Direktiva EU o transparetnosti plata i promene na tržištima rada: Šta očekuje članice EU, a šta Srbiju

Šta je u stvari evropska Direktiva o transparetnosti plata koja je stupila na snagu pre mesec dana? Da li će sada  pojedinačne zarade zaposlenih biti javna stvar? I to nakon decenija u kojima  je zarada promovisana kao lična stvar i tajna između poslodavca i zaposlenog.

Direktiva EU o transparentnosti plata otvara i dilemu kakve će promene uslediti na tržištima rada članica EU, koje su u obavezi da usklade svoje nacionalne propise sa pravilima iz ove Direktive. Postavlja se i pitanje šta se može promeniti na tržištima rada država koje nisu članice, poput Srbije. I, na koncu svega, zbog čega se evropski sindikati grčevito zalažu za ovakve propise i hoće li oni ujednačiti odnos između zarada kako među polovima tako i za ista ili slična radna mesta?

Podsetimo, Evropska unija je još 2023. usvojila Direktivu o transparentnosti plata, kako bi pokušala da smanji rodni jaz u zaradama i uvede više otvorenosti u politiku plata kompanija. Državama članicama ostvaljeno je tri godine da usklade svoja zakonodavstva i njena puna primena počela je tek ovog juna.

Ipak najveći broj članica EU nema usvojene adekvatne nacionalne propise ni danas. Istraživanje Evropske konfederacije sindikata pokazala je da su do 7. Juna, kada je Direktiva stupila na snagu, zakone usvojile jedino Italija, Slovačka i Litvanija.

Nekoliko članica EU, poput Belgije, Poljske ili Malte imaju u nacionalnim propisima tek delimičnu primenu odredbi iz ove Direktive. Neke druge, pak, primenu zakona koji proističe iz Direktive planiraju tek od januara 2027. A ima i država, poput Nemačke, Austrije ili Španije koje još nemaju pripremljen ni nacrt zakona, a ni jasan vremenski okvir kada će on biti usvojen i početi sa primenom, poru;ili su u Evropskoj konfederaciji sindikata.

Rodni jaz u platama diskriminiše žene

U ovom sindikatu, koji se odlučno bori za usvajanje Zakona o transparentnosti plata, najavili suda zbog odložene primene Direktive žene u EU godišnje gube čak 4.256 evra. Reč je o neopravdanim razlikama u platama u odnosu na muškarce na istim radim mestima i pozicijama. Naime, podaci Eurostata pokazuju da je ta razlika oko 11 procenata. Drugim rečima, žene su za 11 odsto manje plaćene od muškaraca sa istim kvalifikacijama, godinama iskustva i na istim ili veoma sličnim radnim pozicijama u kompanijama.

Upravo da bi se suzbio ovaj jaz, ali i netransparetnost u određivanju zarada zaposlenih koji rade isti posao, Direktiva i jeste usvojena. I uprkos pritiscima poslodavaca da se primena ovakve direktive odloži, Evropska komisija je odbila da produži rok dat 7. juna.

Mnoge kompanije u EU smatraju da ovakva Direktiva nameće administrativna opterećenja kompanija i negativno utiče na njihovo poslovanje. Jedna članica EU, Švedska, zbog toga se i javno usprotivila njenom usvajanju i zatražila  ponovne pregovore u okviru EU u vezi sa njom.

Zabluda je da će Direktiva o transparetnosti plata dovesti do otkrivanja visine zarada zaposlenih. Njen cilj je zapravo da smanji nepravedan jaz u zaradama, odnosno da pooštri kriterijume na osnovu kojih poslodavci donose odluku o nečijoj zaradi.

Jednaka plata za jednak rad

Zagovornici ove Direktive kažu da je princip „jednake plate za jednak rad“ deo evropskog prava još od Rimskog ugovora iz 1957. kojim je osnovana tadašnja Evropska ekonomska zajednica. Ali, i pored toga razlike u platama za isti rad su decenijama ostajale na snazi.

Razlog je činjenica da je plata tajna i da u tom segmentu radno-pravnog statusa nema dovoljno transparernosti. Zaposleni najčešće ne znaju kako se određuju plate i na osnovu kojih kriterijuma. Ne znaju da li su manje plaćeni od kolega na istoj poziciji, niti imaju pravo da to provere i utvrde.

Zbog toga, EU sada pokušava da poslodavcima nametne obavezu da se utvrde nešto jasnija pravila.

Direktiva nameće poslodavncima obavezu već prilikom davanja oglasa za posao ili pre intervjua sa kandidatima da  navedu početnu zaradu ili njen raspon što do sada nisu bili dužni. Takođe, zabranjeno je da poslodavac pita kandidata kolika mu je bila plata na prethodnom radnom mestu.

Uvid u zarade zbog nejednakosti

Kako bi se smanjio jaz, zaposleni će imati pravo da od poslodavca dobije uvid u prosečnu platu za poziciju na kojoj radi, kao i isti taj podatak kada su u pitanju različiti polovi. Pa bi zaposlene žene mogle da zatraže podatak o tome kolika je plata njihovih muških kolega koji rade na istoj poziciji kao i one.

Kompanije će morati da imaju jasne i objektivne kriterijume za određivanje plata i napredovanja. Takođe, velike kompanije imaće posebna pravila. Preduzeća sa više od 100 zaposlenih moraće redovno da izveštavaju o rodnom jazu u zaradama. Ukoliko razlika između muškaraca i žena prelazi pet procenata, a ne može objektivno da se opravda, kompanija će biti obavezna da sprovede zajedničku procenu plata zajedno sa predstavnicima radnika.

Poslodavci negoduju zbog činjenice da ova pravila zahtevaju preveliko administriranje, ali i veći finansijski trošak. Naime, oni će ubuduće morati da imaju mnogo preciznije sistematizacije, jasnije opise pozicija, kao i jasne kriterijume za visinu zarade, bonuse i uslove napredovanja u kompaniji. Ali i manji jaz u zaradama, što može dovesti do korekcije neujednačenih plata, a time i dodatnih troškova.

Sankcije za prekršioce Direktive

Evropski sindikat očekuje da će zbog povrede prava EU zvanični Brisel protiv država članica koje nisu usvojile nacionalne propise  usklađene sa ovom Direktivom, otpočeti proces sankcionisanja. On u prvom koraku podrazumeva zahtev Vladama tih država da objasne zbog čega kasne sa primenom.

Ukoliko ne dostave odgovor u propisanom roku, sledi zvaničan nalog Evropske komisije da se usvoji propis u roku. Ukoliko i to ne bude ispunjeno, onda bi slučaj protiv država koje to ne urade dospeo pred Sud pravde u Luksemburgu.

Sa druge strane, ovi zakoni koje usvoje države članice moraju imati kaznene odredbe za poslodavce koji ih ne budu poštovali.

Ti propisi sadržaće jasne novčane kazne za kompanije koje ne objavljuju izveštaje o jazu o platama ili za one poslodavce koji ne budu revidirali odluke o platama ako su one u neskladu većem od propisanog. Visine kazni određuju se u zavisnosti od veličine preduzeća i stepena prestupa.

Pored pomenutih sankcija, države mogu odlučiti da se kompanijama koje krše pravila o transparentnosti plata zabranjuje učešće na tenderima za javne radove. Ovo, inače, evropska konfederacija sindikata zagovara godinama unazad.Na posletku, ukoliko zaposleni smatrajući da je diskriminisan po ovom osnovu pokrene spor protiv kompanije, na njoj je teret da dokaže da to nije tačno. Dakle, neće radnik biti u poziciji da dokazuje da je oštećen zbog visine zarade, nego će poslodavac morati da dokazuje da nije.

Šta je sa Srbijom i drugim zemljama

Oni poslodavci koji se ne bune zbog ove Direktive kažu da bi ona mogla uticati da postoji veće poverenje zaposlenih u kompanije, da se smanji nezadovoljstvo i loši odnosi i među kolegama, ali i da se unapredi tržište rada u smislu transparetnosti.

Država koje nisu članice EU nemaju obavezu primene ove Direktive još uvek. Ipak, one koje pregovaraju o članstvu suočiće se sa ovom Direktivom u procesu usklađivanja propisa sa onima iz EU, ali nema preciznog vremenskog okvira.

Bez obzira na to, veruje se da će evropske kompanije koje posluju u Srbiji ovakvu praksu uvesti i pre nego što to bude zvanična obaveza, jer će svoje interne propise usklađivati sa propisima koje primenjuju njihove matične kompanije u zemljama članicama.

Takođe, takva praksa mogla bi onda i u Srbiji i u drugim državama kandidatima dovesti do pritiska i na ostale poslodavce da poboljšaju stepen transparetnosti plata i da uvedu jasnije kriterijume za njihovo određivanje. I to pre nego što to postane zakonska obaveza.