U kojim slučajevima imate pravo na 100% bolovanja

Poštovana Ljiljana
Visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca u slučaju iz člana 78. stav 3. Zakona o zdravstvenom osiguranju, iznosi 100% od osnova za naknadu zarade.
Dakle, ne može biti umanjenja nakande zarade u odnosu na punu prosečnu zaradu iz poslednjih 12 meseci.
Problem je ako poslodavac ne plaća doprinose, jer je to preduslov za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja, a pravo na nakandu zarade prema članu 78. stav 3. Zakona o zdravstvenom osiguranju je pravo iz zdravstvenog osiguranja. Poslodavac može da isplati nakandu zarade, pa potom da traži refundaciju od RFZO, ali refundacija će uslediti tek kada se isplate svi zaostali doprinosi.
Što se tiče iznosa, treba suprug da proveri zašto je umanjen, ali moguće je da je prosek zarade iz psolednjih 12 meseci niži za 8 hiljada dinara od sadašnje zarade.
Pozdrav

Poštovana Valentina
To je medicinsko, a ne pravno pitanje i o ovom se izjašnjava nadležna stručno-medicinska služba RFZO, to jest lekarska komidija filijale RFZO. Ukoliko su se oni izjasnili da je ovo lečenje posledica bolesti, a ne povrede na radu, onda ide isplata 65% od osnovice. Imali ste priliku da se žalite na ocenu Prvostepene lekarske komsiije, a i na ocenu Drugostepene komisije mogli ste se žaliti Republičkom (ili Pokrajinskom) fondu za zdravstvo.
Pozdrav

Poštovana Ksenija
Odgovorio sam na to pitanje. Radi se o privremenoj sprečenosti za rad zbog bolesti van rada i poslodavac tu nie obavezan da plaća 100% od zarade, već 65%. Dakle, kod sprečenosti rad koja je uzrokovsana streptokokama i stafilokokama, radi se o bolovanju zbog bolesti van rada i plaća se 65% od prosečne zarade koju ste ostvarili u poslednjih 12 meseci pre meseca otvaranja bolovanja.
Pozdrav

Poštovana Leonora.
Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju osiguraniku zaposlenom pripada naknada zarade zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti, odnosno povrede, najduže do 15 dana, a ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju, najduže do sedam dana. Izuzetno od navedenog,, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 14 dana za negu člana uže porodice koji je stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju.
Prema Zakonu o radu zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca iznosi 65% od osnova za naknadu zarade
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, mišljenja sam da bolovanje u opisanom slučaju može trajati maksimalno 14 dana uz naknadu zarade od 65%.
Pozdrav

Poštovana
Mora drugi roditelj da bude zaposlen, a kao dokaz se traži prijava na socijalno osiguranje. Samo ako su oba roditelja radno angažovana moguće je bolovanje zbog nege člana proodice.
Pozdrav

Poštovani
Plaćeno odsustvo se (obavezno) odobrava u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice i dobrovoljog davanja krvi, kao i u svim drugim slučajevima za koje je poslodavac odredio da se odobrava plaćeno odsustvo. Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj. Ukoliko se može podvesti pod težu bolest, imate pravo na plaćeno odsustvo. Imate takođe pravo i na bolovanje kao pratilac detetu tokom stacionarnog lečenja. Prema tome, mišljenja sam da i ako Vam se ne odobri plaćeno odsustvo (100% naknada zarade) u svakom slučaju biste imali pravo na bolovanje kao pratilac maloletnom licu na stacionarnom lečenju (65%).
Pozdrav

Poštovani Marjane
Imate pravo prigovora Drugostepenoj lekarskoj komisiji na ocenu Prvostepene lekarske komisije filijale RFZO, i to u roku od 3 radna dana od dana kada ste primili ocenu na koju ulažete prigovor. Ako Vaš prigovor ne bude usvojen, kod lekara možete da se javite radi ponovnog otvaranja bolovanja samo ako se pojavi nova medicinska dokumentacija koja će potvrditi pogoršanje zdravstenog stanja.
Pozdrav

Poštovana Rado
Naknada zarade za veme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti van rada jeste u visini od 65% od prosečne zarade koju ste ostvarili u 12 meseci koji prethode mesecuotvaranja bolovanja.
Pozdrav

Poštovana Marina
Visina naknade zarade tokom sprečenosti za rad ne zavisi od dijagnoze, odnosno bolesti, već razloga sprečenosi za rad. Ako je sprečenost za rad prouzrokovana usled bolesti ili povrede na radu, održavanjem trudnoće ili transplantacijom organa, onda se plaća 100% osnovice. Ako je uzrok sprečenost za rad bolest ili povreda van rada, onda se plaća naknada zarade u visini od 65% od zakonske osnovice, bez obzira na to koja je bolest u pitanju.
Pozdrav

Poštovana Slađana
Naknada zarade za vreme bolovanja radi nege deteta od 4 godine je 65% prosečne zarade ostvarene u poslednjih 12 meseci. Taj iznos ne može biti manji od zakonom utvrdjene minimalne zarade.
Pozdrav

Poštovani
Poslodavac ne može da ne odobri godišnji odmor, ali može da odluči o tačnom terminu korišćenja. Tačnije, on mora da osigura da odmor koritite u zakonskim rokovima, ali u okviru tih rokova poslodavca odlučuje kada se odmor koristi. Međutim, ako ne obezbedi godišnji odmor u zakonskom roku, p aisti propadne, on je za to odgovoran. Prema tome, on nije smeo da dozvoli da neki dani propadnu i to je odgovornost poslodavca. Mišljenja sam da bi, u nekom postupku po tužbi, bio dužan da plati zbog toga naknadu štete.
Pozdrav

Poštovani Kristijane
Zakonsko pravo na isplatu bolovanja u visini 100% od zakonske osnovice imate kod sledećih bolovanja:
-usled profesionalne bolesti ili povrede na radu
-zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće
-zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi
-zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice do navršenih 18 godina života u slučaju teškog oštećenja, odnosno pogoršanja zdravstvenog stanja deteta
Osim navedenih slučajeva, opštim aktom poslodavca može da se odredi da se bolovanje plaća 100% i kod nekih drugih slučajeva bolovanja, ali to nije zakonski obavezno.
Shodno navedenom, za bolovanje koje ste naveli u Vašem pitanju, zakon ne predviđa isplatu naknade zarade u visini 100% od zakonske osnovice
Pozdrav

Poštovani
Ovo je medicinsko pitanje i ne bih se upuštao u bilo kakve odgovore na takvo pitanje. Mpogu samo da kažem a je povreda na radu, u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju, svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreće na poslu, odnosno kao posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja, uključujući i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu.
Pod profesionalnim oboljenjem u smislu ovog zakona podrazumeva se oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu.
Da li se u konkretnom slučaju radi o povredi na radu ili profesionalnom oboljenju, pitanje je za lekare stručnjake iz oblasti medicine rada. Lekar koji Vas leči može da Vas u navedenom smislu uputi na medicinu rada, kako biste saznali da li eventualno postoji osnova za utvrđivanje povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Ako ima, pojasniće Vam proceduru za postupak utvrđivanja.
Pozdrav

Poštovana Tijana
Zaposleni koji je na bolovanju zbog bolesti ili povrede van rada, kakav je slučaj i sa zaposlenim koji boluje od karcinoma, nažalost prima naknadu zarade u visini od 65% od zakonskog osnova. Moguće je kolektivnim ugovorom ili drugim opštim aktom kod poslodavca predvideti veći iznos, ali nema zakonske obaveze u tom pogledu.
Pozdrav

Poštovani
Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, naknada zarade za veme privremene sprečenosti za rad zbog nege bolesnog člana porodice plaća se u visini od 65% od zakonskog osnova za naknadu zarade. Ni kolektivni ugovor za zaposlene u zdravstvu ne predviđa viši iznos.
Pozdrav

Poštovana
Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zaposlenom licu plaća se u visini od 65% od zakonske osnovice ako je privremeno sprečen za rad zbog toga što je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje, dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
Pozdrav

Pištovana
Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da se osiguranik koji je na bolovanju 6 i duže meseci neprekidno, mora poslati na invalidsku komisiju. Dakle, da bi Vam se nastavila isplata naknade zarade kod RFZO, morate doneti dokaz o tome da ste podneli zahtev za invalidsku penziju. Ne mora da znači da će invalidska komisija da odluči da je nastupila invalidnost, ali zahtev moraze podneti. Praksa je da dok traje lečenje nema odluke o invalidnosti. ali odluku o tome će doneti sama invalidska komisija RFPiO.
Pozdrav

Poštovana Vladislava
Ukoliko koristite trudničko bolovanje, zakon na sledeći način uređuje izračunavanje osnovice za naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva: osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Dakle reč je o 18 meseci koji prethode prvom mesecu trudničkog bolovanja. Prema tome, ukoliko Vi imate 30 dana trudničkog bolovanja, pa se vratite na rad, osnovicu za naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva odrediće zbir mesečnih osnovica (odnosno zarada) koji prethode trudničkom bolovanju koje je trajalo 30 dana, jer je to bolovanje onaj „prvi mesec otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće“ predviđen zakonom.
Pozdrav

Poštovana
Najduži period koji se može dobiti u vidu bolovanja, a bez komisije je 60 dana. Zakonom je propisano da izabrani lekar ocenjuje privremenu sprečenost za rad za prvih 60 dana, a nakon toga je obavezan da Vas uputi na lekarsku komisiju RFZO , ako smatra da je potrebno produžiti bolovanje.
Naknada zarade zbog bolesti ili povrede van rada je 65% od zakonske osnovice, koju čini prosečna zarada iz poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu započinjanja bolovanja.
Jedna napomena: neuropsihijatar ne može da otvori bolovanje u formalnom smislu. On treba da predloži otvaranje bolovanja, a Vi se potom sa njegovom preporukom ponovo javljate Vašem izabranom lekaru, koji specijalistički nalaz evidentira u Vaš karton. U formalnom smislu, samo izabrani lekar može da otvori bolovanje i da Vam izda doznaku.
Pozdrav

Poštovana
Zakon o radu je preedvideo zaštitu roditelja dece mlađe od tri godine od prekovremenog rada, noćnog rada i preraspodele radnog vremena, odnosno navedeno je moguće samo uz pisanu saglasnost jednog od roditelja deteta. Nije predviđeno pravo na duže pauze u toku radnog vremena usled razloga koje ste naveli u svom pitanju. Nešto slično jeste propisano, ali za trudnicu: zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca. Nakon porođaja, slićno pravo propisano je samo za majku koja se vrati na rad pre nego što dete napuni godinu dana. Naime, poslodavac je dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova. Pauza ili skraćeno radno vreme računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad. Prema tome, mišljenja sam da imate pravo da Vam se izlasci sa posla uračunaju u radno vreme samo ako je to neophodno radi dojenja i ako dete još nema godinu dana, i to najviše 90 minuta dnevno.
Pozdrav

Poštovani
Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice (inače je dužina trajanja po jednom bolovanju ograničena na maksimalno 30 dana)
Produženje prava na naknadu zarade ocenjuje drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda na svakih šest meseci, za svaki pojedinačni slučaj, u zavisnosti od zdravstvenog stanja deteta, kao i neophodnog daljeg lečenja deteta, odnosno rehabilitacije ako je potrebna. Visina naknade zarade u ovom slučaju iznosi 100% od osnova za naknadu zarade.
Zakonom je određeno da naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond.
Izuzetno, naknada zarade obezbeđuje se osiguraniku iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja od prvog dana sprečenosti za rad zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva kao i osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se stara o detetu, za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege bolesnog deteta mlađeg od tri godine. Dakle, ako se radi o detetu mlađem od tri godine života, naknada zarade roditelju koji se stara o tom detetu od prvog dana plaća filijala RFZO. U ostalim slučajevima, mišljenja sam da prvih 30 dana naknadu plaća poslodavac, a nakon toga RFZO. U svakom slučaju, ko god da plaća naknadu, plaća je u visini od 100% od zakonske osnovice. Mišljenja sma da se naknada zarade plaća u ovoj visini (100% od osnovice) odmah od mdana kada drugostepena lekarska komisija donese ocenu da postoji teško zdravstveno stanje deteta koje daje pravo na tu vrstu nakande zarade.
Pozdrav

Poštovana
Naknada zarade za prvih 30 dana sprečenosti za rad plaća se iz sredstava poslodavca na osnovu doznake (hranarine) koju izdaje Vaš izabrani lekar, a shodno mišljenju psihijatra. Naknada zarade plaća se na teret poslodavca u visini od 65% od osnovice, koju čini prosečna zarad koju ste ostvarili u poslednjih 12 meseci pre meseca otvaranja bolovanja.
Pozdrav

Poštovana Ana
Naknadu zarade za period 15. jul-13. avgust plaća poslodavac. Od 14. avgusta naknadu zarade plaća RFZO na osnovu zahteva koju sa pratećom dokumentacijom filijali RFZO predaje Vaš poslodavac. Od momenta predaje kopmletnog zahteva za isplatu nakande zarade filijali RFZO od strane Vašeg poslodavca, RFZO ima rok od 30 dana da tražena sredstva uplati na poseban račun poslodavca, a potom poslodavac ta sredstva u roku od 30 dana od dana kada ih je primio mora da isplati zaposlenom. U suprotnom, ta sredstva mora sa kamatom da vrati RFZO. Zahtev za isplatu naknade zarade za mesec avgust mogao se predati počev od 01. septembra. Možete u filijali RFZO u Vašem gradu da proverite da li je poslodavac zahtev predao.
Pozdrav

Poštovana Nataša
Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad nastale usled nege bolesnog člana porodice uvek se plaća 65% od osnovice, sem kod nege teško obolelog deteta, kada se plaća 100% (zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta).Naknada zarade obezbeđuje se osiguraniku iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja od prvog dana sprečenosti za rad kada se isplaćuje osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se stara o detetu, za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege bolesnog deteta mlađeg od tri godine.
Shodno navedenom, u Vašem slučaju nisu u pravu prijateljice, već koleginica iz obračunskog :-)-bolovanje je 65% i ne pada na teret poslodavca, već ga od prvog dana plaća filijala RFZO.
Pozdrav

Poštovana Marija
Kod isplate naknade zarade posle 30 dana, uzima se prosečna zarada ostvarena u poslednjih 12 meseci, nebitno kod kojeg poslodavca. Dakle RFZO, koji plaća bolovanje posle prvih mesec dana, računa i prihode kod prethodnog poslodavca.
Pozdrav

Poštovana Nataša
Zakonom je propisano da osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje za osiguranike zaposlene, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. To je slučaj kod svakog bolovanja, pa i kod sprečenosti za rad zbog nege deteta. Ako osiguranik zaposleni nije ostvario zaradu ni u jednom od 12 meseci koji prethode mesecu pre nastupanja privremene sprečenosti za rad, osnov za naknadu zarade čini minimalna zarada utvrđena u skladu sa propisima kojima se uređuje rad, za mesec za koji se isplaćuje naknada zarade, a plaća se 65% od osnova. Postoji ipak korektivna odredba prema kojoj visina naknade zarade koja se obezbeđuje na teret poslodavca i iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec za koji se vrši obračun naknade zarade. Ako imate ugovor o radu na 36 sati gde se zbog uslova rada to smatra punim radnim vremenom, onda ćete dobijati naknadu za puno radno vreme. Ako ste potpisali ugovor o radu na 36 sati nedeljno kao nepuno radno vreme, onda ćete i dobijati naknadu zarade za 36 sati nedeljno, a ne za 40 sati. U svakom slučaju, radna nedelja u smislu isplate bolovanja Vam se računa kao puno radno vreme ili kao nepuno radno vreme od 36 sati nedeljno, bez obzira na to da li imate 5 il i6 radnih dana u nedelji. Raspored sedmičnog radnog vremena nema nikakav uticaj na obračun bolovanja. Jedino je važno koliko radnih sati imate nedeljno, to jest da li je puno ili nepuno radno vreme.
Pozdrav

Poštovana Ljiljana
Bolovanje zbog suprugove zarazne bolesti je zapravo privremena sprečenost za rad zbog stavljanja u izolaciju radi sprečavanja širenja zaraze. Od momenta kada ste se i Vi zarazili drugi je zakonski osnov za bolovanje-bolest van rada. U oba opisana zakonska osnova privremene sprečenosti za rad bolovanje se plaća se 65% od zakonske osnovice. Dakle u oba slučaja zakon Vam garantuje 65% od prosečne zarade koju ste ostvarili u 12 meseci koji prethode mesecu početka privremene sprečenosti za rad, a poslodavac kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu može da pristane da plati više od toga iz svojih sredstava.
Pozdrav

Poštovana Aleksandra
Informacija koju ste dobili je pogrešna. Bolovanje u navedenom slučaju plaća se 65% od zakonske osnovice. Odlazak na vantelesnu oplodnju nije u zakonu naveden kao poseban osnov za bolovanje, gde bi se plaćalo 100% od osnovice, kao što je slučaj sa povredom na radu, održavanjem trudnoće i bolovanjem zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva (izuzev dobrovoljnog davanja krvi).Zakon poznaje 7 razloga za privremenu sprečenost za rad, među kojima nije kao poseban osnov navedeno lečenje neplodnosti. Prema tome, postupak u vezi sa vantelesnom oplodnjom se podvodi kroz bolest van rada (bolest neplodnosti), koja se plaća 65% od zakonske osnovice.
Pozdrav

Poštovani Miroslave
Iz Vašeg pitanja se može zaključiti da je Inspekcija rada utvrdila propuste u postupanju poslodavca: sve polazi od prvog propusta koji se satoji u tome da nije prijavljena povreda na radu, što je potom prouzrokovalo dve negativne posledice po Vas-niste primali naknadu zarade u visini od 100% (duguje Vam se razlika) i drugo, ako posledice povrede na radu još uvek traju, a Vi i dalje niste sposobni za rad, čak i nakon isteka ugovora o radu na određeno vreme primali biste naknadu od RFZO, kao nastavak naknade zarade koju Vam je isplaćivao poslodavac. Ne preostaje Vam ništa drugo do da tužbom pred sudom zahtevate svoja prava, jer medijacija nije uspela. Preporučljivo je u ovakvim situacijama ipak postići dogovor sa advokatom kako bi se na najprihvatljiviji način platili troškovi postupka, koji u slučaju dobijanja spora padaju na teret protivne strane.
Pozdrav

Poštovana Maria
S obzirom da se prilikom izračunavanja osnova za naknadu zarade uzimaju u obzir i deo zarade za radni učinak, kao i uvećana zarada, isplata bnusa takođe ulazi u osnovicu, odnosno smatra se zaradom.
Pozdrav