Predstavljen Izveštaj o održivom poslovanju Nelt Grupe za 2020/21.

Očekivanja javnosti od kompanija nikada nisu bila veća. Danas se očekuje da, osim finansijskih rezultata, kompanije daju i pozitivan doprinos društvu. Zbog toga tema održivog razvoja sve više dobija na značaju, poručeno je na predstavljanju Izveštaja o održivom razvoju Nelt Grupe za 2020. i 2021. godinu pod nazivom „Kontinuitet, stabilnost, agilnost”, koje je juče održano u prostorijama Privredne komore Srbije (PKS).

Centralni deo događaja bio je panel koji je vodila Specijalistkinja korporativnih komunikacija Nada Stamatović, a na kom su učestvovali Izvršni potpredsednik Nelt Grupe Darko Lukić, Izvršna direktorka za ljudske resurse Bojana Mucić, Menadžer lanca snabdevanja i razvoja logističkih usluga Vuk Mijanović, Menadžer za digitalne proizvode Aleksa Šaponjić i Menadžer komunikacija Marko Milanković.

Pre početka panela, prisutnima su se obratili Generalni direktor Nelta Miloš Jelić i Direktor za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović.

Mihailo Vesović skrenuo je pažnju na činjenicu da, iako je izveštavanje o održivom poslovanju za velike kompanije od ove godine zakonska obaveza, Nelt to radi već četvrti put.

“Izuzetno je važno da ovako velike kompanije, koje imaju stratešku važnost i mogućnost da se razvijaju, nameću i podižu standard za sve ostale koji mogu da uče od njih. S druge strane, da ukažu dobavljačima i svima koji su deo njihovog lanca snabdevanja kakve vrednosti treba da promoviše jedna velika kompanija u zreloj fazi rasta”, kazao je Vesović.

Jelić je istakao da je u Neltu, osim ostvarenja poslovnih rezultata, oduvek bilo važno i na koji način se oni postižu.

Ispunjavajući viziju, rekao je, zaposleni u kompaniji se trude da žive i rade u skladu sa organizacionim vrednostima, koje su zapravo univerzalne vrednosti, ali i putokazi za svaku organizaciju koja želi da stvori uspeh.

“U toj jednačini je i naše društvo, naše bliže i dalje okruženje. Zbog svesti o uticaju koji imamo kao veliki poslovni sistem prihvatili smo izazov da redovno i transparentno, u skladu sa visokim standardima koji važe u Evropskoj uniji, izveštavamo ključne stejkholdere i javnosti o našim aktivnostima i konkretnim uticajima na održivost. To činimo već osam godina, na uporediv i kredibilan način, u skladu sa najrelevantnijom svetskom metodologijom za izveštavanje u tom polju – GRI (Global Reporting Initiative). Povećavamo transparentnost našeg doprinosa održivom razvoju dajući sveobuhvatnu sliku uticaja sa preciznim pokazateljima učinka”, poručio je Jelić.

On je dodao da Nelt čini iskrene napore da se kompetentno i u kontinuitetu bavi temama održivosti, dajući im mesto koje zaslužuju.

Značaj komunikacija u velikim poslovnim sistemima

Menadžer korporativnih komunikacija Marko Milanković istakao je važnost “top-down” komunikacije unutar kompanije i odnos menadžmenta prema informisanju zaposlenih. Pokazatelj uspešnosti Nelta u ovom polju jeste nivo uključivanja i odaziva kolega na razne aktivnosti unutar kompanije.

Osim toga, govorio je i o specifičnostima komunikacija unutar firme koja, osim što posluje na 12 tržišta i zvanično koristi pet jezika, ima i 70 odsto zaposlenih “na terenu”, odnosno na pozicijama u skladištima i dostavi.

“U takvoj kompaniji konvencionalni načini digitalne komunikacije koji su uvreženo sredstvo komunikacije u velikim poslovnim sistemima, nisu dovoljni da bi ljudi bili informisani. Zbog toga pokušavamo da sistematizujemo komunikaciju kroz najrazličitije alate i kanale koji su nam dostupni. Jedan od njih je pokretanje interne televizije kroz LED ekrane u skladištima”, kazao je Marko.

On je pomenuo i prisutnost Nelta na društvenim mrežama – Fejsbuku, koji je dugo bio korišćen kao jedan od kanala interne komunikacije, ali i Instagram nalog @lifeatnelt koji je pokrenut prošle godine i koji ima za cilj promociju života zaposlenih u Neltu, koji su često i sami kreatori sadržaja.

Govorivši o najvećem izazovu sa kojim se kompanija suočila tokom prethodne dve godine, pandemiji kovid 19 i aktivnostima Tima za krizne situacije, Marko i Vuk Mijanović, koji je bio na čelu tima, složili su se da je komunikacija bila presudna, kako zbog čestih situacija kada su odluke morale da se donose brzo, tako i zbog kakofonije informacija kojima smo svi bili izloženi, što je otežavalo put do proverenih i pouzdanih naučnih činjenica.

Vuk je naveo da je, zbog česte potrebe brzog reagovanja, ključna stvar bila uspostavljanje Business Continuity Plan-a (Plana za očuvanje kontinuiteta poslovanja), osnovanog da sprovodi aktivnosti u sličnim situacijama.

“Pandemija, međutim, donosi i neke aktivnosti koje nisu mogle da budu predviđene samim planom i neke stvari smo radili u hodu. Business Continuity Plan predviđa jasne nadležnosti i odgovornosti u trenucima kad stvarno mora nešto da se uradi na brz način”, objasnio je Vuk.

Neke od glavnih aktivnosti tima tokom ovog perioda bilo je obezbeđivanje zaštitne opreme –  maski, vizira, skafandera. Formiran je tim kovid patrola, koje su na dnevnom nivou proveravale pridržavanje epidemioloških mera u prostorijama, prevozu i skladištima. Nelt Grupa tokom ovog perioda donirala je državama u kojima posluje 350.000 evra pomoći.

Vuk je govorio i o onome što je u kriznom period bilo specifično za sam lanac snabdevanja.

“Mnogi ljudi su, iz zdravstvene sigurnosti, tokom tog perioda radili od kuće. Na terenu je to, međutim, mnogo manje izvodljivo. To je bila vrlo izazovna situacija, komunikacija je u tom periodu bila ključna”, poručio je Vuk.

Digitalizacija kao strateško opredeljenje

Iako je digitalizacija Neltovo strateško opredeljenje, pandemija kovid 19 dodatno je ubrzala ovaj proces. Aleksa Šaponjić pomenuo je tri projekta u koje je kompanija tokom protekle dve godine uložila značajna sredstva – projekat upravljanja podacima, projekat upravljanja promocijama i aplikacija za prodavce i za kupce.

“Digitalizacija je nešto što su kompanije dužne da urade. U slučaju Nelta, mi smo dužni da unapredimo poslovanje sa principalima, odnosno klijentima, što će nam omogućiti rast na svim tržištima na kojima poslujemo. S druge strane je važno i da se Nelt okrene ka kupcima i da kroz partnerski odnos razume na koji način i oni mogu da se digitalizuju. Treća stavka jeste država. Ono što Nelt radi sa podacima i aplikacijama zapravo je nadogradnja onoga što država radi u projektima fiskalizacije i e-fakture”, naveo je Aleksa.

Jedna od važnijih aktivnosti Nelta kada su u pitanju mladi jeste saradnja sa fakultetima, kao i razni programi prakse i edukacije, poput programa “Dobar start” i “Jesi li ti za Nelt IT”.

Kao čest gost na studentskim konferencijama, Aleksa je govorio o važnosti povezivanja privrede i obrazovnih institucija, a kao dokaz za to naveo je kako se prema tom pitanju odnose najbolje kompanije u Sjedinjenim Američkim Državama.

“Više od 80 odsto zaposlenih na početnim pozicijama su studenti na 2, 3. ili 4. godini studija. To nam govori koliko je bitno da kompanija uspostavi saradnju sa fakultetima. Takva praksa pomaže studentima da teorijsko znanje dodatno razumeju kroz prave primere u poslu, da testiraju kompanije, a pruža im i sigurnost, da ne moraju da brinu da li će pronaći posao nakon fakulteta”, objasnio je Aleksa.

Izvršna direktorka za ljudske resurse Bojana Mucić, koja se Neltu pridružila pre svega mesec dana, podelila je prve utiske o odnosu kompanije prema zaposlenima.

“Moj glavni utisak je poštovanje svakog zaposlenog, nebitno na kojoj je poziciji. Drugi utisak je da se u Neltu organizacione vrednosti zaista žive, što u mnogim kompanijama nije slučaj. Dobar pokazatelj je činjenica da je u poslednjem istraživanju organizacionog zdravlja učestvovalo preko 80 odsto zaposlenih koji su ostavili više od 7.000 otvorenih komentara”, istakla je ona.

Sa razvijanjem tržišta, dodala je, menjaju se i očekivanja zaposlenih, a kompanija mora pronaći način da na takve trendove odgovori.

Bojana je govorila o važnosti edukacije zaposlenih od strane kompanije. Tokom poslednje dve godine, u Neltu je realizovano 30.000 sati obuke zaposlenih na svim nivoima.

“U poslednjem ciklusu programa ‘Uzmi karijeru u svoje ruke’ bilo je preko 5.000 učesnika na 155 radionica, što pokazuje da su naši zaposleni željni znanja”, navela je ona.

Ključni faktori kod sprovođenja strategije održivosti, rekao je Darko Lukić, jeste upravljanje održivošću, a da bismo njom upravljali, jedan od glavnih preduslova je merljivost.

“Jedan od važnijih faktora jeste i svest unutar kompanije da je održivost odgovornost svih nas. Da svako od nas svakodnevno mora da razmišlja kako naše odluke i aktivnosti unutar kompanije utiču na društvo. Ta svest se razvija vremenom, i tu menadžment ima ključnu ulogu”, smatra on.

Važno je, kako je rekao, i da primenjujemo najbolje prakse koje ponekad dolaze od strane konkurenata, da i njih koristimo u procesu učenja i unapređenju kompetenci kada je održivost u pitanju.

Nova uloga distributera i logističara

Imajući u vidu izazove u lancu snabdevanja na globalnom nivou, koji nisu samo posledica zdravstvene krize, Darko je govorio o novoj ulozi distributera i logističara danas.

Dve glavne promene u ovom polju, naveo je, jeste sve veća segmentacija kupaca, ali i potreba za omnikanalskim pristupom komunikaciji, jer kupci danas očekuju da komuniciraju sa prodavcem i poručuju robu kroz različite kanale.

“Ovi trendovi pokazuju da će distributeri i logističari u budućnosti igrati drugačiju ulogu. Komunikacija i razmena podataka u lancu snabdevanja postaje ključna”, zaključio je Darko.

Podaci sami po sebi, međutim, nisu moć, već bogatstvo. On smatra da moć daje strategija i kvalitetno upravljanje podacima.

“Samo na taj način podacima možete upravljati brže, kvalitetnije i efikasnije. Kompanija koja ima mnogo podataka je kao zemlja koja ima prirodne resurse, ali koja mora pametno da iskoristi te resurse”, rekao je on.

Ključan pokretač svih transformacija, pa i unapređenja održivog poslovanja, kako je zaključeno na panelu, jesu kompanijske vrednosti – inovacije, briga o zaposlenima, dugoročna perspektiva, lična odgovornost i pobednički mentalitet.