvar 6 godinu.Hvala.
Poštovani
S obzirom da Zakon o radu ne poznaje pojam „slobodnog dana“, mišljenja sam da poslodavac ne može višak radnih sati da sabira, pa da Vam to naknadno „vrati“ kroz „slobodne dane“. Prema zakonu, višak radnih sati, odnosno svaki radni sat odrađen preko punog radnog vremena, mora da se plati kao prekovremeni rad, a to znači uvećano, i to najmanje 26%. Poslodavac ima mogućnost preraspodele radnog vremena, kada odredi da se u jednom periodu radi duže, a potom u jednom periodu kraće (isto traju oba perioda i za isti broj sati se radi manje ili više), ali to ovde nije slučaj.
Pozdrav
Pozdrav zanima me samo jedno,ako ne postoje potrebe posla dal poslovodja ima pravo da pise prijavu ako ne dodjem u subotu da radim ili je to vrsta prekrsaja?Hvala.
Poštovani Petre
Zaposleni krši radnu obavezu ako se ne pojavi na radnom mestu na dan kada je po rasporedu trebao da radi. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Subota može biti radna, pa ako je kao takva određena, zaposleni ima radnu obavezu da dođe na radno mesto u subotu. On ne može da ocenjuje da li postoje potrebe posla-takva ocena je na poslodavcu.
Pozdrav
Poštovani,radim u firmi u kojoj trenutno nema posla i poslodavac umesto odmora šalje nas na slobodne dane koje ćemo morati da odradimo kroz radne subote, koje nam neće biti placene. Interesuje me da li je to dozvoljeno po zakonu
Poštovana Milena
Mišjenja sam da to nije u skladu sa zakonom. Naime, Zakon o radu ne poznaje institut „slobodnog dana“ u tom smislu da Vas poslodavac ostavi kući kada nema posla, a onda Vas kasnije obavezuje da praktično radite prekovremeno, odnosno da mu „vratite slobodan dan“ koji Vam je „obezbedio“. Poslodavac ima instrument predviđene zakonom koji u opisanom slučaju može da primeni: prvo, može da pošalje zaposlene na kolektivni godišnji odmor. Drugo, može da Vas pošalje na plaćeni odmor. Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Prema tome, ako zbog manjeg obima posla poslodavac uputi zaposlene na „prinudni odmor“ dok nema posla, ima obavezu da plati naknadu zarade. U svakom slučaju, „vraćanje slobodnih dana“ nije predviđeno zakonom kao mogućnost.
Pozdrav
Postovani, radim u privatnoj firmi.Zanima me da li je moguce prilikom raskida ugovora u firmi preci iz jedne firme u drugu bez prekida radnog odnosa i sta je potrebno od dokumenata.
Poštovana
Ukoliko raskidate ugovor, onda to znači da ste prekinuli radni odnos. Novi poslodavac Vam neće tražiti nikakvu dokumentaciju od starog poslodavca. Eventualno može da traži da mu pokažete MA obrazac iz Centralnog registra socijalnog osiguranja, kao dokaz da ste odjavljeni sa radnog odnosa kod prethodnog poslodavca. Ovo zbog toga što ne možete istovremeno biti u radnom odnosu na puno radno vreme kod dva poslodavca. O tome Vi morate da vodite računa, a ne Vaš novi psolodavac. U slučaju da Vas stari poslodavac nije odjavio, a novi Vas prijavi, Centralni registar socijalnog osiguranja će automatski izvršti odjavu kod prethodnog poslodavca sa datumom pre zasnivanja novog radnog odnosa, upravo iz razloga nemogućnosti paralelnog postojanja dva radna odnsa na puno radno vreme.
Pozdrav
Pozdrav Milane,
U kompaniji u kojoj radim je određeno radno vreme od ponedeljka do petka od 15 do 24h, sa sat vremena pauze. Međutim kompanije je uvela dežurstvo (pripravnost) od 48h vikendom. Zanima me na koji način je to regulisano obzirom da te stavke nema u ugovoru? Da li to mora da bude plaćeno i da li je toliko duga pripravnost uopšte dozvoljena Zakonom?
Poštovani
Zakonom o radu propisano je da se radnim vremenom ne smatra vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja
poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.
Vreme pripravnosti i visina naknade za istu uređuje se zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.
Vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom.
Shodno navedenom, za Vašu pripravnost morate dobiti naknadu čija se visina određuje ugovorom o radu. Ukoliko se tokom pripravnost ukaže potreba da radite, obavljeni rad ulazi u radno vreme i ako je prekovremen (a po logici stvari bi trebalo da je tako) mora se platiti uvećano, i to sa najmnaje 26% uvećanja.
Pozdrav
Poštovani,
radim u državnoj službi dvanaestočasovne smene (12h dnevna smena/24h slobodno, 12h noćna smena/48h slobodno). Nemam beneficiran staž, ako to ima neke veze. Interesuje me kako da izračunam koliko sam u toku meseca ostvario prekovremenih radnih sati, odnosno slobodnih dana, kao i u kom periodu mogu da ih iskoristim? Takođe me interesuje, da li mogu, ako sam ostvario dovoljan broj prekovremenih sati, koristitit dva slobodna dana uzastopno, i da li ću onda u tom mesecu imati manjak sati?
Konkretno, ako sam u toku novembra meseca imao 16 smena po 12 sati, koliko sam ostvario slobodnih dana?.
Nadam se da sam uspeo da objasnim deo mojih nedoumica oko prekovremenog rada.
Unapred hvala na odgovoru.
Pozdrav
Poštovani
Zakon o radu ne poznaje kategoriju „slobodan dan“ u tom smislu da bi dopustio poslodavcu da Vas obaveže na prekovremeni rad, a da Vam to ne plati, već Vam umesto toga odredi neradne dane . Stoga ne mogu da Vam dam odgovor na koji način zakon reguliše ovakvo pitanje, jer zakon takvu mogućnost uopšte ne daje. Prema Zakonu o radu, poslodavac je obavezan da plati prekovremeni rad.
Ukoliko ste imali 16 smena sa 12 sati, to bi značilo da ste radili 192 sata, a pun fond u novembru je bio 176 sati (ako uračunamo i državni praznik 11. novambar).
Pozdrav
Hvala na odgovoru!
Moj poslodavac (državna služba) ne plaća prekovremeni rad, u stvari, zbog smenskog rada (12/24 – 12/48, ja ni ne radim prekovremeno, nego na osnovu sati provedenih u redovnim smenama svakog meseca imam, u zavisnosti od fonda radnih sati za taj mesec, i od broja smena koje odradim u toku meseca, od 8 do 48 sati više nego kolege koje rade osmočasovno vreme. Na osnovu toga od poslodavca dobijem, samo ako zatražim, slobodan dan, oni to vode kao ‘kompenzaciju’, i to povremeno, ako je smena brojčano popunjena,da niko nije na godišnjem odmoru ili bolovanju, i taj dan mi nije plaćen, već se vodi kao neplaćeno odsustvo. Pošto, kako vi kažete, zakon to ne prepoznaje, kome da se obratim da bi dobio odgovor koliki je adekvatan broj dana u ‘kompenzaciji’ koji ja ostvarim. Zakon ne prepoznaje, sindikat je ne zainteresovan a ja radim bez naknade, i tako godinama. Pri tom ne mislim na naknadu za noćni rad ili rad na državni praznik, već samo na rad koji ostvarim zbog rasporeda smena koje su potpuno regularne. Odprilike godišnje provedem desetak procenata više sati na poslu od mog kolege koji radi osmočasovno radno vreme, a plata nam je ista (sem naknade za noćni rad i rad na državni praznik
Hvala još jednput na prethodnom odgovoru, i nadam se da će te me uputiti na nekog ko bi to mogao da sračuna i preračuna, i objasni mi koja su moja prava u pogledu ostvarenih sati na radu.
Pozdrav
Poštovana
Vrhovni kasacioni sud je na svojoj sednici od 23.09.2014. godine zauzeo stav u skladu sa onim što sam naveo u svom odgovoru: Rad po vremenskom redosledu 12 (rad) – 24 (odmor) – 12 (rad) – 48 (odmor) koji se u stvarnosti kontinuirano obavlja iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu ima karakter smenskog rada, a ne preraspodele radnog vremena. U skladu sa navedenim, problem se mora sagledati i rešavati u skladu sa pravilima o smenskom radu i uvećanoj zaradi, a ne u skladu sa pravilima o preraspodeli radnog vremena. Dakle ako u takvim turnusima ima viška sati-mora se platiti prekovremeni rad.
Pozdrav
Još jednom, hvala na odgovoru!
Koliko sam shvatio iz naše prepiske, svodi se na to ‘ćuti i radi’.
Smenski rad je ‘smenski rad’ a to što u toku godine skupiš bar još dvestotinak sati, to častiš poslodavca ili u ovom slučaju državu. Oni ne plaćaju prekovremeni rad, bar u mojoj službi, jer ti daju slobodne dane, koje nazivaju ‘kompenzacija’ koje ne možeš da iskoristiš, jer nema ko da te zameni u smeni, i tako do penzije, ili što je uobičajeno od naših šefova, ako tražiš nešto što po njima predstavlja problem, dobiješ savet da potražiš drugi posao jer ima mnogo onih koji bi rado uskočili na tvoje mesto 🙁
Pozdrav
Poštovani Milane u kolektivu u kojem radim donešena je odluka o preraspodeli radnog vremena. Odnosno Odluka je usvojena i u njoj nije naveden noćni rad a imamo situaciju gde radnici stvarno fizički obavljaju noćni rad. Takođe određeni radnici sedmično prelaze ukupan radni fond od 60 časova. Da li je uopšte u zakonskim okvirima raditi noćni rad a da ga poslodavac ne priznaje i da li radnici smeju da rade duže od 60 časova sedmično?
Hvala.
Poštovani
Zakonom o radu popisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice. Istim zakonom propisano je da u slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Shodno navedenom, nije u zakonskim okvirima raditi noćni rad a da ga poslodavac ne vrednuje kroz osnovnu zaradu, niti ga plaća uvećano. Takođe, radnici ne smeju da rade duže od 60 časova sedmično kod preraspodele radnog vremena.
Pozdrav
Postovani Milane, interesuje me da li poslodavac moze da donese odluku da se dodje na posao iako mi je slobodan dan? Desava se to da je poslodavac odredio da se radi popis u subotu kada je moj slobodan dan. Otisao sam kod direktorke da joj kazem da necu doci taj dan na posao jer imam druge obaveze, a uz to mi je i slobodan dan. Ona kaze da odluka ne moze da se menja i da cu snositi posledice ukoliko ne dodjem. Ne znam koje su posledice jer mi na to pitanje nije odgovorila.
Samo da napomenem da se inace radi svaka druga subota i da to nije placeno. U platnim listama stoji da je radno vreme 176 sati.
Hvala.
Poštovani Branimire
Zakonom o radu propisano je da puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Opštim aktom kod poslodavca može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Dakle, puno radno vreme ne može da bude duže od 40 časova nedeljno, te ne mogu da Vas obavezuju da u sklopu redovnog radnog vremena radite i subotu, ako ste te radne nedelje već odradili 40 radnih časova.
Doduše, Zakon o radu dopušta i mogućnost prekovremenog rada. Prema zakonu, na zahtev poslodavca zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Naravno, ako poslodavac u navedenim, zakonom definisanim, izuzetnim situacijama donese odluku o obavljanju prekovremenog rada, takav rad je dužan da plati uvećano u odnosu na redovno radno vreme. Zakon predviđa da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice. Dakle, ako poslodavac za neku subotu, zbog izuzetnih okolnosti (zakonom određenih) donese odluku o prekovremenom radu, dužni ste da radite, ali Vam se takav rad mora platiti uvećano.
Pozdrav
Poštovani Milane,
Ukoliko zaposleni ne koristi zakonom propisanih 30 minuta odmora u toku radnog dana, da li mu se tih 30 minuta računa (i isplaćuje) kao prekovremeni rad ili za tih 30 minuta važi ista osnovica kao za redovan radni sat?
Srdačan pozdrav
Poštovani
Članom 64. Zakona o radu propisano je da zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Navedeno vreme odmora uračunava se u radno vreme. Zakon o radu u kaznenim odredbama između ostalog definiše da će se kaznom od 150.000 do 300.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a preduzetnik sa kaznom od 50.000 do 150.000 dinara, ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada u skladu sa odredbama ovog zakona. Shodno navedenim zakonskim odredbama, nema osnova da Vam se uskraćuje odmor u toku rada od najmanje pola sata i umesto toga plaća prekovremeni rad. Ukoliko ste oštećeni ponašanjem poslodavca na način da Vam se ne obezbeđuje odmor u toku rada, poslodavac bi mogao da bude novčano kažnjen za učinjeni prekršaj, a Vi biste mogli da ostvarite naknadu štete po opštim pravilima za naknadu štete. Dakle zakonski nije predviđena mogućnost zamene odmora u toku rada plaćanjem prekovremenog rada za uskraćenu pauzu od pola sata.
Pozdrav
Poštovani,
zanima me da li je od strane poslodavca dovoljno da usmeno kaže subota je obavezna i morate doći (inače se radilo svakog radnog dana u toj radnoj nedelji, pa se rad subotom smatra prekovremenim radom) ili je potrebno da da zaposlenima pisano obaveštenje o prekovremenom radu najmanje 48h unapred, koje zahteva potpis zaposlenog?
Unapred hvala
Poštovana Milena
Zakonom o radu propisano je da je zaposleni dužan na zahtev poslodavca da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Zakon dalje kaže da je poslodavac dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.
Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.
Shodno navedenom, mišljenja sam da poslodavac mora bar 48 sati unapred da obavesti zaposlenog o prekovremenom radu (zakon ne precizira formu obaveštavanja), osim u slučaju više sile, kada je neophodno reagovati odmah.
Pozdrav
Poštovanje.Sve navedeno je sasvim u redu ali složiće te se da u praksi i nije sve baš tako ružičaso kao što je navedeno u blogu. Prvo i pre svega poslodavci bez kompromisa na samom objavljivanju konkursa određuju radno vreme od 10 časova pa u nekim slučajevima i 12 časovno radno vreme na dnevnom nivou što nedeljno radno vreme premašuje i 60 časova odnosno mesečno i preko 250 radnih sati za neku njhovu određenu satnicu,odnosno dnevnicu ne obazirajući se da li su to radni dani za vreme praznika ili vikendom satnica je tolika, a volja tvoja.. i to sve bez zakonskog uvećanja ili rad vikendomi praznicima…
Odobravanjem takvog bezobzirnog ponašanja poslodavaca omogućuju mnogi satovi zapošljavanja pa i i sajt poslovi infostudija.com Zbog objavljivanja takvih konkursa naročito u građevinskoj industriji gde radno angažovani ljdi bukvalno kolabriraju na radno mesto zbog iscrepljenosti svakodnevnog 10 časovnog radnog vremena i samo jednim slobodnim danom u nedelji. SPREČITE ZLOUPOTREBU SAJTA OD TAKVIH POSLODAVACA.
Poštovani Branislave
Vi ste potpuno u pravu kada kažete da pojedini poslodavci ne mare mnogo za zakon i smatraju da imaju pravo da odrede radno vreme kako god oni požele, odnosno da stanje u praksi nije sjajno. Moj cilj jeste da ukažem šta je ono što zakon garantuje zaposlenima, kako bi uopšte bili upoznati sa pravima koja im pripadaju, jer od poslodavca često ne dobiju pravu informaciju. Držanje u neznanju jest jedan od načina za obespravljivanje i što više ljudi bude upoznato sa tim koja prava im garantuju propisi, teže će ih zlonamerni poslodavci držati u zabludi. Što se pak tiče same primene zakona, to je posao državnih institucija i to je preduslov za realizaciju garantovanih prava. Nisam upoznat sa sadržinom konkursa koje pominjete i koji po Vama predstavljaju odobravanje bezobzirnog ponašanja poslodavaca od strane sajtova za zapošljavanja pa i sajta Poslovi infostud.com. S obzirom da ne učestvujem u uređivanju sajta, jedino mogu da prosledim Vašu primedbu nadležnima u Infostud.com. Moje dosadašnje iskustvo pak govori da ovaj sajt nije podsticao bilo kakve nezakonitosti i možete biti sigurni da takva namera ne postoji. Takođe skrećem pažnju da se konkursu može navesti i da radno vreme traje 12 sati (primera radi 12 sati rada, 24 časa slobodno, 12 sati rada i 48 sati slobodno). Zakon čak navodi da zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. Naravno, ne može raspored da bude takav da se 6 dana radi preko 8 sati. Takav raspored radnog vremena nije dopušten. Bitno je da raspored ne predviđe više od 40 časova rada nedeljno, da se poštuje dnevni odmor od najmanje 12 časova neprekidno u 24 časa i nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Prema tome, raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac poštujući navedena ograničenja.
Pozdrav
Postovani,
Radim puno radno vreme 6 dana u nedelji sa po 8 h dnevno i primam platu koja je odredjena kao minimalac u nasoj drzavi. Zanima sta magu da uradim po tom pitanju jer mi nije placen prekovremeni rad(ne racuna se na mom radnom mestu tako)? Pritom sam i majka deteta od mladjeg od godinu dana. Da napomenem da nisam potpisala nikakav ugovor o radu,kao ni neku drugu vrstu dokumenta,ali sam u radnom odnosu,redovno mi se uplacuju porezi i doprinosi kao i plata. Unapred Vam hvala na odgovoru!
Poštovana Sanja
Zakonom o radu propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu, koji zaključuju zaposleni i poslodavac, a smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Takođe, zakon je odredio da je puno radno vreme 40 časova nedeljno, da se svaki rad duži od punog radnog vremena ima smatrati prekovremenim radom i mora kao takav biti plaćen uvećano (uvećanje mora biti bar 26% u odnosu na redovnu zaradu), te da se prekovremeni rad određuje samo u izuzetnim okolnostima..
Pošto po Zakonu o radu nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa koji regulišu radni odnos, opštih akata i ugovora o radu vrši inspekcija rada, možeet ovom organu prijaviti sve nepravilnosti u postupanju poslodavca. U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona, podzakonskog akta, opšteg akta i ugovora o radu. Inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da sa zaposlenim koji je zasnovao radni odnos bez prethodnog potpisivanja ugovora o radu (zaposleni je stupio na rad bez poptpisivanja ugovora o radu), zaključi ugovor o radu u pisanom obliku. Poslodavac je potom dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrđene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja. Takođe, inspektor rada podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac povredom zakona ili drugih propisa kojima se uređuju radni odnos, izvršio prekršaj. Tako će se novčanom kaznom od 800.000 do 2.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako sa licem koje radi nije zaključio ugovor o radu, dok se ovčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kažnjava za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama ovog zakona. Dakle postoje propisi koji regulišu konkretnu situaciju, ali je poslodavca neophodno privoleti poštovanju zakona, ako treba i prijavom inspekciji za rad.
Pozdrav
Postovani Milane,
Kao majka deteta mladjeg od 3 godine zelela bih da ostvarim svoja zakonom garantovana prava, ali mi nije najjasnije koja su to prava, pa bih Vas molila da ih Vi pojasnite. Naime, zakon kaze da imam pravo da ne radim nocne smene niti prekovremeno, ukoliko ne dam pismenu saglasnost za to. Posto radim po smenama od kojih prva pocinje u 5h a treca se zavrsava u 00h svakim danom, pa i subotom i nedeljom, molim Vas da mi kazete koju od tih smena mogu da zahtevam da radim odnosno ne radim. Najmanje mi je jasno kako se u ovom slucaju karakterise rad vikendom, da li kao prekovremeni rad ili ne, te stoga da li ja mogu da zahtevam da ne radim vikendom ili kako….? Nadam se da sam jasno postavila pitanje i unapred Vam veliko hvala na odgovoru.
Poštovana Katarina
Zakonom je propisano da jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Zakonom je definisano da se pod prekovremenim radom podrazumeva rad duži od punog radnog vremena, koje iznosi 40 časova nedeljno. Prekovremeni rad je inače dopušten samo izuzetno, odnosno kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Zakon je precizirao i pojam noćnog rada odredivši da se pod tim podrazumeva rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, mišljenja sam da kao roditelj deteta mlađeg od tri godine starosti možete da radite prvu i treću smenu, onako kako su kod predviđene kod Vašeg poslodavca, samo uz svoju pisanu saglasnost. Vi biste bez pisane saglasnosti mogli da budete raspoređeni da radite prvu smenu samo kada bi počinjala u 06:00. Period od 05:00 do 06:00 spada u noćni rad i na to ne možete biti obavezani bez Vaše pisane saglasnosti. Isto se odnosi i na deo treće smene od 22:00 do 00:00, koji je takođe kao noćni rad dopušten samo uz Vašu pisanu saglasnost. Što se tiče rada vikendom, isti nije zabranjen jer poslodavac određuje raspored nedeljnog radnog vremena, s tim da mora da poštuje odredbe o punom radnom vremenu (ne može da traje duže od 40 časova) i morate da imate bar jedan dan slobodan u nedelji (nedelejni odmor). To znači da ako Vam je utvrđen takav raspored radnog vremena da imate do 40 časova rada nedeljno i da su ispoštovane zakonske odredbe o dnevnom i nedeljnom odmoru, mišljenja sam da u tom slučaju zakon nije prekršen.
Pozdrav
Zahvalna do neba,
Katarina
Poštovani Milane, radim u školi kao nastavnik sa 100% pune norme a imam i resenje o prekonormnom(ne prekovremenom) radu za 30%.u skoli su mi rekli da mi se, za vreme zimskog i letnjeg raspusta, ne isplacuje prekonormni rad. Da li je to moguce i regulisano zakonom? Hvala puno
Poštovana Milice
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da je u okviru punog radnog vremena (40 časova nedeljno) u toku radne nedelje, norma neposrednog rada nastavnika 24 školska časa neposrednog rada sa učenicima. Ako škola ne može da obezbedi stručno lice za najviše šest časova nastave nedeljno iz određenog predmeta, može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta najduže do kraja školske godine i ovaj rad se smatra radom preko pune norme časova. Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika određeno je da u slučajevima rada preko pune norme, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, plata se uvećava po času. Imajući u vidu navedeno, mišljenja sam da Vam dodatak na platu pripada samo za svaki odrađeni čas preko pune norme. Pošto tokom raspusta nemate rad preko pune norme, ne isplaćuje Vam se ni dodatak na platu za prekonormni rad.
Pozdrav
Postovani gospodine Predojevicu imam dva problema sa dva poslodavca. Prvi je sa poslodavcem Mercator S gde sam radio 21 mesec sa ugovorom na neodredjeno radno vreme. Radna nedelja po ugovoru je 6 radnih dana (5*7 i 1*5) sto od prvog radnog dana 10.03.2016 nije postovano. Za objekat u kome sam radio radno vreme je od 00-24 tj. u cetiri smene. Mi smo radili u tri smene po 8 sati. Ja sam se pismeno u martu 2017 obratio inspekciji rada,trazeci da mi se plati prekovremeni rad ili daju 2 slobodna dana. I pored izlaska inspektora uvidom u laziranu radnu listu obavesten sam da je slučaj prebačen inspekciji u Novi Sad. Obratio sam se i njima i dobio slican odgovor. Imam sve dokumentovano i obratio se republickoj agenciji za mirno resavanje radnih sporova 03.09.19 a i pismeno pravnoj sluzbi Mercator S. Napravili su mi smicalicu na poslu i poslali me na placeno odsustvo. 03.12.18 su mi dali otkaz koji su mi pismeno poslali na kucnu adresu,a ja nisam nista podpisao. Jos nisam dobio nikakav odgovor. Drugi problem je sa Aroma marketom gde sam poceo da radim 17.12.2018 na odredjeno. Dana 26.12.2018 sam se onesvestio na poslu i hitnom prebačen na VMA, gde su ustano ljene: povreda desnog ramena, poremecaj centra za ravnotezu i kontuzija sto je kasnije protumaceno kao episimptomatica. Sefica objekta mi nije popunila listu o povredi na radu(navodno iz straha zaboravila). Za vreme trajanja bolovanja primao sam 65%. Pokusao sam da naknadno dobijem razliku za povredu na radu, ali su me odbili. I zbog toga sam se 20.08.2019 obratio R A. za radne sporove. Sta mi je ciniti da ostvarim svoja prava?
Poštovani Miroslave
S obzirom da ste se obratili svim institucijama koje su Vam na raspolaganju u pogledu problema sa kojima se suočavate, a da niste uspeli da zaštitite svoja prava, jedino što Vam preostaje je tužba nadležnom sudu. Ukoliko mirno razrešenje radnog spora nije dalo rezultate, a ni Inspekcija za rad nije svojim rešenjima naložila primenu mera, preostaje vma da u sudskom postupku dokažete da je sve što ste naveli u Vašem pitanju tačno i zahtevate nadoknadu štete.
Pozdrav