Pravnik odgovara

Zakonom o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to: ako zaposelni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Nemate pravo na otpremninu. Otrpemnina se dobija samo u slučaju otkaza zbog tehnološkog viška. Međutim, zakonom je propisano da ako sud utvrdi da je otkaz nezakonit, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će na njegov zahtev obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi. Ovaj zahtev se mora podneti do okončanja glavne rasprave pred sudom. 

Zakonom je propisano da ugovor o radu mora sadržati podatke o prebivalištu, odnosno boravištu zaposlenog. U zakonu nema drugih odredbi koji bi regulisali ovo pitanje. Dakle, na osnovu zakona zaposleni bi morao da da podatke o prebivalištu, odnosno boravištu. Iz vašeg pitanja nije jasno koji je problem vezan za boravište zaposlenog. Ukoliko je to pitanje naknade za troškove dolaska i odlaska sa rada opštim aktom i ugovorom o radu reguliše se do koje udaljenosti se obezbeđuje naknada tih troškova.

Vaše pitanje nije jasno. Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom. Zaposlenom kojem je poslodavac izvršio preraspodelu radnog vremena, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u roku koji ne može da bude duži od 30 dana. U tim slučajevima zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje 10 časova neprekidno.

Nažalost u slučaju sporazumnog raskida radnog odnosa nemate pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti. Ukoliko još niste potpisali sporazumni raskid radnog odnosa pokušajte sa poslodavcem da se dogovorite da vam otkaže ugovor o radu po drugom osnovu. Ako bi vam poslodavac dao otkaz kao tehnološkom višku imali biste pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti. Vi se možete odreći otpremnine.

Članom 144 Krivičnog zakonika predviđeno je da će se kazniti lice koje neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna. Dakle možete pokrenuti krivični postupak zbog navedenog krivičnog dela. Za vas je veća opasnost ta što poslodavac može dokazivati zloupotrebu bolovanja i svedocima. 

Zakonom je propisano da ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu.  Ako zaposleni krivicom poslodavca delimično ne iskoristi godišnji odmor ima pravo na naknadu štete srazmerno neiskorišćenim danima godišnjeg odmora. U tom slučaju ste dužni da zaposelnom isplatite polovinu prosečne zarade u prethodna tri meseca. Opasnost može predstavljati pokretanje prekršajnog postupka, jer je predviđena kazna za pravno lice u slučaju da zaposelnom uskrati pravo na godišnji odmor od 400.000,00 dinara do 600.000,00 dinara.