Pravnik odgovara

Poštovani

U Vašem slučaju ne bi trebalo da Vam prestane radni odno sporazumno, ako Vi niste saglasni sa time. Ako poslodavac zbog lošeg poslovanja smatra da je prestala potreba za Vašim radom, onda treba da Vam uruuči otkaz kao tehnološkom višku. Vi možete potpisati sporazum, ako ste saglasni sa istim. Ako niste saglasni-ne morate da potpišete. Poslodavac će u svakom slučaju morati da Vam isplati sva zapostala primanja u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, bez obzira na način prestanka istog i to nije nikakva privilegija. Radi se o zakonskoj obavezi poslodavca.

Kod sporazumnog prestanka radnog odnosa nema otkaznog roka, sem ukoliko ga ne ugovorite samim sporazumom. Samo kada je zaposlenom ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti, postoji pravo na otkazni rok koji se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, u zavisnosti od staža osiguranja, a koji ne može biti kraći od osam niti duži od 30 dana.

Da biste ostvarli pravo na zdravstveno osiguranje na teret budžeta kao nezaposleno lice, nije preduslov da ste prijavljeni na biro (ne morate biti prijavljeni), već da su primanja u Vašem domaćinstvu ispod određenog cenzusa.

Pozdrav

Poštovani

Kao roditelj deteta sa posebnim potrebama (100% invalid), neimate pravo na 100% plaćeno odsustvo za dan kada se detetov specijalistički, ili bilo koji drugi, pregled podudara sa Vašom radnom smenom, osim ako je takvo pravo utvrđeno kolektivnim ugovorom il opštim aktom poslodavca. Vi možete dobiti pravo na naknadu zarade jer ste odsutni sa posla kao pratilac bolesnom članu uže porodive, ali to je bolovanje i isto se plaća 65% od osnovice.

Pozdrav

Poštovana

Zakonom o radu propisano je da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Shodno navednenom, poslodavac ne mođe da Vam otkaže ugovor o radu ako ponovo ostanete u drugom stanju dok traje radni odnos.

Ako se Vi odlučite da se ne vratite na poso, što sugeriše da biste dali otkaz, nemate pravo  na novčanu naknadu od NSZ. Novčana naknada od biroa ne pripada licu koje je samo dalo otkaz.

Pozdrav

Poštovani

Poslodavac ima dve mogućnosti kada je reč o načinu isplate naknade zaradae koja ide na teret RFZO, odnosno na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Prvo treba naglasiti da poslodavac isplaćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Poslodavac vrši obračun te naknade zarade i dostavlja ga filijali, uz zahtev za isplatu naknade zarade. Filijala potom utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obračuna prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca. Dobijena sredstva koja ne isplati osiguraniku u roku od 30 dana od dana njihovog prijema poslodavac je dužan da vrati filijali sa kamatom.

S druge strane, poslodavac može iz svojih sredstava da isplati naknadu zarade i kada se ta naknada obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, s tim da je filijala dužna da isplaćene iznose naknadi poslodavcu u roku od 15 dana od dana predaje zahteva filijali, uplatom na poseban račun poslodavca.

Dve napomene: poslodavac mora uredno da plaća doprinose za sve zaposlene da bi dobio od RFZO isplatu sredstava namenjenih za naknadu zarade za zaposlene koji su na bolovanju na teret RFZO. Ovde navedeni rokovi računaju se od dana dostavljanja kompletne dokumentacije filijali.

Pozdrav

Poštovani

Zakonom o radu propisano je da je poslodavac dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom, zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade. S obzirom na navedeno, mišljenja sam da je poslodavca bio u obavezi da prilikom donošenja rešenje o otkazu ugovora o radu zbog ispunjenja uslova za penziju isplati otpremninu. Međutim, ako poslodavac više ne postoji, nemate od koga da potražujete otpremninu. To biste mogli jedino prema pravnom sledbeniku bivšeg posldoavca, ako isti postoji.

Pozdrav

Poštovani

Zakon govori samo  o tome da ako ste na godišnjem odoru, pa nastupi bolovanje, nakon isteka bolovanja možete da nastavite godišnji odmor. Što se tiče Vaše situacije, mišljenja sam da biste trebali da prekinete bolovanje (što uvek možete da uradite) i tražite od poslodavca plaćeno odsustvo. Ako imate pravo na isto po zakonu ili opštem aktu poslodavca, poslodavac rešenjem mora da Vam odobri plaćeno odsustvo. Nakon isteka plaćenog odsustva, ako ste i dalje sprečeni za rad zbog bolesti, izabrani lekar može ponovo da otvori bolovanje.

Pozdrav

Poštovani

U svakom trenutku možete kod RFPiO da proverite da li je poslodavac za Vas podneo urednu prijavu na socijalno osiguranje. 

Što se tiče zloupotreba navedene vrste ugovora, misli se na potpisivanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima za one poslove za kojima postoji konstantna potreba. Podsećam Vas da poslodavac može da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova samo radi obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Ako je reč o poslovima za kojima postoji stalna potreba tokom cele godine, za iste je neophodno potpisati ugovor o radu.

Pozdrav