Ako, iz bilo kojeg razloga, ostanete bez posla, evo koja su vaša prava

Autor - Milan Predojevic | Otkaz i promena posla

mar 19

Zakonom o radu određeno je da radni odnos prestaje: istekom roka za koji je zasnovan;kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja(ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju); sporazumom izmeđuzaposlenog i poslodavca; otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ilizaposlenog; na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godinaživota, smrću zaposlenog, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca: ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti; ako mu je, po odredbama zakona,odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova; ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem odšest meseci; ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera utrajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada i  u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladusa zakonom.

U većini navedenih slučajeva određenih zakonom radni odnos prestaje nastupanjem određenih objektivnih činjenica, dakle nezavisno od volje zaposlenog ili poslodavca. Jedino u slučaju otkaza ugovora o radu i sporazuma između zaposlenog i poslodavca radni odnos prestaje na osnovu jasne i nedvosmisleno izražene volje za prestanak radnog odnosa i to: kod otkaza- na osnovu izjave radnika (otkaz ugovorao radu od strane zaposlenog) ili rešenja poslodavca (otkaz od strane poslodavca), a kod sporazuma između zaposlenog i poslodavca radni odnos prestaje na osnovu saglasnih izjava volja zaposlenog iposlodavca. U praksi je primetan znatan broj otkaza od strane zaposlenog i sporazuma o prestanku radnog odnosa, te je važno ukazati na posledice ovih pravnih osnova prestanka radnog odnosa po prava lica koja ostaju bez posla.

Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog

Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog zasniva se na pisano iskazanoj jasnoj volji zaposlenog da mu prestane radni odnos, koja se dostavlja poslodavcu najmanje 15 dana pre dana koji je u otkazu označen kao dan prestanka radnog odnosa. Ovo je jedno od prava zaposlenog, koji za otkaz koji daje ne mora da navodi razloge. Jedino mora da ispoštuje pisanu formu i otkazni rok, koji može da traje između 15 (minimum koji zakon propisuje) i 30 dana(maksimum ko ji poslodavac može da unese u ugovor o radu). Međutim, kako se radio prestanku radnog odnosa koji za poslodavca ne povlači gotovo nikakve obaveze,osim odjave zaposlenog sa obaveznog socijalnog osiguranja, postoji mogućnost zloupotrebe ove vrste prestanka radnog odnosa u situaciji kada poslodavac ocenida postoji višak zaposlenih ili kada nije zadovoljan radom određenih radnika .Kako otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog za poslodavca predstavlja najsigurniji i najbrži način da izbegne zakonske obaveze koje su propisane uslučaju tehnološkog viška (donošenje programa rešavanja viška zaposlenih, isplata otpremnine), i pošto to značajno otežava eventualni sudski postupak protiv poslodavca zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa (kada smatra dazaposleni ne obavlja svoj posao na zadovoljavajući način), u praksi se javljajupokušaji poslodavca da za svoje interese zloupotrebe otkaz od stranezaposlenog. To se čini takozvanim blanko otkazima, kada prilikom zasnivanja radnog odnosa zaposleni potpiše papir na kojem nema nikavog teksta, čime ostavljamogućnost poslodavcu da iznad potpisa zaposlenog dopiše tekst različite sadržine, pa tako i otkaz ugovora o radu (ili sporazumni prestanak radnog odnosa). Postoje i “suptilniji” načini koji se sastoje u vršenju konstantnog pritiska na zaposlenog, kada mu se “dobronamerno” sugeriše da zbog određenih razloga sam da otkaz, kako ne bi trpeo štetne posledice zbog (navodnog) nesavesnog rada. Najzad, može da se javi i klasično zlostavljanje na radu koje vremenom postane neizdrživo i natera zaposlenog da sam otkaže ugovor o radu.

Svim navedenim pokušajima poslodavca zaposleni treba da pokuša da se odupre jer institut otkaza ugovora o  radu od strane zaposlenog predstavlja pravozaposlenog, odnosno njegovu slobodu da iz ličnih razloga i bez davanja obrazloženja okonča radni odnos, a ne način da se poslodavac na najjeftinijinačin “oslobodi” viška radnika ili nepoželjnog zaposlenog. Zbog toga zaposleni prilikom zasnivanja radnog odnosa nipošto ne treba da pristanu na davanje blanko poptisa, jer se isti može zloupotrebiti na mnogo načina.

Takođe, u situaciji kada poslodavac ima višak zaposlenih ne treba pristati na pritiske da se da otkaz jer on povlači posledicu-nema isplate otpremnine koja bi pripala licu za koje je utvrđeno daje tehnološki višak, odnosno nije moguća isplata novčane naknade za nezaposlenalica od strane Nacionalne službe za zapošljavanje. Prema tome, ukoliko poslodavac želi da otpusti određeni broj radnika jer su tehniloški višak ili zato što nije zadovoljan nihovim radom, treba da donese rešenje o otkazu ugovora zaposlenom, odnosno zaposleni ne treba da pristane na to da sam da otkaz, jer će to značiti neostvarivanje prava na isplatu otpremnine, odnosno isplatu novčane naknade za vreme nezaposlenosti. Ova prava nisu predviđena za lica koja svojevoljno raskinu radni odnos davanjem otkaza.

Sporazumni prestanak radnog odnosa

Radni odnos u svakom trenutku može da prestane na osnovu saglasnih izjava volja poslodavca i zaposlenog, to jest na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa.

S obzirom da i u ovom slučaju postoji volja zaposlenog da mu prestane radni odnos, i kod ovog načina prestanka radnog odnosa postoji mogućnost zloupotrebe od strane poslodavca iz istih razloga i na iste načine, kao što smo naveli u prethodnom delu teksta govoreći o otkazu ugovora od stranez aposlenog (takozvani blanko sporazumi, sporazumi potpisani nakon pritisaka od strane poslodavca).

Razlika u odnosu na otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog sastoji se u tome što kod prestanka radnog odnosa na osnovu pisanogsporazuma poslodavca i zaposlenog Zakon o radu propisuje i  jednu obavezu za poslodavca-pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti. Ovo praktično znači da poslodavac mora zaposlenog da upozori da u slučaju sporazumnog prestanka radnog odnosa neće imati pravo na novčanu naknadu koju ostvaruju nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nakon prestanka radnog odnosa.

Kao što vidimo, kada se radi o pravima koja nezaposlena lica mogu da ostvare nakon prestanka radnog odnosna do kojeg je došlo nezavisno od volje zaposlenog, ista nije moguće ostvariti u slučaju davanja otkaza od strane zaposlenog i sklapanja sporazuma o prestanku radnog odnosa sa poslodavcem. Posledice kod oba načina prestanka radnog odnosa su iste u pogledu navedenih prava , ali Zakon o radu samo kod sporazumnog prestanka radnog odnosa predviđa obavezu poslodavca da upozori zaposlenog na nemogućnost ostvarivanja prava za nezaposlena lica, ako se sporazum potpiše. Bilo bi poželjno da se zaposleni o istim ovim posledicama obavesti i u slučaju kada sam otkazuje ugovor o radu, ali zakon takvu obavezu poslodavca ne predviđa.

Posledice voljnog prestanka radnog odnosa po prava nezaposlenih  lica

Iz prethodnog dela teksta može se nedvosmisleno zaključiti da oba opisana zakonska osnova za prestanak radnog odnosa, koja se zasnivaju na preciznoj i pisano iskazanoj volji zaposlenog da mu prestane radni odnos, dovode do istih posledica kada su u pitanju prava zaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje-gubitak prava na novčanu naknadu za vreme privremene nezaposlenosti. Dakle zaposleni koji da otkaz ugovora o radu i zaposleni koji potpiše sporazm o prestanku radnog odnosa sa poslodavcem, ne mogu nakon prestanka radnog odnosa da ostvare pravo na novčanu naknadu za nezaposlena lica, koju isplaćuje Nacionalna služba za zapošljavanje. Imajući u vidu navedeno, ukoliko zaposleni nema u izgledu novo zasnivanje radnog odnosa, pokretanje sopstvenog posla, odlazak na rad u inostranstvo ili neki drugi sličan vid obezbeđivanja prihoda po prestanku radnog odnosa, ne bi trebalo olako da daje otkaz, niti da potpisuje sporazum o prestanku radnog odnosa. Ukoliko se jave pritisci poslodavca treba se odupreti, samostalno ili uz pomoć sindikata, pa i Inspekcije za rad Ministarstva rada.

Novčana naknada za lica koja ostanu bez posla mimo svoje volje

Pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje ostvaruje se pod uslovima i na način propisan Zakonom o zapošljavanju iosiguranju za slučaj  nezaposlenosti. Već smo naveli da nezaposleni kome je radni odnos prestao njegovom voljom ne možeda ostvari pravo na novčanu naknadu. Po Zakonu nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa po osnovu:

prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada;

prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca,u skladu sa propisima o radu, i to

  1. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, svojevoljno opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu – u iznosu većem od otpremnine utvrđene zakonom
  2. ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Prema svemu navedenom, ukoliko zaposleni spada u neku od kategorija koja ispunjava zakonske uslove za  isplatu novčane naknade kod Nacionalne službe za zapošljavanje, ne treba da daje otkaz, niti da potpisuje sporazum o prestanku radnog  odnosa. Neophodno je jasno staviti do znanja poslodavcu da treba da postupi po zakonu, donese akt o prestanku radnog odnosa koji odgovara realnom stanju stvari i važećim propisima, ma koliko to bilo komplikovanije za njega. Gubitak prava na novčanu naknadu, koji nastupa ukoliko se da otkaz ili potpiše sporazumni prestanak radnog odnosa, gura zaposlenog koji ostaje bez posla u još veće socijalno-ekonomske probleme.

(NAREDNOG UTORKA, 26. MARTA, OBJAVLJUJEMO NASTAVAK OVOG BLOG POSTA)

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(75) komentari

Saša Zlatkov 20. 10. 2024.

Postovani,

po Zakonu o Radu poslodavac je nakon uručenja otkaza o radu- dužan da bivseg zaposlenog odjavi u roku od 3 dana od dana urucenja otkaza o radu.
Konkretno u mom slučaju se radi o otkatu ugovora od strane poslodavca. Ne o sporazumnom raskidu ugovora.
Ukoliko je poslodavac prekoracio taj rok – šta je on prekršio time i koja su prava zapolsenog po tom pitanju? Tuzba, prijava……

Unapred se zahvaljujem na odgovoru.

    Milan Predojevic 20. 10. 2024.

    Poštovani Saša
    U slučaju nedostavljanja odjave radnika u zakonskom roku, poslodavac se može suočiti sa sankcijama u vidu novčanih kazni, u skladu sa odredbama Zakona o radu i drugim relevantnim zakonima koji regulišu ovo pitanje.
    Možete staviti u izgled poslodavcu da ćete ga prijaviti nadležnim državnim organima zbo kašnjenja i ne isplati mu se da kasni i plaća novčau kaznu.
    Ukoliko poslodavac greškom u roku od tri radna dana ne napravi odgovarajuće promene u vezi sa odjavom o radniku, popunjava se zahtev za utvrđivanje svojstva osiguranika.
    U tom zahtevu se pored osnovnih informacija o zaposlenom i radniku, upisuje i razlog kačnjenja sa odjavom. Popunjen zahtev se nosi u nadleznu filijalu PIO fonda ili se overen zahtev šalje na email adresu nadleznog PIO fonda. Ukoliko poslodavac uporno odbija da to odradi i pored stavljanja u izgled prijave Inspekciji za rad, možete i sami uz ličnu kartu probati da izvršite odjavu u filijali RFPiO, prilažući kao dokaz akt o prestanku radnog odnosa.
    Pozdrav

      Saša Zlatkov 24. 10. 2024.

      Postovani,

      zahvaljujem se na Vasem odgovoru.

      Molim vas s obzirom da je zakonski rok od 3 dana istekao,

      da li postoji neki krajnji rok po zakonu po kome poslodavac definitvno mora da me odjavi iz PIO ?

      Unapred zahvalan na odgovoru.

        Milan Predojevic 25. 10. 2024.

        Poštovani Saša
        Zakonski rok za odjavu je protekao, ali to nije prekluzivni rok, odnosno i nakon isteka roka odjava se mora i može izvršiti, samo poslodavac treba da dostavi obrazloženje za kašnjenje, da ne bi bila podneta prekršajna prijava protiv njega i da ne bi platio novčanu kaznu.
        Pozdrav

Dragan Adamović 27. 09. 2024.

Poštovani,
Bio sam zaposlen(valjda sam još uvek) u maloprodajne objektu u Nišu a poslodavac je iz drugog grada(da ne navodim mesto) i poslodavac je odlučio da zatvori radnju i meni je ponudjen sporazumni raskid radnog odnosa, koji sam ja odbio da potpišem. Inače bio sam prijavljivan na odredjeno vreme u trajanju od po 6 meseci, i ugovor mi važi do 24.12.
Koja su moja prava?

    Milan Predojevic 28. 09. 2024.

    Poštovani Dragane
    Ukoliko je radni odnos do 24.decembra, a niste pristali na sporazumni prestanak radnog odnsa, onda ste i dalje zaposleni. Ukoliko nema uslova za otkaz, poslodavac ne može bez razloga da Vam prkine radni odnos.
    Pozdrav

Dijana Babić 29. 07. 2024.

Poštovani,

Da li u slučaju sporazumnog raskida Ugovora o radu može da se primenjuje Ugovor o osiguranju korisnika kredita od posledica nesrećnog slučaja i nezaposlenosti?

Hvala!

    Milan Predojevic 30. 07. 2024.

    Poštovana Dijana
    Mišljenja sam da ne može, ali to morate da proverite u samog ugovoru-da li pokriva i rizik prestanka rada na inicijativu zaposalenog (u šta ne verujem).
    Pozdrv

Uros Dimic 22. 07. 2024.

Sta se desava kada poslodavac da otkaz zbog odsutnosti dve nedelje?

    Milan Predojevic 22. 07. 2024.

    Poštovani Uroše
    Ukoliko poslodavac otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze koja se sastoji u tome da zaposleni nije opravdao odsustvo sa posla u trajanju od dve nedelje, a zaposleni smatra da nije kriv za ovu povredu radne obaveze, jedino što može da uradi jeste da tuži poslodavca zbog nezakonitog otkaza.
    Pozdrav

Korisnik 019af952a3 17. 06. 2024.

Neko koga poznajem je danas obavešten da više nije prijavljen. Od 20og maja. Nije dobio ni otpremninu nakon više od 5 godina rada (nije siguran ni da li ima pravo po ugovoru)

Da li ima pravo na novcanu naknadu od NZS? Videla sam na sajtu da je rok za podnosenje zahteva 30 dana, on ima vremena još 2 dana da to ostvari. Sta mu je potrebno od dokumenata jer nema nikakav papir ni ugovor kojim raspolaže da bi znao kako je uopšte raskinut radni odnos i nije obavešten koja su njegova prava. Ne zna ni da li ima pravo na otpremninu i kako do nje da dodje. Ima 3 dece koja su izgubila zdravstveno osiguranje preko njegovog a nije ni obavešten o tome. Unapred zahvalna na odgovoru…

    Milan Predojevic 18. 06. 2024.

    Poštovana
    Mora da traži od poslodavca akt (rešenje) o prestanku radnog odnosa. Jednostavno, poslodavac to mora da mu uruči i to ne može da krije od njega. Ako ne želi da preda rešenje zapsolenom, obavezno ga treba prijaviti Inspekciji za rad.
    Sa rešenjem o otkazu, ličnom kartom i diplomom kao dokazom o najvišem stepenu završene škole, treba da se prijavi filijali NSZ. Čak i ako prođe rok od 30 dan od daa prestanka radnog odnosa, opet je moguća prijava, ali eventualna novčana nakanda se tada plaća u kraćem roku nego što po zakonu pripada.
    Pozdrav

Korisnik 40efb37816 13. 06. 2024.

Prijavio sam se za naknadu sve obavio u nsz.

I sta sad kako idu uplate gde podici pare..

    Milan Predojevic 15. 06. 2024.

    Poštovani
    Novac će Vam se na osnovu rešenja o novčanoj naknadi uplaćivati na Vaš račun u banci, preko Banke Poštanska štedionica
    Pozdrav

Aleksandar Stojanovic 29. 03. 2024.

Postovani, Osnivac sam preduzeca i zakonski zastupnik. Nisam u radanom odnosu. Imam li pravo na naknadu od strane nacionalne sluzbe za zaposljavanje?
Srdacan pozdrav Aleksandar

    Milan Predojevic 30. 03. 2024.

    Poštovani Aleksandre
    Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti između ostalog je propisano da nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu: prenosa osnivačkih prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva. Shodno navedenom, za slučaj prenosa osnivačkih prava vlasnika privrednog društva, mišljenja sam da imate pravo na novčanu naknadu kod NSZ. U svakom slučau, podnesite zahtev filijali NSZ u Vašem gradu u roku od 30 dana od dana prenosa osnivačkih prava vlasnika.
    Pozdrav