Preuzeto sa bloga brana.rs
Izneću vam svoje iskustvo sa primenom metoda Đine Ford (Gina Ford) i objasniti zašto je meni bio dobar za uspavljivanje bebe, bez namere da vas uveravam da je najbolji i za vas. To je na vama da procenite. No, ako želite da zaista razumete Đinin metod i da ga primenite, potrebno je da kupite njenu knjigu “The new contended little baby book”, pošto je reč o metodi koja je suviše obimna da bi se mogla objasniti u jednom ovakvom tekstu (preporučujem da uzmete kindle verziju jer je dobijate odmah, a možete je čitati i preko računara ili mobilnog).
Do metoda Đine Ford sam došla iz čistog očaja… Kada je naša prva beba imala 2,5 meseca, šiznula sam jednu noć dok je plakala 2 sata u kontinuitetu jer sam se iz neprospavane noći u noć pretvarala u umornu mama aždaju… fuj fuj fuj. Elem, usred te noći sam bila rešena da nešto promenim jer sam kontala da je nemoguće da je priroda namestila da je imati decu tako teško i da su bebe toliki gnjavatori. Niko ne bi imao decu 😀
Setila sam se da mi je kolega iz Velike Britanije pričao o načinu učenja dece ritmu spavanja i jela, koji je primenjivao sa svoja dva sina. Prečešljala sam istoriju poruka sa njim, pronašla knjigu o kojoj je pričao, kupila je preko Amazona i odmah pročitala tu noć jer mi je već toliko bilo dosta svega! Od sutra ujutru smo počeli sa primenom Đininog ritma, ali uoooopšte nije bilo lako i koštalo me je još puno nervoze. Ipak, isplatilo se potpuno kada je mala sa 5 meseci počela da spava 11-12h noću, bez buđenja, i to tako što uveče zaspi sama u svom krevecu, a vrlo brzo i u svojoj sobi. Kakva muzika za uspavljivanje, kakvo nunjanje, cucle i bakrači… Uskoči u vreću za spavanje, pomazimo se, volim te, ćao i laku noć!
Uspavljivanje bebe navikom na rutinu, a ne cuclom, dojenjem, duvanjem fena…
⦁ Đinin metod se zasniva na teoriji da su rutina i ustaljeni ritam dobri i za bebu i za porodicu i da beba postaje mirnija, odmornija i raspoloženija kada se urede 2 njene osnovne potrebe – jelo i spavanje (podrazumeva se da ćete joj ljubav i čistu pelenu svakako pružiti)
⦁ Takođe, osnovna teza je da je spavanje prirodna potreba i da, samim tim, bebama, generalno, nisu potrebni neki specijalni uslovi za spavanje, osim ako ih mi kao roditelji ne naviknemo na neke posebne uslove pa onda deca stalno traže te iste uslove (npr. spavanje samo na rukama, samo u autu i sl.)
⦁ Knjiga vrlo detaljno, kroz sve faze rasta deteta do godinu dana, opisuje količinu sna koja je bebi potrebna, koliko može da bude budna bez da postane preumorna i nervozna, kada tačno treba da spava i da se budi, kao i kada i koliko treba da smanjujete bebi količinu dnevnog spavanja kako bi zadržala dobro spavanje noću. Praktično, za svaki uzrast deteta, knjiga daje tačan raspored dana koji vi onda možete da prilagodite potrebama vašeg deteta.
⦁ Kao i u mnogim drugim knjigama, i ovde se objašnjava šta su pogrešne asocijacije za spavanje i zašto nije dobro da beba zaspi uz sisanje, cuclu, ljuljuškanje, duvanje fena i sl. Ugrubo, kada bebe uđu u fazu lakog sna, mogu se probuditi i tražiti ono sa čim su zaspale jer tako imaju osećaj sigurnosti. Dakle, ako je beba zaspala sisajući, moguće da će isto to tražiti kada se probudi usred noći, ne nužno zato što je gladna, nego zato što je to uverava da se ništa nije promenilo otkad je zaspala i da je, samim tim, na sigurnom. I sisanje je tako postalo ritual za uspavljivanje bebe. A dete koje nauči da zaspi samo u krevecu i nauči da je to sigurno okruženje, kada se probudi u fazi lakog sna – videće da je u svom krevecu, da je sve kako treba i nastaviće dalje da spava.
⦁ Đina daje precizne upute kako struktuirati obroke tako da beba što veći deo hrane dobije preko dana (koliko je to moguće u skladu sa uzrastom deteta) i da se samim tim ne budi noću zato što je gladna. Slede i uputstva kako uvoditi čvrstu hranu, koja je veza između hrane i spavanja, kao i zašto je bitno držati dobar odnos količine mleka i količine čvrste hrane (ja sam npr. u jednom periodu poremetila spavanje svog drugog deteta tako što sam pustila da prebrzo smanji količinu mleka koje pije; a sa druge strane, recimo, brzo sam poboljšala njegovo spavanje preko dana, tako što sam mu uvela više proteina za ručak). Ako dojite, dat je detaljan plan kako da održavate potrebnu količinu mleka kako beba raste i kako joj jača apetit (inače, na temu dojenja preporučujem tekst Dragane Vukajlović Krstović).
⦁ Dolazi se do toga da npr. beba od 3 meseca već može da bude u stanju da spava do 12h noću, samo sa jednim kratkim buđenjem da jede i to po modelu: dete spava npr. od 19h uveče, u 22h ga vi probudite da sisa / popije mleko i odmah posle ga vratite u krevet da spava dok je pospan. Onda možete i vi da se naspavate jer bi beba trebalo da spava do bliže 7h ujutru. Mnogo bolje nego da se za to hranjenje budite u 3 ujutru (kad bi se, recimo, beba sama probudila zato što je gladna), zar ne? A kada dete pređe na čvrstu hranu i ustali obroke, onda više nema ni tog buđenja u 22h. Zvuči dobro? Po mom iskustvu sa dvoje dece – i funkcioniše solidno.
Ipak, treba imati u vidu da neće sve bebe spavati baš punih 12h, nisu ni moje uvek. Nekim bebama je noćni maksimum 11- 11:30h ili možda manje. No, ko može da se žali na bebu koja spava od 20h uveče do 7h ujutru? 😀
Za koga ovo jeste, a za koga nije? Šta ako nije za vas?
Đinin metod se bazira na jako dobroj organizaciji tako da je dobar za roditelje koji vrednuju određeni nivo discipline i ritma u svom životu i veruju da je to dobro i za dete. To je osnovni preduslov. Ako ste tip koji veruje da treba bebu pustiti da sama određuje ritam, da jede kad hoće i spava kad hoće, a da roditelji samo treba da prate bebin ritam – ovo verovatno nije za vas. Nećete se dobro osećati sa ovim sistemom pa ga verovatno nećete ni primenjivati od srca i stvari neće funkcionisati.
Što ne znači da je to nužno loše – za svaki sistem roditeljstva postoje logični razlozi za i protiv. Dobro je imati različite informacije i na osnovu toga odabrati način koji vama odgovara.
U tu svrhu, mogu da vam preporučim knjigu Nevene Lovrinčević „Naučite dete da spava“ u izdanju Kreativnog centra, koja isto predstavlja zdrave navike za uspavljivanje beba, samo na dosta opušteniji i fleksibilniji način. Nevenina knjiga se bavi decom do predškolskog uzrasta tako da je korisna i ako imate dete starije od godinu dana.
Osim toga, ako imate više dece, možda će vam biti potrebno više fleksibilnosti u odnosu na sistem koji predlaže Đina Ford. To je bio barem moj slučaj sa drugim detetom jer se tada stvari vrte oko dva deteta koja imaju vrlo različite potrebe, npr. oko vrtića i drugih obaveza starijeg deteta, koje se možda ne uklapaju u ritam bebe. Ja sam u to vreme Đinine instrukcije kombinovala sa savetima sa bloga Baby sleep science, koji je zasnovan na sličnim premisama oko toga kako funkcionišu san i bebin ritam, ali je dosta fleksibilniji i u nekim stvarima ima drugačiji pristup. I na kraju krajeva – na internetu ćete i sami naći puno drugih tekstova ili knjiga koje prate drugačije filozofije roditeljstva.
E, da… postoji još jedan razlog zašto vam ovaj metod možda ne treba – znam neke mame koje intutitivno same uspostave lep ritam jela i spavanja i na neki svoj način dođu do toga da im bebe vrlo brzo počnu spavati dugo noću. Svaka njima čast (Dakićeva, na tebe mislim 😉)!
Nažalost, ja sam bila duduk mama kada sam dobila dete i mali deo stvari sam intuitivno potrefila kako treba. Meni je trebala knjiga koja će mi reći šta i kako da radim pa sam ja onda testirala da li to radi za mene i moje male švrće.
