Zapošljavanje maloletnika: kada mogu da rade i pod kojim uslovima?

Tokom letnjeg raspusta mnogi učenici i studenti, ali i maloletnici koji ne pohađaju školu, žele da iskoriste slobodno vreme da rade i na taj način zarade džeparac. Najčešće su to poslovi u ugostiteljstvu, turizmu, zatim prodaja, pomoć u organizaciji događaja, logistika, promocije, IT poslovi, korisnička podrška. Na koji način oni mogu da rade tema je ovog teksta.

Pošto postoje jasna ograničenja u radu maloletnika, najpre ćemo se baviti tim granicama koje se strogo moraju poštovati. Potom ćemo detaljnije govoriti o razlikama u radu kroz radni odnos i van radnog odnosa.

I Zabrana angažovanja dece mlađe od 15 godina

Prema članu 66. stav 4. Ustava Republike Srbije, deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlađa od 18 godina, mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlje ili moral.

Shodno navedenom, lica mlađa od 15 godina ni na koji način ne mogu da budu radno angažovana i to je apsolutna ustavna zabrana, te se odnosi na rad kroz radni odnos, ali i na eventualni rad van radnog odnosa.

Što se tiče rada maloletnika starijih od 15 godina, rad je dozvoljen, ali postoji navedeno ustavno ograničenje u pogledu vrste poslova, koje se dalje razrađuje kroz zakon.

Prema tome, maloletna lica starija od 15 godina mogu da rade. Pod kojim uslovima se zapošljavaju maloletnici i na koji način uživaju posebnu zaštitu – o tome mora da vodi računa poslodavac, o čemu ćemo pisati u nastavku teksta.

Imajući u vidu napred rečeno, prema Ustavu i zakonima Republike Srbije, dete sa 15 godina već stiče ograničenu radnu sposobnost. Radna sposobnost znači da lice, pa tako i maloletnik preko 15 godina starosti, može da se zaposli, da bude nosilac prava i obaveza po osnovu ličnog vršenja rada, te da ostvaruje zaradu i raspolaže samostalno istom.

Ograničenja te radne sposobnosti maloletnika ogledaju se u zabrani obavljanja određenih poslova. Ograničenje postoji i kod zasnivanja radnog odnosa, u smislu potrebne dozvole roditelja i lekarskog uverenja, o čemu pišemo u nastavku.

Deca koja imaju radnu sposobnost, to jest imaju najmanje 15 godina starosti, mogu da rade kroz formu radnog odnosa ili na osnovu ugovora o angažovanju van radnog odnosa.

II Zasnivanje radnog odnosa sa maloletnikom

Zakon o radu predviđa jedan opšti (univerzalni) uslov za zasnivanje radnog odnosa koji važi za sva radna mesta, sve poslodavce i sva lica koja traže zaposlenje – to je uzrast od 15 godina. Na taj način i maloletna lica mogu zasnovati radni odnos.

Kako bi maloletno lice koje je navršilo 15 godina starosti zasnovalo radni odnos, potrebno je da poslodavac utvrdi da su ispunjena tri uslova za to:

1. Potrebna je pismena saglasnost roditelja. Roditelji mogu kasnije, sve do punoletstva njihovog deteta koje je zasnovalo radni odnos, tu saglasnost da opozovu, što dovodi do prestanka radnog odnosa.
2. Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa (medicina rada) kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.
3. Posao koji će maloletnik obavljati ne sme da ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno takav rad ne sme da bude zabranjen zakonom.

Zakonom o radu je već utvrđeno koji poslovi mogu da budu opasni za maloletnika, pa je tako propisano da zaposleni mlađi od 18 godina ne može da radi na poslovima:

a) na kojima se obavlja naročito težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini;

b) koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracija;

v) koji bi, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njegovo zdravlje i život s obzirom na njegove psihofizičke sposobnosti.

Poslove ovde navedene pod tačkama a) i b) mogu pod određenim uslovima da obavljaju i srednjoškolci i studenti. Naime, navedene poslove mogu da rade i lica koja imaju između 18 i 21 godine života (mlađa punoletna lica) na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da takav rad nije štetan za njihovo zdravlje.

Međutim, i pored opisane mogućnosti zasnivanja radnog odnosa, maloletnici, učenici i studenti najveći deo godine nisu u mogućnosti da rade, pa se uglavnom angažuju na osnovu ugovora bez zasnivanja radnog odnosa – pre svega na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Moguće je, ali i veoma retko, i rad na osnovu ugovora o delu.

III Ugovori – omladinske i studentske zadruge

Kao što smo naveli, učenici i studenti uglavnom rade na osnovu ugovora bez zasnivanja radnog odnosa. Još preciznije, rad maloletnika obavlja se najčešće na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, i to preko omladinskih i studentskih zadruga.

Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:

1. nezaposlenim licem;
2. zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;
3. korisnikom starosne penzije;
4. sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge.

Zakon predviđa da se ovakav ugovor obavezno zaključuje u pisanom obliku, što ga svrstava u ugovore sa obaveznom formom.

Mora se raditi o poslovima koje poslodavac ne obavlja konstantno, tokom čitave godine, već samo povremeno (periodično, s vremena na vreme) ili privremeno (u kratkom vremenskom periodu), s tim da to ne sme biti duže od 120 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini.

Ugovor se može zaključiti samo sa gore navedenim kategorijama lica.

Najčešće primere ovakvog angažovanja zapažamo u ugostiteljstvu, poljoprivredi i turizmu. Dakle, radi se o privrednim granama za koje su tipični sezonski poslovi (npr. samo leti) i poslovi koji se obavljaju u kraćem vremenskom periodu tokom godine.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, kada se radi o maloletnicima, oni mogu potpisati ovakvu vrstu ugovora ako imaju status nezaposlenog lica ili ako su članovi omladinske ili studentske zadruge.

Maloletnik može imati status nezaposlenog lica samo ako je završio osnovnu školu i nije upisao nikakvu srednju školu. Takođe mora imati bar 15 godina, saglasnost roditelja i lekarsko uverenje da poslovi nisu štetni za njega.

Zapošljavanje preko omladinskih i studentskih zadruga zakonski je uređeno kao rad van radnog odnosa, i to kroz Zakon o zadrugama i Zakon o radu.

Omladinske zadruge su posrednici između poslodavaca i mladih koji rade po osnovu privremenih i povremenih poslova kod poslodavca. Zadruga je ta koja formalno ima ugovor i sa poslodavcem i sa studentom/omladincem.

Mladi koji žele da rade preko omladinske zadruge učlanjuju se u zadrugu koju odaberu dostavljanjem potrebne dokumentacije i plaćanjem članarine.

Zadruga za njih pronalazi adekvatne poslove i oni zaključuju ugovore ako i kada žele da rade.

Osim toga, zadruga vrši prijavu i odjavu na socijalno osiguranje, vrši obračun naknade i isplatu iste, te plaćanje poreza i doprinosa. Poslodavac plaća za navedene usluge direktno zadruzi.

Ovde treba naglasiti da se ne radi o radnom odnosu, pa angažovano lice nema ni prava iz radnog odnosa (bolovanje, godišnji odmor itd.). Omladinci dobijaju naknade samo za sate provedene na radu. Naravno, imaju pravo na bezbedne uslove rada, kao i svi zaposleni.

Zadrugari mogu biti mladi od 15 do 35 godina. To obuhvata učenike, studente i nezaposlena lica.

Sa poslodavcem se sklapa ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Po tom ugovoru jedno lice može raditi kod istog poslodavca na istom poslu najduže 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Nakon isteka, lice može nastaviti rad kod istog poslodavca na drugim poslovima.

Pre početka rada, zadruga izdaje poslodavcu uput za rad.

Poslodavci često biraju ovaj vid angažovanja za učenike i studente (do 26 godina), jer plaćaju samo porez na dohodak i doprinose za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Zbog ovih povoljnosti, stopa dažbina na neto zaradu je znatno niža (iznosi oko 31,6%). Radni staž se ne evidentira.

Dakle, zadrugar koji je učenik ili student do 26 godina starosti ne stiče penzijski staž radeći na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova preko studentske zadruge.

Za nezaposlena lica (od 26 do 35 godina), dakle zadrugare koji nisu učenici ni studenti, poslodavac uplaćuje celokupne doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, čime se obezbeđuje upisivanje radnog staža. Zbog toga su dažbine na neto zaradu više (oko 59%).

IV Ugovori o delu

Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ugovor se zaključuje u pisanom obliku.

Ovaj model rada se retko koristi za maloletnike i za letnje poslove zbog visokih poreza i strogo definisanih pravila u pogledu vrste posla. Prvo, jer se koristi isključivo za poslove van delatnosti poslodavca (npr. prevod teksta, izrada internet sajta itd.). Ne sme se potpisati za poslove koji su sistematizovani kod poslodavca (npr. market ne može da potpiše takav ugovor za rad na kasi, restoran za konobare itd.). Drugo – ovo je najskuplji vid angažovanja. Država uzima oko 50% na neto zaradu (porez na dohodak i doprinosi za PIO i zdravstvo). Zadruge su jeftinije, pa poslodavci radije biraju omladinske zadruge jer su porezi za đake i studente tamo znatno niži (oko 26–28%).

V Posebna zaštita na radu

Sem zaštite u smislu zabrane obavljanja određenih poslova (koji su navedeni u prethodnom poglavlju teksta), zaposleni mlađi od 18 godina uživaju i sledeću zaštitu:

• maksimalno trajanje punog radnog vremena maloletnika je 35 časova nedeljno i osam časova dnevno;
• maloletnicima je zabranjen prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena;
• zabranjen je noćni rad maloletnika, osim u sledećim situacijama:
  1. Ako obavljaju poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti;
  2. Kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema dovoljno punoletnih zaposlenih.