Pravnik odgovara

Poštovani, 

Ne postoji nikakvo zakonsko ograničenje u smislu trajanja bolovanja. Ne može zakon da propiše koliko dugo smete da budete sprečeni za rad zbog bolesti, niti koliki razmak između dve bolesti mora da postoji. Na to ne možete da utičete. Prema tome, nakon bolovanja od 30 dana, već narednog dana se može desiti da ste sprečeni za rad zbog drugog razloga. Lekar vodi bolovanje prvih 60 dana a posle toga mora da Vas upiti na komisiju RFZO. 

Poštovani, 

Pravo na invalidsku penziju može se ostvariti kada se utvrdi da je potpuni gubitak radne sposobnosti nastao do godina života potrebnih za ostvarivanje prava na starosnu penziju: 1) ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža osiguranja, 2) ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van rada, potrebno je najmanje 5 godina staža osiguranja. Postupak za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti pokreće se, na zahtev osiguranika, uz koji se dostavlja predlog za utvrđivanje invalidnosti (obrazac broj 1) koji daje izabrani lekar u domu zdravlja. Postojanje invalidnosti i njen uzrok utvrđuje organ veštačenja svojim nalazom, mišljenjem i ocenom. Zahtev se podnosi Fondu PIO pa Vam savetujemo da se o potrebnoj dokumentaciji i ostalim dokazima potrebnim za ostvarivanje prava  informišete u fondu. 

Poštovani, 

Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica  utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Dakle, umesto osnovne zarade uvećane za minuli rad uzimaju se u obzir sva primanja koja imaju karakter zarade kao što su topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci, što je pozitivna promena.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Dalje zakon propisuje da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. To znači da imate pravo na srazmeran deo GO za 2021 i na srazmeran deo za 2022. godinu. Srazmerni GO se računa tako što se zaposlenom prvo utvrdi dužina godišnjeg odmora za godinu dana (prema kriterijumima iz akta poslodavca). Prethodno utvrđen broj dana se podeli sa brojem meseci u godini, i tako dobijen broj predstavlja godišnji odmor koji zaposlenom pripada za mesec dana rada. Ovaj broj dana po mesecu se množi sa brojem meseci za koje zaposleni ostvaruje pravo na godišnji odmor, čime se dobija srazmeran godišnji odmor koji mu pripada.