Leti ih jure svi, plaćeni su i do 200.000 dinara, a mladi neće da uče ovaj zanat

Kada usred toplotnog talasa klima prestane da radi, dobrog majstora nije lako pronaći. Serviserima se tada usijaju telefoni, a u manjim radnjama, na termin za popravku čeka se najmanje dve nedelje. Iza posla koji na prvi pogled deluje kao obična montaža klima-uređaja krije se zanat koji traži znanje iz elektronike, elektrike, građevine, rashladnih i termotehničkih sistema, ali i spremnost za rad na nepristupačnim mestima i visini.

Posla tokom sezone za ove majstore ima na pretek. Kod većih servisa u prestonici, koji mogu da organizuju hitne intervencije, takav izlazak na teren naplaćuje se najmanje 10.000 dinara. Tad primaju i do 200 poziva dnevno. U ostatku godine, u mnogo manjem obimu, ovi majstori rade na beloj tehnici ili ugradnji inverter klima koje služe i za grejanje.

Glavna sezona za klima-servisere počinje sredinom maja ili početkom juna i traje do kraja avgusta, kada se, sa prvim zahlađenjem, potražnja za servisima i montažama postepeno smanjuje.

Nije svaki monter i majstor

Posao klima-servisera nije nimalo lak, posebno kada se radi na temperaturama iznad 30 stepeni i na teško dostupnim mestima. Ipak, za iskusne majstore ovaj zanat može biti i veoma isplativ – zarada kod poslodavca kreće se od 120.000 do 200.000 dinara mesečno, dok samostalni majstori u sezoni mogu da zarade i više.

Prema rečima Igora Perina, vlasnika zanatske radnje „Art Cool“ u Zrenjaninu, u kojoj su trenutno trojica zaposlenih uz mrežu spoljnih saradnika, iza potražnje koja eksplodira sa prvim velikim vrućinama krije se zanat koji nije moguće savladati preko noći. Njegova firma je ovlašćeni Samsung servisni centar, a na teren najčešće izlaze u Zrenjaninu, Novom Sadu i okolini. Kako kaže, potražnja za ovim poslom nije problem, već pronaći ljude koji žele da nauče zanat i da se njime dugoročno bave.

„Imamo dosta dece iz srednjih škola koja dolaze kod nas na obuku, ali je mali broj njih zaista zainteresovan da nauči posao i da ga dugoročno radi. Od 50 učenika možda jedan pokaže ozbiljno interesovanje„, kaže Perin koji je po struci inženjer energetike i postrojenja, ali je posao sa klima-uređajima vremenom postao njegovo osnovno zanimanje.

Prema njegovom iskustvu, potrebno je najmanje četiri do pet godina ozbiljnog rada i učenja da bi majstor samostalno izašao na teren.

„Montaže su danas složenije nego ranije, jer su uređaji tehnički zahtevniji, a sve je više domaćinstava sa dve ili tri klime, kao i multisplit sistema, kod kojih se više unutrašnjih jedinica povezuje na jednu spoljnu jedinicu“, objašnjava on za Infostud.

Početnik najpre radi uz iskusnijeg kolegu, praktično kao šegrt, i tek kroz godine stiče dovoljno znanja da samostalno izađe na teren i reši problem. Veliki broj majstora koji su se ovde školovali ili praktično obučavali za zanat danas ima uspešne karijere u inostranstvu. Upravo zato pojedini servisi pokušavaju da sami obučavaju majstore kroz kurseve, praktičnu i teorijsku obuku.

„Serviser mora da razume kako funkcionišu rashladni sistemi, elektronika i elektrika, da ume da dijagnostikuje kvar, ali i da poznaje građevinu, da se snađe na krovu, skeli ili drugom teško dostupnom mestu. Upravo zato u ovom poslu nije dovoljno znati samo da se klima montira, pravi majstor mora da ume i da je servisira, popravi i utvrdi zbog čega uređaj ne radi„, kaže Perin.

Najčešći problem prljava klima

Stanoje Ranković, iz beogradskog servisa „Alfa Cool“, nakon završene srednje škole za frigo servisera, klima-uređajima bavi se dve decenije. Kako navodi za Infostud,, za ulazak u ovaj posao formalna diploma nije jedini put.

Njegov tim danas broji deset ekipa, a tokom sezone imaju i više od 200 poziva dnevno. Posao obuhvata sve od montaže, demontaže i čišćenja do dijagnostike i popravki.

„Najviše poziva imamo leti, kada su velike vrućine. Tada se dešava da klime slabije hlade, a u velikom broju slučajeva razlog je neredovno čišćenje klima-uređaja. Kvarovi se takođe dešavaju, jer klima radi non-stop, danonoćno, na temperaturama od 37-38 stepeni.“

Kako Ranković kaže, ubedljivo najčešći problem i uzrok slabog rada ili kvara je zaprljanost klime, a česti su i kvarovi na starteru kompresora, elektronici ili motoru ventilatora spoljne jedinice.

„Jedna od čestih zabluda je da klima koja ne hladi automatski znači da joj nedostaje freon, a ako je uređaj prljav, klima neće dobro ni hladiti ni grejati. Čišćenje filtera nije dovoljno za održavanje celog uređaja, već je neophodno barem jednom u dve godine stručno temeljno pranje, jer se nečistoće nakupljaju i na drugim delovima klime.“

Koliko košta dolazak servisera

Cena dolaska majstora zavisi od vrste kvara, ali i od toga koliko je intervencija hitna. Kako naši sagovornici kažu, čišćenje klima-uređaja košta oko 6.000 dinara, dok se osnovne popravke uglavnom kreću od 6.000 do 10.000 dinara. Popravka elektronike, na primer, košta između 7.000 i 10.000 dinara.

„Ako je kvar jednostavan, intervencija može da traje pola sata, nekada i kraće. Ako je nešto složenije, može da traje nekoliko sati. Ne postoji klasična satnica, već cena zavisi od toga koliko je posao težak i koliko je uređaj pristupačan“, objašnjava Ranković.

Za one kojima je potrebno da majstor dođe odmah, cena je viša, pa će takva intervencija koštati najmanje 10.000 dinara.

Montaža se, takođe, posebno naplaćuje. Uglavnom, uz kupljenu klimu čije su cene od 32.000 dinara pa naviše, treba računati na oko 12.000 do 20.000 dinara za montažu, uključujući instalacije i nosač, dok se dodatna dužina instalacije plaća posebno. Demontaža stare klime iznosi 6.000 dinara. Kada se saberu cena uređaja i ugradnje, najjeftinije klime mogu da koštaju oko 50.000 dinara sa montažom, dok se uređaji srednjeg kvaliteta sa ugradnjom kreću oko 70.000 do 75.000 dinara. Kvalitetniji modeli počinju od oko 100.000 dinara pa naviše.

Strah od visine ili od ljute supruge

Pored tehničkog znanja, ovaj zanat traži i fizičku spremnost. Klima-uređaji se često postavljaju na teško dostupna mesta, pa posao može da podrazumeva merdevine, krovove, skele, korpe, pa čak i angažovanje alpinista.

„Posao je fizički dosta težak, posebno kada su velike vručine. Rekao bih da je jedan od visokorizičnijih poslova u poređenju, na primer, sa popravkom bele tehnike, gde se sve radi u kući. Nekada treba da se popnete i postavite klimu na šest metara visine, na merdevinama, a nekada treba da se radi na 16. spratu, ispod prozora. To je veoma odgovoran posao“, kaže Ranković.

Igor Perin se prisetio i perioda kada je zbog obima posla radio od ranog jutra do duboko u noć.

„Ja sam na početku karijere znao da krenem u sedam ujutru, a da završim skoro u dva noću. To neko vreme može da se izdrži, ali posle dva ili tri meseca takvog tempa više niste sposobni da radite kvalitetno i počinjete da pravite rutinske greške zbog umora.“

Ipak, najteži deo posla ponekad nije ni rad na visini ni fizički napor, već rad sa ljudima.

„Dođemo, muž insistira da se klima postavi na jedno mesto, mi je tamo postavimo, a kada se supruga vrati, ona se naljuti i insistira da se klima premesti. Onda morate da ostanete smireni i da rešavate situaciju“, kaže naš sagovornik i zaključuje da, osim tehničkog znanja i spretnosti, ovaj posao traži i strpljenje, dobru komunikaciju i sposobnost da se ostane pribran kada se plan na terenu promeni.