Pravnik odgovara

Poštovani, 

Zaposleni nemaju pravo na bolovanje radi nege roditelja.  Ugovorom o radu ili opštem aktu poslodavca može da se odredi plaćeno odsustvo za negu roditelja ali to ne isplaćuje RFZO već poslodavac. S druge strane, Zakonom o radu predviđeno je da zaposleni ima pravo na pet plaćenih dana u toku kalendarske godine radi brige i nege članova uže porodice. To znači da te dane može dobiti samo za negu roditelja ako s njima stanuje u istom domaćinstvu.

Poštovani, 

Vremensko ograničenje se odnosi na određeni posao koji ne može da traje duže od 120 radnih dana. To znači da jedno lice može kod istog poslodavca da radi najduže 120 radnih dana na jednom poslu i da po završetku tog posla zaključi ugovor o PP poslovima na drugom poslu. Dakle,  jedno lice može da radi kod istog poslodavca više meseci u toku jedne kalendarske godine prelazeći sa jednog na drugi privremeni odnosno povremeni posao. 

Poštovani, 

Poslodavac jeste u obavezi da zaposlenu vrati na radno mesto za koje ima zaključen ugovor o radu sve dok je ne premesti na drugo radno mesto, u skladu sa zakonom. Dakle, poslodavac može zaposlenom da ponudi  aneks ugovora o radu radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada, ali je dužan da ispoštuje zakonsku proceduru. Zaposleni je u obavezi da obavlja samo one poslove za koje je zaključio ugovor o radu u skladu sa njegovom stručnom spremom i radnim sposobnostima. 

Poštovani, 

Ukoliko smatrate da je otkaz ugovora o radu nezakonit možete se obratiti Inspekciji rada ili podneti tužbu nadležnom sudu. Ako ste se odlučili da svoja prava ostvarite sudskim putem savetujemo Vam da angažujete pomoć advokata i dostavite mu kompletnu dokumentaciju kojom raspolažete. Tu spada ugovor o radu, aneks ugovora o radu ako ste potpisali aneks, obračunske liste i druga dokumentacija koju imate. 

Poštovani, 

Vaš suprug je samo u obavezi da otkaz ugovora o radu poslodavcu dostavi u pismenoj formi najmanje 15 dana pre dana koji je naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok). Dakle, opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok ali ne duži od 30 dana. Ukoliko navedenim aktima poslodavca nije određen duži otkazni rok onda je otkazni rok 15 dana, kao što smo napred naveli. 

Poštovani, 

U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Osnovicu čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade obezbeđuje se u visini od 100 % koju isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. Zaradu čini osnovna zarada zaposlenog, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorio bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada.  

Poštovani, 

Poslodavac ne može da Vas pošalje na neplaćeno odsustvo. Neplaćeno odsustvo poslodavac može da odredi samo na zahtev zaposlenog, što kod Vas nije slučaj.  Ukoliko je došlo do smanjenja obima rada kod poslodavca bez krivice zaposlenog, poslodavac može da  Vas pošalje na plaćeno odsustvo i  dužan je da Vam isplaćuje naknadu zarade za to vreme, najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu. Shodno navedenom, mišljenja smo da bi trebalo da se obratite Inspekciji rada ili podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Da bi poslodavac doneo odluku o preraspodeli radnog vremena nije mu potrebna pismena saglasnost zaposlenog. Međutim, postoje kategorije zaposlenih kojima zakon  pruža zaštitu odnosno za čiji rad u preraspodeli je potrebna pismena saglasnost. U tu kategoriju spada zaposlena žena za vreme trudnoće i zaposleni roditelj sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti. Za razliku od ovih kategorija za koje je potrebna pismena saglasnost, preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlađi od 18 godina života je zabranjena.