Sve što ste želeli da znate o godišnjem odmoru, a niste imali koga da pitate

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

jul 15
Godišnji odmor-sve što ste želeli da znate

Zakon o radu sadrži posebno poglavlje kojim se uređuju odmori i odsustva, kao važna skupina prava radnika iz radnog odnosa.

Poslodavci su navedenim zakonskim odredbama obavezani da svojim zaposlenima obezbede odmor u toku dnevnog rada, odmor između dva radna dana, nedeljni odmor i godišnji odmor. Zakon propisuje minimum za svaku od ovih vrsta odmora, koji se mora obezbediti, a poslodavac svojim opštim aktima može da pruži i veći obim prava svojim zaposlenima.

U ovom tekstu posebno ćemo se baviti pravom na godišnji odmor i dužinom njegovog trajanja.

Pojam godišnjeg odmora i Ustavne garancije prava

U najširem smislu, pod godišnjim odmorom smatra se period godine u kojem zaposleni prestaje sa svojim radnim aktivnostima kod poslodavca kako bi se odmorio i rekreirao, a poslodavac je dužan da mu za isti period obezbedi naknadu zarade. Oslobođenost od obaveze izvršavanja radnih zadataka u određenom broju dana u godini štiti zdravlje zaposlenog, smanjuje mogućnost povreda i omogućava psihičku i fizičku relaksaciju, što pravo na godišnji odmor čini veoma važnim pravom iz radnog odnosa za svakog zaposlenog. Značaj ovog prava naglašava i činjenica da Ustav Republike Srbije, u delu koji se odnosi na ljudska prava i slobode, garantujući pravo na rad, jemči i pravo na plaćeni godišnji odmor. Posebno treba istaći  da se ovog prava niko ne može odreći, odnosno da pravo na plaćeni godišnji odmor spada u neotuđivo ustavno pravo zaposlenih u Republici Srbiji.

Sticanje prava na godišnji odmor

Zakon o radu propisuje da zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju (bolovanje) i odsustva sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo).

Citirane zakonske odredbe znače da novozaposleni radnici mogu da koriste pravo na godišnji odmor kada protekne mesec dana od dana zasnivanja radnog odnosa, čak i ako su u okviru tih mesec dana bili neko vreme na bolovanju ili na plaćenom odsustvu. Pri računanju mesec dana radnog odnosa kao uslova za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora ne uzimaju se u obzir dani neplaćenog odsustva i mirovanje radnog odnosa, odnosno, za te periode, zaposlenom ne pripada pravo na godišnji odmor.

Protekom mesec dana od dana zasnivanja radnog odnosa zaposleni može da podnese zahtev za korišćenje godišnjeg odmora, ali to ne znači da će ga tada i koristiti, jer poslodavac nije obavezan da zahtev prihvati. Ovo stoga što po zakonu, o vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučuje poslodavac, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Poslodavac je dužan da u kalendarskoj godini, nakon proteka prvih mesec dana radnog odnosa, pa do isteka kalendarske godine, obezbedi zaposlenom korišćenje (minimum prvog dela) prava na godišnji odmor za tu godinu. Odluku donosi uzimajući u obzir zahtev zaposlenog, ali pre svega potrebe organizacije posla. Prema tome, u prvih mesec dana rada nakon zaposlenja radnik ne može da ode na  godišnji odmor jer još nije stekao navedeno pravo, a nakon proteka mesec dana provednih u radu o vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučiće poslodavac rešenjem, a po podnetom zahtevu zaposlenog.

Zakon o radu ponavlja ustavnu odredbu o tome da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.

Dužina godišnjeg odmora

Po našem Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Zakon je odredio koji je minimum trajanja godišnjeg odmora, a poslodavac svojim opštim aktima i ugovorom o radu može da utvrdi samo veći broj od 20 radnih dana, ne i manji. Zakon daje smernice poslodavcima o tome na koji način mogu utvrdiiti kriterijume za uvećanje broja dana godišnjeg odmora, ali je odluka o broju dana preko zakonskog minimuma na strani poslodavca. U opštim aktima poslodavaca i kolektivnim ugovorima o radu mogu se naći odredbe da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:

  • radnog  iskustva (primera radi za 5 godina radnog iskustva dodaju se 3 radna dana na zakonski minimum, za 10 godina iskustva-4 radna dana, itd);
  • složenosti poslova (recimo, za poslove za koje se zahteva srednja stručna sprema dodaju se 2 radna dana, a za poslove koji traže visoku stručnu spremu-4 radna dana);
  • doprinosa na radu (najčešće se daje ovlašćenje neposrednom rukovodiocu da proceni da li zaposlenom pripada ovaj dodatak i koliki on maksimalno može da bude);
  • uslova rada (npr rad na terenu, rad sa strankama mogu da dodaju nekoliko radnih dana godišnjeg odmora na zakonski minimum);
  • brige o maloletnom detetu ili starijem članu porodice i slično.

U svakom slučaju, Zakono radu ne propisuje maksimalno trajanje godišnjeg odmora, samo minimalno trajanje, ali poslodavci mogu opštim aktom ili ugovorom o radu propisati maksimalan broj dana koliko može iznositi godišnji odmor, što oni najčešće i čine. Poslodavci u svojim opštim akitma uglavnom određuju da godišnji odmor sa uvećanjima ne može da traje duže od određenog broja radnih dana. Država je isto učinila kao poslodavac, odnosno kada je reč o zaposlenima u državnim organima, odnosno državnim službenicima i nameštenicima. Kolektivnim ugovorom koji je potpisan između reprezentativnog sindikata zaposlenih u državnim organima i države kao poslodavca, određeno je da je maksimalno trajanje godišnjeg odmora 30 radnih dana. Takođe, precizirana su i merila za utvrđivanje godišnjeg odmora, odnosno određeno je da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima:

  • po osnovu doprinosa na radu (zavisi od ocene rada koju daje neposredni rukovodilac-najviše 5 radnih dana);
  • po osnovu stručne spreme (zaposlenom sa visokim obrazovanjem – za 5 radnih dana,  zaposlenom sa srednjom školskom spremom – za 3 radna dana, zaposlenom sa ostalim stepenima školske spreme – za 1 radni dan);
  • po osnovu godina rada provedenih u radnom odnosu (zaposlenom preko 30 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 5 radnih dana, zaposlenom od 25 do 30 godina rada – za 4 radna dana, zaposlenom od 15 do 25 godina radas – za 3 radna dana,  zaposlenom od 5 do 15 godina rada – za 2 radna dana, zaposlenom do 5 godina rada  – za 1 radni dan);
  • po osnovu uslova rada (za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom – za 3 radna dana, za rad na radnom mestu na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme – za 10 radnih dana, za noćni rad – za 2 radna dana); zaposlenoj osobi sa invaliditetom – za 5 radnih dana;
  • po osnovu brige o deci i članovima uže porodice: – za najviše 5 radnih dana.

Godišnji odmor, koji se utvrdi nakon primene svih kriterijuma, u svakom slučaju ne može se koristiti u trajanju dužem od 30 radnih dana, bez obzira i ako se ispune uslovi po više osnova za duži odmor. Prema tome, zaposleni u državnim organima ne mogu da koriste godišnji odmor u trajanju dužem od 30 radnih dana, bez obzira na eventualno ispunjavanje uslova iz citiranih kriterijuma za godišnji odmor koji bi trajao duže od navedenog maksimuma.

Na sličan način poslodavci iz privatnog sektora utvrđuju dužinu trajanja godišnjeg odmora-zakonski minimum od 20 radnih dana se uvećava prema definisanim kriterijumima, ali se u svakom slučaju ne može koristiti u trajanju dužem od određenog broja dana, odnosno određuje se maksimalno trajanje.

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana. Ovo prakično znači da godišnji odmor traje najmanje 4 nedelje, to jest 4 kalendarske sedmice (28 dana), bez obzira na raspored radnog vremena kod poslodavca. Primera radi, i ako su smene kod poslodavca organizovane tako da se radi po 6 dana u nedelji, prilikom izračunavanja dužine godišnjeg odmora radna nedelja će se svakako računati sa 5 radnih dana, bez obzira što u konkretnom slučaju ona traje jedan dan duže.

Praznici, koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. Prema tome, državni praznici, plaćeno odsustvo i bolovanje ne računaju se u dane godišnjeg odmora.

Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora. Konkretno, ukoliko se zaposleni tokom korišćenja godišnjeg odmora razboli i lekar mu otvori bolovanje, ima pravo da prekine korišćenje godišnjeg odmora i započne bolovanje. Potrebno je da odnese potvrdu lekara kod poslodavca i time ga obavesti da je prekinuo godišnji odmor i otvorio bolovanje. Po zaključenju bolovanja zaposleni ima pravo da nastavi korišćenje godišnjeg odmora, to jest da iskoristi dane godišnjeg odmora koji su mu utvrđeni rešenjem, a koje zbog bolovanja nije iskoristio.

Srazmerni deo godišnjeg odmora

U prethodnom delu teksta razmatrano je pitanje dužine godišnjeg odmora za jednu kalendarsku godinu. Definisali smo da za svaku godinu rada zaposlenom pripada onoliko dana godišnjeg odmora koliko je utvrđeno opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, s tim da taj broj ne može da bude manji od zakonom propisanog minimuma od 20 radnih dana, odnosno 4 kalendarske nedelje.

Izuzetno od navedenog, zaposlenom pripada pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora u godini u kojoj je zasnovao radni odnos i u godini u kojoj mu prestaje radni odnos, odnosno u onim godinama u kojima nema punih 12 meseci rada.

Shodno Zakonu o radu zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Ova zakonska odredba kod novozaposlenja znači da od momenta zasnivanja radnog odnosa pa do kraja kalendarske godine zaposleni ima pravo na dvanaesti deo godišnjeg odmora za svaki pun mesec u kojem će biti u radnom odnosu. Primera radi: ukoliko je radni odnos zasnovan 15. aprila na neodređeno vreme, a po opštem aktu poslodavca zaposleni ima pravo na 25 dana godišnjeg odmora po kalendarskoj godini, to će značiti da zaposleni ima pravo na 8 dvanaestina od punog godišnjeg odmora jer u toj kalendarskoj godini ima 8 meseci rada. Petnaest dana u aprilu se ne uzima u obzir jer Zakon određuje da se srazmeran deo godišnjeg odmora računa prema mesecu rada, dok dane i sate rada ne pominje. Kako smo u primeru odredili da zaposlenom za celu godinu pripada 25 dana, dvanaestina od tog broja bi bila 2.083 dana. Kada se taj broj pomnoži sa 8 dobija se 16,66, odnosno 17 radnih dana godišnjeg odmora za godinu u kojoj je zasnovan radni odnos. Po istom principu se izračunava broj dana godišnjeg odmora i za kalendarsku godinu u kojoj zaposlenom prestaje radni odnos.

Zanimljivo je, kod donošenja rešenja o srazmernom delu godišnjeg odmora, da je situacija popuno jasna kod prestanka radnog odnosa, dok kod novozaposlenih može da se postave određena pitanja. Primera radi, ako radni odnos prestaje 31. jula, pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa (ili istovremeno sa donošenjem navedenog rešenja) donosi se rešenje o godišnjem odmoru u kojem je sasvim jasno da će ono glasiti na 7 dvanaestina punog godišnjeg odmora za sedam  meseci rada (period januar-jul). U gornjem primeru, kada je 25 radnih dana pun godišnji odmor, množili bismo 7 sa 2,083 i dobili bismo 14,581, odnosno 15 radnih dana godišnjeg odmora. Kod novozaposlenog međutim, ukoliko odmah posle mesec dana rada podnese zahtev za godišnji odmor, a videli smo da to zakon dopušta, poslodavac može da mu donese rešenje kojim će obuhvatiti celokupan srazmerni deo godišnjeg dmora, iako svi meseci rada još nisu odrađeni. Ako upotrebimo već navedeni primer o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme od 15. aprila, već 15. maja zaposleni može podneti zahtev za godišnji odmor. Pošto mu za tu godinu pripada 17 radnih dana godišnjeg odmora, praktično bi mu se odobravanjem zahteva obezbedilo korišćenje godišnjeg odmora za celu godinu, iako je odrađeno svega mesc dana. Zbog navedenog, poslodavci obično izbegavaju da rešenjem odobre ovakav način korišćenja godišnjeg odnora i čekaju da zaposleni odradi značajan deo ugovora o radu za kalendarsku godinu.

Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Pravo zaposlenih na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada

Uslovi za penzionisanje u 2025. godini
Prijavi se i postavi komentar

(420) komentari

Nenad Mijatovic 30. 10. 2021.

Postovani, jos jedno pitanje.
Da ponovim, radim u zdravstvu vise od 20 gidina. Iz ’21 god imam 11 dana tzv. starog odmora (zbog pandemije nismo mogli da iskoristmo sve) i iz ove godine ima svi, u mom slucaju, 34 dana. Tih 45 dana nameravam da sojim i da koristim u kontinuitetu.
(Imam odobrenje od direktora). Posto cu, evidentno, da zakoracim u sledecu godinu, po mojoj proceni, skoro mesec dana, da li i koliko dana odmora mi zakonski pripada u sledecoj, 2022. godini?
Pri tom, treba uzeti u obzir duzinu mog radnog staza i malo dete (6 gidina).
Hvala
Nenad

    Milan Predojevic 01. 11. 2021.

    Poštovani Nenade
    Činjenica da ćete deo godišnjeg odmora po rešenju poslodavca koristiti na prelazu iz ove u narednu godinu ne utiče na Vaše pravo na godišnji odmor koje ostvarujete u skladu sa zakonom i opštim aktima kod poslodavca. Drugim rečima, ako po zakonu i kolektivnom ugovoru imate pravo na 34 dana godišnjeg odmora isti broj dana ćete imati i u narednoj godini, bez obzira na to što ste godinu započeli godišnjim odmorom.
    Pozdrav

Nenad Mijatovic 30. 10. 2021.

Postovani,
Radim u Domu zdravlja kao vozac hitne, vec 20 i kusur godina.
Pitanje, da li mi, zsposleni u zdravstvu, a i svi ostali, po zakonu imamo pravo na nadoknadu za transport, putne troskove i za vreme koriscenja god. odmora?
Hvala
Nenad Mijatovic

    Milan Predojevic 01. 11. 2021.

    Poštovani Nenade
    Za vreme korišćenja godišnjeg odmora zaposlenom ne pripadaju troškovi dolaska na posao i odlaska sa posla, jer te troškove nema dok je na odmoru.
    Srdačan pozdrav

Slobodan Janković 29. 09. 2021.

Poštovani,
U firmi sam već 4 godine i 10 meseci a imam 20 dana godišnjeg odmora, da li po zakonu treba da imam 21 radni dan i sada nakon što napunim 5 godine rada da imam 22 radna dana?? Pozdrav

    Milan Predojevic 29. 09. 2021.

    Poštovani Slobodane
    Zakonom o radu predviđeno je da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Prema tome, zakon obavezuje poslodavca da donese opšti akt kojim će utvrditi kriterijume za uvećanje godišnjeg odmora ili da te kriterijume utvrdi ugovorom o radu. Treba da proverite kod Vašeg poslodavca koji kriterijumi za uvećanje zakonskog minimuma godišnjeg odmora postoje. Ako je nekom opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu koji ste sa njim potpisali predviđeno da se broj dana godišnjeg odmora uvećava za jedan dan nakon 5 godina rada, onda imate pravo na dodatni dan odmora nakon što napunite 5 godina rada.
    Pozdrav

    Natasa Pavlovic 07. 10. 2021.

    Zdravo
    Ja sam na trenutno na bolovanju od 14.6.2021 i nisam koristila godisnji odmor.Radim u fabrici u Nisu. Posto sam jos uvek na bolovanju i ne znam do kada cu biti, do kada moram da iskoristim prvi deo odmora i da li moram da prekinem bolovanje da bih iskoristila odmor da mi ne bi propao
    Natasa

      Milan Predojevic 07. 10. 2021.

      Poštovana Nataša
      U članu 73. stav 1-2 Zakona o radu propisano je da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u više delova u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine (znači u Vašem slučaju prvi deo za 2021. godinu do kraja 2021. godine), a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
      U konkretnom slučaju, ako zbog bolovanja ne iskoristite prvi deo godišnjeg odmora za 2021. godinu, Ministarstvo rada je stava (prema Mišljenju broj 011-00-463/2016 iz jula 2016. godine) da biste imali pravo samo na drugi deo godišnjeg odmora za 2021. godinu, koji možete da iskoristite najkasnije do 30. juna 2022. godine, s obzirom da bi Vam prvi deo u trajanju od najmanje dve radne nedelje propao jer je isti morao da se iskoristi u toku 2021. godine.
      Prema tome, ukoliko ne želite da Vam propadne prvi deo godišnjeg odmor za tekuću godinu, morate ga iskoristiti, u trajanju od najmanje dve nedelje, odnosno 10 radnih dana, do 31.12.2021. godine. Dakle, ako do kraja tekuće godine ne prekinete bolovanje da biste iskoristili prvi deo godišnjeg odmora za 2021. godinu, taj prvi deo odmora za 2021. godinu će Vam propasti i nećete moći da zahtevate njegovo korišćenje u narednoj godini,
      Pozdrav

Nemanja Dimitrov 28. 09. 2021.

Poštovani,
po važećem kolektivnom ugovoru u firmi na osnovu raznih kriterijuma za određivanje dužine trajanja godišnjeg odmora za 2021. godinu dobio sam 28 radnih dana (20 osnovnih + 8 po dodatnim kreiterijumima). Po osnovu stručne spreme (IV stepen sss) dobio sam 1 dan godišnjeg odmora, koliko je i propisano za tu stručnu spremu. Dana 22.09.2021. godine diplomirao sam na faklutetu sa 240 ESPB bodova. Ineteresuje me da li imam pravo da tražim uvećanje broja dana (za 2 više) na osnovu stručne spreme (240 ESPB – propisano 3 dana) za godišnji odmor u 2021. godini, iako sam dobio rešenje o korišćenju godišnjeg odmora sa iznosom od 28 radnih dana na osnovu (IV stepena SSS) koji sam imao u momentu donošenja rešenja. Ukratko da li poslodavac mora na moj zahtev da mi izmeni rešenje o godišnjem odmoru sa novim čenjenicama?

    Milan Predojevic 28. 09. 2021.

    Poštovani
    Poslodavac ne mora u opisanom slučaju da izmeni rešenje o godišnjem domoru zato što ste diplomirali. Radi se o tome da se kriterijumi za uvećanje broja dana godišnjeg odmora primenjuju na opise poslova kod poslodavca. Vi ste potpisali ugovor o radu za obavljanje poslova sa IV stepenom stručne spreme.To što ste u međuvremenu stekli viši stepen obrazovanja ne menja činjenicu da i daLje obavljate poslove za koje se zahteva srednja stručna sprema. Ukoliko aneksom ugovora o radu budete premešteni na radno mesto koje zahteva viši stepen stručne spreme od srednje škole, imaćete pravo na uvećanje broja dana godišnjeg odmora koje je propisano za taj viši stepen stručne spreme.
    Pozdrav

Nenad Wasiljevic Walje 01. 09. 2021.

Zena je krenula sa radom u kiosk 15 aprila ove godine i zeli da uzme odmor sada u novembru a poslodavac kaze da nema prava da uzme odmor ove godine sad mene zanima kako je to moguce i sta moze da se uradi povodom toga.

    Milan Predojevic 02. 09. 2021.

    Poštovani Nenade
    Vaša supruga ima pravo na godišnji odmor za 2021. godinu i stekla je pravo da ga korist nakon mesec dana rada. Istina, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, ali nije tačno da još uvek nema pravo na odmor. Poslodavac će morati do kraja godine da joj obezbedi da koristi makar prvi deo odmora za 2021. godinu, odnosno minimum dve nedelje, to jest deset radnih dana godišnjeg odmora.
    Pozdrav

Korisnik 037ad0d179 01. 09. 2021.

Postovani g.Milane radim kao cuvar pet godina od tih pet godina nemam ni minute placenog nocnog rada.Radno vreme mi je od 14 do 06 osim vikenda kad imamo i prvu smenu malo sam citao zakon o radu i smatram da imam pravo na naknadu.Hvala

    Milan Predojevic 02. 09. 2021.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice. Dakle samo ako noćni rad nije uračunat u koeficijent, odnosno nije uzet u obzir prilikom utvrđivanja Vaše osnovne zarade, onda imate pravo da zahtevate da Vam se noćni rad plati uvećano, i to najmanje 26% od osnovice.
    Pozdrav

Aleksandra Šurjanac 01. 09. 2021.

Poštovani,
radim u firmi od 08.10.2019.god. Na prvi godišnji odmor sam otišla u avgustu 2020. godine. U 2020-oj godini godišnji odmor mi je bio od 10.08-30.08 i ove godine od 10.08-30.08. Meni poslodavac daje 20 kalendarskih dana godišnjeg odmora a ne radnih dana. Koje su moje opcije u ovom slučaju.

    Milan Predojevic 01. 09. 2021.

    Poštovana Aleksandra
    Po Zakonu o radu poslodavac je u obavezi da Vam obezbedi najmanje 20 radnih dana godišnjeg odmora. S obzirom da se po zakonu pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa kao pet radnih dana, jasno je da Vam sleduju 4 sedmice godišnjeg odmora, što je ukupno 28 kalendarskih dana.
    Zakonom je takođe propisano da će se novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako postupi suprotno odredbama ovog zakona koje uređuju godišnji odmor. Prema tome, ukoliko podnesete projavu Inspekciji za rad (možete to učiniti i anonimno) poslodavca bi nakon kontrole mogao biti novčano kažnjen. Na osnovu navedenog i Vi biste mogli od poslodavca potraživati naknadu štete. Pokušajte razgovorom da ukažete poslodavcu da greši i ako problem ne rešite na taj način, jedino Vam preistaje opisana procedura prijavljivanja Inspekciji.
    Pozdrav

Korisnik 037ad0d179 31. 08. 2021.

Dali je moguce da privatna firma iz Novog Sada koja se bavi odrzavanjen hugijene po zdrastvenim ambulantama spremacicama ne odobrava godisnji a kamoli bolovanje kao da su u robovlasnickon dobu

    Milan Predojevic 01. 09. 2021.

    Poštovani
    Svakako da zakonski to nije moguće, odnosno- licima u radnom odnosu ne može se osporiti pravo na bolovanje i na godišnji odmor. Međutim, ako je reč o licima angažovanim po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, što možda jeste slučaj, ta lica nemaju pravo na naknadu zarade tokom privremene sprečenosti za rad, niti imaju pravo na godišnji odmor. Treba naglasiti da nije u skladu sa zakonom sklapati ugovor o privremenim i povremenim poslovima ukoliko nisu ispunjeni zakosnki uslovi za to i ako je reč o vrsti radnog angažovanja koja zahteva zasnivanje radnog odnosa.
    Pozdrav

Natasa Rajic 12. 08. 2021.

Pozdrav,
odmor sam pisala od 9.08. Do 20.08.2021.
8.08. Sam radila trecu smenu, od 22h-06h… Da li mi poslodavac po zakonu, računa prvi dan odmora od 9. Ili mora od 10. Jer 9. Avgusta sam izašla iz trece smene, I taj dan mi se računa kao prvi dan odmora ili predata dužnost(dnevni odmor)?
Hvala

    Milan Predojevic 12. 08. 2021.

    Poštovana Nataša
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa. S obzirom da ste smenu završili u 06:00 dana 09. avgusta minimum 12 narednih sati je Vaš dnevni odmor. S obzirom na navedeno, kao i na činjenicu da ste na dan 09.08. radili čitavih 6 sati, mišljenja sam da Vam se prvi dan godišnjeg odmora ne može računati od 09.08. jer ste taj dan bili radno angažovani. Činjenica jeste da ste smenu započeli 08. avgusta, ali završili ste je 09. avgusta u 06:00 i taj dan Vam pripada obavezan dnevni odmor. Godišnji odmor se može računati tek od 10.avgusta.
    Pozdrav

Marija Stošić 12. 08. 2021.

Poštovani Milane,

Ukoliko sam 6 meseci bila na praksi u odredjenoj firmi,preko omladinske zadruge i nakon toga dobila ugovor o radu na odredjeno u toj firmi. Da li imam pravo na dane godišnjeg odmora za tih 6 meseci što sam bila na praksi?
Hvala unapred.

    Milan Predojevic 12. 08. 2021.

    Poštovana Marija
    Za tih 6 meseci imate pravo na godišnji odmor samo ako ste bili angažovani po ugovoru o radu. Ukoliko se radilo o angažovanju van radnog odnosa, za taj period niste stekli pravo na godišnji odmor.
    Pozdrav

Branimir Jurišić 10. 08. 2021.

Postovani Milane, zaposlio sam se ove godine krajem Februara i obavesten sam da cu imati 6 dana godisnjeg odmora. Interesuje me, na koliko dana godisnjeg odmora imam pravo u ovoj godini i kako da ostvarim svoja prava?
Da li moram da radim do kraja godine da bih imao pravo na vise dana godisnjeg odmora?
Nisam zaposlen na neodređeno.
Izvinjavam se ako je bilo ovakvo pitanje ranije.

    Milan Predojevic 11. 08. 2021.

    Poštovani Branimire
    Zakonom o radu propisano je da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Takođe je određeno da zaposleni ima pravo na dvanaestinu tako utvrđenog godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos. Uzmimo za primer da imate pravo na zakonski minimum, odnosno 20 dana godišnjeg odmora za celu kalendarsku godinu. S obzirom da ste se zaposlili krajem februara, a recimo 31.avgusta prestane radni odnos, definitivno imate pravo na 6 dvanaestina, odnosno pola godišnjeg odmora (6 celih meseci rada mart-avgust). To bi značilo najmanje deset radnih dana, odnosno dve cele nedelje, računajući i vikend. S obzirom da već gotovo 6 meseci radite, da samim tim imate pravo na pola godišnjeg odmora, odnosno minimum 10 radnih dana, ne postoji računica po kojoj biste imali samo 6 dana odmora. Što se tiče sticanja prava na korišćenje godišnjeg odmora, zakonom je propisano da zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. To znači da ste Vi ovo pravo stekli još krajem marta. Dakle ne morate da radite do kraja godine da biste ostvarili pravo na godišnji odmor. Ako Vam poslodavac ne obezbedi godišnji odmor pre isteka radnog odnosa, dužan je da Vam plati novčanu naknadu.
    Pozdrav

Jelena Ijačić 05. 08. 2021.

Poštovani Milane, u stalnom radnom odnosu sam preko 20 godina, radim u školi i trenutno sam na godišnjem odmoru koji prema rešenju ističe 16.8. Iz škole sam upravo pozvana da bez obzira na godišnji odmor održavam pripremnu nastavu u školi za jednog učenika od 9. do 13.8., jer navodno učenik mora da ima razredni ispit u periodu 18-20.8. Ja svakako mogu taj posao obaviti po dolasku sa odmora 16.8., ali iz škole insistiraju da radim sada bez obzira na odmor. Uzgred, na odmoru sam van zemlje. Ima li škola prava da ovako nešto zahteva? Unapred hvala.

    Milan Predojevic 05. 08. 2021.

    Poštovana jelena
    Poslodavac ne može da Vas obaveže da radite dok je na snazi rešenje o godišnjem odmoru. Po Zakonu o radu poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. Ako je odmor već započeo, poslodavac nema ovlašćenje da ga prekida.
    Pozdrav

Sanja Jockovic 01. 08. 2021.

Poštovani Milane, da li firma u kojoj radim ima pravo da mi uzima dane od godišnjeg odmora zbog zastoja u proizvodnji?

    Milan Predojevic 02. 08. 2021.

    Poštovana Sanja
    Poslodavac nema zakonski osnov da Vam umanji broj dana godišnjeg odmora zbog zastoja u proizvodnji.
    Pozdrav

Marina Cvetkovic 25. 07. 2021.

Poštovani Milane,
Molim Vas da mi odgovorite koliko dana odmora mogu da dobijem za rad sa prijavom od 14.10 2020g, da li je privatni preduzetnk u obavezi da mi plati dane odmora i da li se oni plaćaju 100%.
Srdačan pozdrav i hvala unapred
Marina Cvetković

    Milan Predojevic 26. 07. 2021.

    Poštovana Marina
    Za 2020. godinu imate pravo na srazmerni deo, odnosno dve dvanaestine onoga što je Vaš pun godinji odmor (npr ako imate 20 radnih dana godišnjeg za celu godinu, onda za puna dva meseca rada imate 2×1,66, odnosno 3 radna dana). Za ovu godinu, ako radite do kraja godine, imate pravo na pun odmor. Za vreme godišnjeg odmora imate pravo na nakandu pune plate (prosek iz prethodnih 12 meseci).
    Pozdrav

      Marina Cvetkovic 26. 07. 2021.

      Hvala 😀

Milan Đurić 23. 07. 2021.

Pozdrav, Milane.

Zanima me kakva je situacija za ljude koji rade u četiri smene, tj. četvorosmenkom načinu rada? Na koji način se definiše broj dana godišnjeg i kako je moguće da se vikendi računaju u dane godišnjeg? Hvala.

    Milan Predojevic 23. 07. 2021.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da se prilikom računanja godišnjeg odmora radna nedelja uvek vodi kao petodnevna, bez obzira na to kakav je raspored radnog vremena kod poslodavca. Pošto svaki zaposleni ima pravo na minimum 20 radnih dana odmora, to znači da ima bar 4 cele sedmice slobodno. Dakle i ako poslodavac organizuje radno vreme tako da imate 40 sati rada raspoređene u 6 radnih dana (što je zakonom dopušteno), dane vikenda Vam ne može računati u godišnji odmor.
    Pozdrav

Tijana Batkovic 23. 07. 2021.

Postovani,
Kakva je situacija ukoliko se radni odnos zasnuje pre 15og u mesecu. Npr. 12-og Jula – da li se za tu godinu racuna odmor srazmerno sa tim mesecom dakle 12/6 ili se racuna tek Avgust kako ce tek on biti prvi celokupni radni mesec 12/5?
Sedacan pozdrav

    Milan Predojevic 23. 07. 2021.

    Poštovana
    Ukoliko zasnujete radni odnos npr.12.jula, za tu godinu Vam pripada srazmeran godišnji odmor za 5 meseci rada, to jest za period avgust-decembar. Samo za ceo mesec rada ide dvanaesti deo godišnjeg odmora, tačnije u konkretnom primeru za jul ne dobijate godišnji odmor.
    Pozdrav

Goran Nikolić 22. 07. 2021.

Postovani.
Radio sam u jednoj firmi 5 god.Ove godine sam je napustio 30.maja.Vratio sam se u istu firmu već 26.juna za stalno. Kakvi su moji uslovi za god.odmor. Pozdrav. Hvala.

    Milan Predojevic 22. 07. 2021.

    Poštovani Gorane
    Poslodavac je bio u obavezi da Vam zaključno sa 30.majem obezebedi korišćenje godišnjeg odmora ili da Vam isplati naknadu štete, ako ga niste uspeli iskoristiti. Sda Vam za period od 26.juna pripada srazmeran godišnji odmor za 6 punih meseci rada u godini zasnivanja radnog odnosa, to jest za period jul-decembar Vam pripada polovina godišnjeg odmora.
    Pozdrav

76af643d4cf168226f0adb1b3214e86f 19. 07. 2021.

Postovani,u maju 2021 god.sam poceo da radim u novoj kompaniji sa ugovorom na godinu dana.Radni staz iz prethodne kompanije nisam prekidao,samo sam nastavio u novoj.Zanima me da li se u mom slucaju isto racuna godisnji odmor ili je nesto drugacije?Hvala na odgovoru.

    Milan Predojevic 19. 07. 2021.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da Vam u godini zasnivanja radnog odnosa pripada srazmerni deo godišnjeg odmora, odnosno dvanaestina punog godišnjeg odmora za svakih mesec dana rada. S obzirom na navedeno, u novoj kompaniji imaćete 7 dvanaestina punog godišnjeg odmora za sedam punih meseci rada: jun-decembar, ili 8 dvanaestina (ako ste počeli 01.maja). Neiskorišćeni godišnji odmor kod starog poslodavca (ako ga je bilo) ne možete preneti kod novog,već je prethodni poslodavac imao obavezu da Vam isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
    Pozdrav

Korisnik 21e201f9fc 06. 07. 2021.

Postovani, da li se srazmerni godisnji odmor racuna po kalendarskoj godini ili novoj radnoj godini. U maju prosle godine sam se zaposlio u firmi, i sada radim otkazni rok od mesec dana, koji sam podneo 21.06.2021. Izracunali su mi da imam pravo na 4 dana godisnjeg odmora pa sam hteo da proverim da li je to po zakonu tako? Hvala unapred na odgoboru. Dejan

    Milan Predojevic 06. 07. 2021.

    Poštovani
    Kao i kod prethodnog pitanja, odgovor ću pokušati da dam na primeru minimalnog godišnjeg odmora od 20 radnih dana. Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora(srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Ako po opštim aktima poslodavca i ugovoru o radu imate 20 radnih dana godišnjeg odmora za celu kalendarsku godinu, onda Vam za prošlu godinu (godinu zasnivanja radnog odnosa) ukoliko ste počeli da radite 01.maja 2020. godine, pripada 8 dvanaestina punog odmora, to jest 8×1,66=13,28. Ako Vam radni odnos prestane 21. jula, onda Vam za 2021 godinu, za 6 punih meseci rada pripada 6 dvanaestina od punog odmora. Pošto je pun odmor 20 radnih dana, jedna dvanaestina odmora je 1,66 dana, te bi 6 dvanaestina bilo 6×1,66=9,96, odnosno imali biste ukupno 10 radnih dana u 2021. godini. Znači, za 2020. godinu imate ukupno 13 radnih dana odmora, a za 2021. godinu 10. Od tog broja oduzmite iskorišćene dane i dobićete neiskorišćeni deo.
    Pozdrav

Irena Zivkovic 30. 06. 2021.

Postovani,
Ako se radni odnos zapocne u sred godine, jasno mi je da se za tu godinu dobija srazmeran broj slobodnih dana (u zavisnosti kad je zapocet radni odnos).
Da li uslaskom u novu kalendarsku godinu zaposleni nastavlja da skuplja dane svakog meseca ili se novi odmor dobija u potpunosti? Odnosno ako bih ja npr. htela da odem na duzi odmoru u februaru (10 radnih dana), da li to mogu, ili moram da cekam da skupim prvo tih 10 dana?

    Milan Predojevic 30. 06. 2021.

    Poštovana Irena
    Ukoliko prema ugovoru o radu nije reč o radnom odnosu na određeno vreme, koji prestaje u toku nove kalendarske godine, onda nema nikakvih prepreka da odmah npr u februaru koristite pun odmor. Dakle ne morate čekati da skupite određeni broj meseci rada da biste dobili npr deset ili petnaest dana godišnjeg odmora. Ukoliko pak radni odnos prestaje tokom nove kalendarske godine, onda i za tu godinu pripada srazmeran deo godišnjeg odmora.
    Pozdrav

Milena Mitić 15. 06. 2021.

Postovani
Radim u prosveti.Za skolsku 2020/21sam proglasena teh.viskom.Angazovana sam od 17aprila do 17juna na upraznjeno radno mesto100%norme a sad sam opet visak .imam li pravo na godisnji odmor.Napominjem po kolektivnom ugovoru pripadam zasticenoj kategoriji

    Milan Predojevic 16. 06. 2021.

    Poštovana Milena
    S obzirom da ste radili dva meseca u ovoj godini, za taj period imate pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora, to jest dve danaestine punog odmora koji bi Vam pripao da radite celu 2021. godinu.
    Pozdrav

Milena Savic 11. 06. 2021.

Postovani, trenutno koristim stari godisnji odmor, a neposredno pre toga sam bila na trudnickom i porodiljskom bolovanju. Interesuje me kako se obracunava zarada za vreme porodiljskog, tj da li ista moze biti manja od minimalca?

    Milan Predojevic 12. 06. 2021.

    Poštovana Milena
    Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće (trudničko bolovanje), ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. S obzirom da Vi jeste bili na trudničkom bolovanju, računaju Vam se u osnovicu za naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, zarade iz 18 meseci koji prethode prvom mesecu trudničkog bolovanja. Ukoliko imate minimum 6 meseci zarada u tih 18 meseci koji prethode trudničkom bolovanju, naknada zarade tokom porodiljskog odsustva, koje traje do tri meseca nakon porođaja, ne može da bude niža od minimalca. Tokom odsustva sa rada radi nege deteta, koje se nadovezuje na porodiljsko odsustvo i zajedno sa porodiljskom odsustvom iznosi 12 meseci (za prva dva deteta) naknada može u praksi da bude niža od minimalca ako nemate svih 18 zarada u 18 meseci koji prethode trudničkom bolovanju.
    Pozdrav

Marjana Vojinović 10. 06. 2021.

Postovani,
da li moze odmor da se prebacuje iz jedne firme u drugu? Recimo iz privatne firme u drzavnu? Ako sam radila u privatnoj firmi 7,8 meseci i nisam koristila odmor a odmah pocnem da radim u drugoj firmi da li moze da se prebace tih 8 meseci rada i da imam veci odmor posle 2 meseca rada u novoj firmi?

    Milan Predojevic 11. 06. 2021.

    Poštovana Marjana
    Godišnji odmor ne može da se prebacuje iz jedne firme u drugu. Ako ste radili u jednoj firmi (državnoj ili privatnoj firmi, nije važno) 7,8 meseci i niste koristili odmor, a odmah počnete da radite u drugoj firmi, ne može se pravo na godišnji odmor koje ste stekli radeći tih 8 meseci kod prethodnog poslodavca, ostvariti kod novog poslodavca. Stari poslodavac mora da Vam za neikorišćeni godišnji odmor isplati naknadu štete, pa se u novoj firmi sve računa od početka, a pravo da kod novog poslodavca da koristite godišnji odmor stičete nakon mesec dana rada.
    Pozdrav

Miodrag Lakatuš 06. 06. 2021.

Da pojednostavim pitanje Dobio sam otkaz kao tehnoloski visak 03.06.2021 bio sam zaposlen na nedoredjeno vreme od 2017. nisam od ove godine koristio ni dana odmora a po ugovoru sam imao pravo na 22 radna dana, poslodavac mi je priznao samo 9 dana zato sto mi je racunao dan ipo po mesecu . da li je to zakonski ili kao zaposleni na nedredjeno sam imao prava na svih 22 dana?

    Milan Predojevic 07. 06. 2021.

    Poštovani
    U godini prestanka radnog odnosa nemate pravo na pun godišnji odmor, već na njegov srazmerni deo. Ukoliko je Vaš pun odmor 22 radna dana, onda je srazmeran deo za 5 punih meseci rada 9 radnih dana. Shodno navedenom, mišljenja sam da je poslodavac dobro postupio.
    Pozdrav

Đorđe Radulović 06. 06. 2021.

Poštovani,

Meni je radni odnos počeo 06.05.2021 godine i ugovor je napravljen na 2 meseca naravno sa mogućnosti da se istekom istog i produži. Znači postojeći ugovor ističe 06.07.2021 godine. Da li ja imam pravo da posle mesec ipo dana rada tražim godišnji odmor? Piše u tekstu da posle mesec dana neprestanog rada imam pravo na 20 dana. Nešto sam čitao da novozaposleni prvih 6 meseci ne mogu na godišnji odmor i takodje da se po mesecu računa 1,67 po slobodnom danau, znaci u mom slučaju 2meseca puta 1,67 to znači da imam pravi na 3 dana…

Hvala pozdrav

    Milan Predojevic 07. 06. 2021.

    Poštovani Đorđe
    Zakonom o radu propisano je da u godini zasnivanja radnog odnosa imate pravo na srazmeran godišnji odmor, to jest na dvanaestinu odmora z asvakih mesec dana rada. Ako za celu godinu imate pravo na 20 radnih dana odmora, onda za dva puna meseca rada imate 3 radna dana godišnjeg odmora. Odmor možete da koristite nakon mesec dana rada.
    Pozdrav

Aleksandar Radonić 28. 05. 2021.

Od 15 juna 2020 radim neprekidno u preduzeću, a od decembra sam na neodređeno. Dobio sam rešenje o odmoru u trajanju od 21 dana. Problem je što firma ima dva kolektivna odmora od deset dana u avgustu i decembru. Poslat sam na te odmore i sada se vodi da imam minus šest dana. Da li sam dužan da vraćam te dane, ili da mi odbijaju od novog odmora kada uopšte nisam konsultovan povodom cele prethodne situacije sa kolektivnim odmorima.

    Milan Predojevic 29. 05. 2021.

    Poštovani Aleksandre
    Zakonom o radu propisano je da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos. Shodno navedenom, a imajući u vidu da ste u 2020. godini zasnovali radni odnos, poslodavac je bio dužan da Vam u godini zasnivanja radnog odnosa obezbedi srazmeran deo godišnjeg odmora. Poslodavac o vremenu korišćenja godišnjeg odmora određuje rešenjem i ako je on rešenjem utvrdio da Vam pripada 21 dan, mišljenja sam da on ne može da ne poštuje svoje rešenje o odmoru i da tvrdi da Vam pripada manje od onog što je sam odlučio rešenjem.
    Pozdrav

Stefan Markovic 26. 05. 2021.

Poštovani,

Od 01.01.2020. do 26.07.2020 sam bio na potpunom bolovanju.
Od 27.07.2020. do 26.10. sam bio 4 sata na bolovanju, 4 sata na radu.
Od 27.10. nisam više na bolovanju, zatvoreno je, sada 8 sati radim.

Molim Vas za informaciju koliko zakonski imam prava na godišnji odmor za 2020. godinu, ako krećemo od 20 dana standardno.
Hvala.

    Milan Predojevic 27. 05. 2021.

    Poštovani Stefane
    Ukoliko imate pravo na zakonski minimum od 20 radnih dana, onda Vam toliko i pripada za 2020. godinu. Poslodavac je trebalo da Vam obezbedi koriščenje prvog dela godišnjeg odmora tokom 2020. godine u trajanju od najmanje dve nedelje (10 radnih dana). Preostali deo odmora možete iksoristiti do 30. juna tekuće godine.
    Pozdrav

Aleksandar Lisica 20. 05. 2021.

Postovani.
Ponudjeno mi je da mi se isplati odmor koji nisam iskoristio od prosle godine.
Radi se I 10 radnih dana.
Pitanje je dali se taj iznos isplacuje kao plata I takav je obracun Ili ima nekih uvecavanja jer je to odmor koji sam vec trebao da iskoristio.
Pozdrav I hvala unapred

    Milan Predojevic 22. 05. 2021.

    Poštovani Aleksandre
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa. Prema tome, naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor zakonita je jedino kada zbog prestanka radnog odnosa više nema vremena da se godišnji odmor iskoristi, pa se zbog toga plati naknada štete. Inače, što se tiče Vašeg pitanja o načinu obračunavanja naknade štete, ona se plaća u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naglašavam, ipak da ukoliko se radi o situaciji da poslodavac umesto godišnjeg odmora plaća novčanu naknadu, to je protivzakonito i predstavlja prekršaj za koji poslodavac odgovara novčanom kaznom.
    Pozdrav

Marija Lalovic 19. 05. 2021.

Postovani, radim kod privatnika ciji se prodajni objekat nalazi u trznom centru. Znaci, radi se svakog dana, tacnije i vikendom. Kao objasnjenje da nam se u godisnji odmor racunaju i dani vikenda, tj subota i nedelja, je taj da Radimo u trznom centru, a tu se radi i vikendom. Zanima me da li je to ispravno, i ukoliko nije da li ja tu mogu ista da uradim? Hvala.

    Milan Predojevic 19. 05. 2021.

    Poštovana Marija
    Zakonom o radu propisano je da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Zakon dalje jasno definiše: pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana. Prema tome, nije ispravno da Vam se u godišnji odmor računaju i dani vikenda zato što Vi radite i vikendom. Zakon o radu takođe jasno precizira da opšti akt kod poslodavca i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rad, ali ne i obrnuto. U cilju zaštite svojih prava možete se obratiti inspekciji za rad pošto je zakonom propisano da će se novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, odnosno kaznom između 100.000 i 300.000 dinara poslodavac preduzetnik, ako postupi suprotno odredbama zakona koje uređuju godišnji odmor. Dakle radi se o prekršaju za koji poslodavac odgovara novčano, što bi ga svakako odvratilo od nastavljanja takve prakse.
    Pozdrav

Jovana Nedic 14. 05. 2021.

Da li moze da se iskoristi godisnji odmor za prethodnu godinu ukoliko je ugovor sa odredjenog produzen na neodredjeno? Hvala

    Milan Predojevic 15. 05. 2021.

    Poštovana
    Imate pravo do 30.juna tekuće godine da iskoristite sav neiskorišćeni godišnji odmor za 2020.godinu, bez obzira na to što ste promenili ugovor o radu.
    Pozdrav