Pravnik odgovara

Poštovani, 

Kao što smo Vam već odgovorili: Prema članu 115. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to: 1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno; 2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno. Dakle, ukoliko je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada nemate pravo na 100 % naknade zarade već na 65%. Ukoliko je pak u pitanju povreda na radu onda je poslodavac bio u obavezi da Vam isplati 100 % naknade zarade kako smo naveli pod br. 2. 

Poštovani, 

Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju može da se zaključi  sa nezaposlenim licem u svojstvu pripravnika i ukoliko je zakonom odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji kod poslodavca kao uslov za samostalan rad na određenim poslovima predviđena obaveza obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita. Oba navedena uslova moraju biti kumulativno ispunjena da bi došlo do zaključenja ovakovog ugovora.

 Poštovani, 

Poslodavac nije obavezan predlogom zaposlenog o terminu korišćenja godišnjeg odmora, odnosno neprihvatanjem zaposlenog da u ovom periodu koristi godišnji odmor, tako da i u periodu vanrednog stanja poslodavac može: zaposlenom odobriti korišćenje godišnjeg odmora odnosno bez prethodne konsultacije doneti rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenog,  sam doneti rešenje o kolektivnom korišćenju godišnjeg odmora kod poslodavca ili organizacionim jedinicama, ali isto tako ima i prava da u periodu vanrednog stanja, zbog potreba procesa i organizacija rada zaposlenima ne odobri korišćenje godišnjeg odmora, jer nije nemoguće da, zavisno od delatnosti kojom se bavi, i u ovom periodu ima čak i povećan obim posla.

 Poštovani, 

Poslodavac nije obavezan predlogom zaposlenog o terminu korišćenja godišnjeg odmora, odnosno neprihvatanjem zaposlenog da u ovom periodu koristi godišnji odmor, tako da i u periodu vanrednog stanja poslodavac može: zaposlenom odobriti korišćenje godišnjeg odmora odnosno bez prethodne konsultacije doneti rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenog,  sam doneti rešenje o kolektivnom korišćenju godišnjeg odmora kod poslodavca ili organizacionim jedinicama, ali isto tako ima i prava da u periodu vanrednog stanja, zbog potreba procesa i organizacija rada zaposlenima ne odobri korišćenje godišnjeg odmora, jer nije nemoguće da, zavisno od delatnosti kojom se bavi, i u ovom periodu ima čak i povećan obim posla.

Poštovani, 

U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Osnovicu čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade obezbeđuje se u visini od 100 % koju isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. Što se tiče porodiljskog mesečna osnovica naknade dobija se deljenjem zbira osnovica na koju su plaćeni socijalni doprinosi sa 18, bez obzira da li postoje evidentirane uplate za svih 18 meseci. Dakle, u osnovicu za obračun naknade zarade računaće Vam se i rad preko agencije.