Pravnik odgovara

Poštovani

Poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, pa tako može i da odredi da se godišnji odmor iskoristi pre otkaza. Međutim, sama po sebi je besmislena odredba po kojoj se godišnji odmor ima iskoristiti pre otkaznog roka, jer kada zaposleni preda izjavu o otkazu, od tog momena teče otkazni rok, pa nije jsano kako poslodavac može da odredi korišćenje godišnjeg odmora za period unazad. Imala bi smisla odredba po kojoj se zapsoleni koji da otkaz automatski šalje na godišnji odmor, kako bi ga iskoristio pre isteka otkaznog roka. Dakle, odredba po kojoj bi se godišnji odmor imao iskoristiti pre isteka otkaznog roka bi bila smislena i dopuštena.

Pozdrav

Poštovani

Zakon o radu uredio je prekovremeni rad na sledeći način: Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Takođe, zakonom nije zabranjen noćni rad subotom.

Shodno navedenom, ako se ne odazovete na obaezujući poziv polodavca kada je reč o prekovremenom radu, može se protiv Vas povesti disiplinski postupak zbog činjene povrede radne obaveze. Međutim, ako je reč o tome da je poslodavcu potreban samo određeni broj radnika za prekovremeni rad, pa on sprovede anketu gde se Vi izjašnjavate da li želite li ne da radite prekovremeno, onda to ne mora biti obavezjuće, ako se skupi dovoljan broj zaposlenih za ukazane potrebe. Međutim, za one radnike za koje je nakon ankete poslodavac odredio da treba da dođu, imaju zakonsku obavezu da rade prekovremeno.

Pozdrav

Poštovana,

Ukoliko ste kod poslodavca zasnovali radni odnos za poslove na kojima se zahteva prvi stepen stručne spreme, bezobzira što Vi imate diplomu srednje škole i što ste je predočili poslodavcu, prijava na socijalno osiguranje ide prema poslovima koje obavljate, to jest sa prvim stepenom stručne spreme.

Ako mislite na posledice u pogledu uplate doprinosa za socijalno osiguranje, a samim tim i u pogledu ostvarivanja prava na penziju, treba istaći da uplata doprinosa ne ide prema prijavljenoj školskoj spremi koja se traži za poslove na koje ste prijavljeni, već je osnovica za uplatu doprinosa prijavljena zarada. To znači, da nije od suštinske važnosti stručna sprema navedena u prijavi na socijalno osiguranje, već da li ste poreska prijava podnosi na ceo iznos zarade. Što je veća zarada, veći je doprinos za socijalano osiguranje, pa je veća i penzija.

Pozdrav

Poštovani

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisano je da se pod nezapsolenim licem , u smislu ovog zakona, podrazumeva lice od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju, odnosno najkasnije do 65 godina života, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi način ostvarilo pravo na rad.

Shodno citiranoj zakonskoj odredbi, a pošto ostvarujete pravo na rad kroz samostalnu delatnost, mišljenja sam da ne ispunjavate uslov za novčanu naknadu koja se isplaćuje nezaposlenim licima, jer nemate status nezaposlenog lica u navedenom smislu.

Pozdrav

Poštovani

Mišljenja sam da poslodavci ne mogu da čuvaju elektronske naloge zaposlenih posle prestanka radnog odnosa. Oni mogu da obezbede na drugi način da se sačuva poslovna korespodencija koja je išla sa Vašeg naloga, ali ne bi smeo da zadršava Vaše poslovne email naloge, kao ni sve druge naloge za pristup poslovnim aplikacijama unutar firme, koji sadrže ime i prezime zaposlenih. Nema više zakonskog osnova da poslodavac barata Vašim ličnim podacima pošto više niste u radnom odnosu.

POzdrav

Poštovani

Zakonom o radu propisano je da kada poslodavac utvrdi višak zaposlenih, dužan je da, pre donošenja programa rešavanja tog viška, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih. Takođe, sam program rešavanja viška zaposlenih obavezno sadrži i mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere.

Shodno navedenom, ukoliko Vam poslodavac obezbedi novi posao rešavajući na tj način višak zapsolenih, što kao što smo videli jeste njegova zakonska obaveza, mišljenja sam da ne mora da Vas oglasi tehnološkim viškom i isplati Vam otpremninu jer je obezbedio novo zapošljavanje.

Pozdrav

Poštovana

Naknada zarade tokom trudničkog bolovanja, to jest tokom održavanja trudnoće, isplaćuje se u visini prosečne zarade ostvarene u poslednjih 12 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja. Ako niste radili svih 12 meseci, za potrebe računanja osnovice za naknadu zarade, za mesece u kojima niste radili računa se minimalna zarada za te mesece. Dakle, pre otvaranja porodiljskog odsustva, naknada zarade ne može da bude niža od minimalne zarade bez obzira na to koliko dugo ste pre otvaranja bolovanja bili u radnom odnosu. Kod odsustva vezanog za porođaj i negu deteta, koje se otvara najranije 45, a najkasnije 28 dana pre termina porođaja, naknada zarade ne može da bude niža od minimlane zarade samo  za vreme porodiljskog odsustva, ali ne i tokom odsustva sa rada radi nege deteta. To znači da nakon otvaranja porodiljskog odsustva, pa sve dok ne prođe tri meseca od porođaja, naknada zarade je barem minimalac. Posle toga, naknada zarade je prosečna zarada iz 18 meseci koji prethode otvaranu bolovanja. Kod Vas bi to će značiti da se zbir zarada iz 18 meseci pre porodiljskog odsustva (a to znači jedna zarada) deli sa 18 i dobijeni iznos predstavlja mesečnu naknadu tokom odsustva sa rada radi nege deteta.

Pozdrav

Poštovani

Prema Zakonu o radu, ako se ustanovi da postoji razlog a otkaz ugovora o radu, poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera:

1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana;

2) novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri;

3) opomenu sa najavom otkaza 

S obzirom da je maksmalna propisana kazna 20% od zarade, a po pravnom načelu da "ko može više, može i manje",mišljenja sam da je moguća kazna i niža od 20% zarade. Naravno, poslodavac bi u disciplinskom postupku morao da utvrdi da postoje dokazi koji ukazuju na povredu radne obaveze.

Pozdrav