Pravnik odgovara

Poštovani, 

U skladu sa odredbom čl. 108 Zakona o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice; 2) za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice; 3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice; 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice. Dakle, Zakon o radu nije propisao da za rad nedeljom zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. S obzirom da poslodavac može opštim aktom i ugovorom o radu da utvrdi veća prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, moguće je opštim aktom i ugovorom o radu utvrditi i druge slučajeve u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada nedeljom.

Poštovani, 

Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje. Naime, Zakon o radu nijednom odredbom nije nije zabranio rad nedeljom, odnosno nije isključio mogućnost rasporeda radnog vremena koji bi uključio i rad nedeljom. To znači da odmor nedeljom nije imperativna odredba, te da poslodavac može, poštujući odredbe o obaveznom nedeljnom odmoru u trajanju od 24 časa neprekidno, da odredi i nedelju za radni dan i da mu takav raspored rada ne nameće obavezu plaćanja uvećane zarade za rad nedeljom. Ukoliko radite prekovremeno u toku radne nedelje onda imate pravo na uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada. 

Poštovani, 

Poslodavac može zaposlenom da isplati jubilarnu nagradu u visini utvrđenoj opštim aktom odnosno ugovorom o radu. Svi elementi isplate jubilarne nagrade su u  nadležnosti poslodavca i regulišu se njegovim opštim aktom. Dakle, isplata jubilarne nagrade nije obaveza za poslodavce već mogućnost i zakon ne garantuje isplatu. Ona se isplaćuje u slučajevima, na način i u visini koji su utvrđeni aktom poslodavca. Isto tako godine rada ne moraju biti jedini kriterijum za dodelu jubilarne nagrade pa poslodavac ovu isplatu može usloviti i dodatnim kriterijumima kao što su ostvareni rezultati na radu i sl.  Poslodavac takođe može da menja svoj opšti akt kao i kriterijum za isplatu pa smo mišljenja da nemate pravo s obzirom da je novi pravilnik stupio na snagu pre ispunjenja uslova po prethodnom pravilniku. 

Poštovani, 

Ukoliko Vam je radni odnos prestao otkazom od strane poslodavca (bez Vaše krivice) onda biste trebali da potpišete prijem rešenja o prestanku radnog odnosa i u tom slučaju imate pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje (uz ispunjenje i dr. uslova u pogledu prethodnog staža osiguranja). Ukoliko Vam je radni odnos prestao na osnovu sporazuma sa poslodavcem ili Vašim otkazom ugovora o radu onda nećete imati pravo na novčanu naknadu kod NSZ. Poslodavac je dužan da Vam isplati sva dugovanja iz radnog odnosa u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Ukoliko to ne učini možete svoja prava ostvariti podnošenjem tužbe nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Trajanje radnog odnosa po ugovoru o radu zaključenom na određeno vreme ne može biti duže od 24 meseca. U okviru ovog vremena, isti poslodavac sa istim zaposlenim može da zaključi jedan ili više ugovora o radu, ali u oba slučaja važi ograničenje njegovog trajanja od najduže 24 meseca. Duže trajanje od zakonom predviđenog dovodi do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Prekid rada kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda od 24 meseca. Iz navedenog proizlazi da, prekid od 15 dana koji ste imali između 2 ugovora,  ne smatra se prekidom te smatramo da u Vašem slučaju ima osnova za prerastanje radnog odnosa na određeno  u radni odnos na neodređeno vreme. Međutim, s obzirom da nemamo uvid u ugovore koje ste potpisivali,  savetujemo Vam da  potražite stručnu pomoć advokata ukoliko želite da pokrenete sudski spor.