Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Cilj ove zakonske odredbe je obezbeđenje zaštite zaposlenom kao i veće odgovornosti poslodavca. Osim toga, predviđena je i novčana kazna za poslodavca od 800.000 do 2.000.000 dinara ako poslodavac sa licem koje radi nije zaključio ugovor o radu ili drugi ugovor u skladu sa  Zakonom o radu. Shodno navedenom, smatramo da ste zaštićeni od otkaza ugovora o radu. Ukoliko dobijete otkaz od strane poslodavca savetujemo Vam da podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Ako je poslednji dan u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca 30 april onda prvi radni dan kod novog poslodavca može biti već 01. maj. Međutim, imajući u vidu da je tek 04. maj prvi radni dan u maju, moguće je da novi poslodavac neće želeti zasnivanje radnog odnosa od 01. maja jer bi za 02. i 03. maj morao da Vam plati naknadu zarade za državni praznik koji je neradni dan. Ako želite da nema prekida u stažu penzijskog osiguranja, morate da dogovorite sa novim poslodavcem  da se u ugovor o radu stavi da se radni odnos zasniva sa 01. majem a da stupite na rad 04. maja. 

Poštovani, 

Osnov za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja, koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca prvih 30 dana, a od 31. dana na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Uzima se u obzir i naknada zarade isplaćivana tokom porodiljskog odsustva sa perethodnim detetom.

Poštovani, 

Zakon o zdravstvenoj zaštiti sadrži posebne odredbe koje se odnose na društvenu brigu za zdravlje na nivou poslodavca, te propisuje da poslodavac organizuje i obezbeđuje iz svojih sredstava zdravstvenu zaštitu zaposlenih, radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponašanje i zaštitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog, koja, između ostalog, obuhvata i preventivne preglede zaposlenog (prethodne, periodične, kontrolne i ciljane preglede) u zavisnosti od pola, uzrasta i uslova rada, kao i pojave profesionalnih bolesti, povreda na radu i hroničnih bolesti, u skladu sa zakonom. Međutim, u navedenom slučaju smatramo da poslodavac nije u obavezi da plati lekarski pregled jer se radi o konkursu a ne o zdravstvenoj zaštiti zaposlenog. 

Poštovani,

Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu. Vreme trajanja plaćenog odsustva utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu. Pored navedenog  zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još: pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice; dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi. Dakle, u Zakonu o radu su navedeni slučajevi kada zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo. Međutim, opštim aktom poslodavca mogu da se predvide i drugi slučajevi plaćenog odsustva koji nisu navedeni u zakonu. Poslodavac može zaposlenom da odobri neplaćeno odsustvo. Zakon ne definiše slučajeve za korišćenje neplaćenog odsustva s obzirom da slučajevi mogu biti raznovrsni i da se ne mogu unapred precizirati. Dakle, poslodavac svojim opštim aktom može da utvrdi u kojim slučajevima zaposleni ima pravo na neplaćno odsustvo ali ne mora. Ako slučajevi neplaćenog odsustva nisu utvrđeni aktom poslodavca onda poslodavac o odsustvu odlučuje  povodom svakog pojedinačnog zahteva zaposlenog. S druge strane,  ako su slučajevi neplaćenog odsustva utvrđeni aktom poslodavca, onda će mu poslodavac  u navedenom slučaju odobriti neplaćeno odsustvo. 

Poštovani,

Pravosudni ispit može polagati lice koje je diplomiralo na Pravnom fakultetu i koje je posle završenog pravnog fakulteta steklo radno iskustvo na poslovima pravne struke i to: dve godine u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu i advokaturi; tri godine u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; četiri godine u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji. Svakih šest meseci radnog iskustva na poslovima pravne struke u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu i advokaturi računa se kao devet meseci radnog iskustva na poslovima pravne struke u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, odnosno kao jedna godina radnog iskustva na poslovima pravne struke u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji. Svakih godinu dana radnog iskustva na poslovima pravne struke u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave računa se kao šesnaest meseci radnog iskustva na poslovima pravne struke u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji. U skladu sa navedenim, mišljenja smo da ne ispunjavate uslove za polaganje pravosudnog ispita.