Marko Luis: Od manekena u ‘Bravo’ časopisu do muzičke zvezde

Kada vam je otac Ljubiša Stojanović Luis, onda postoji velika šansa da vam talenat za muziku nije upitan. Pitanje je samo da li ćete njime impresionirati prijatelje ili će prijatelji moći da impresioniraju druge pričom da poznaju tako veliku muzičku zvezdu. Marko Luis je „čekirao“ ovu drugu opciju.  

Iako je rođen i odrastao u Nemačkoj, muzikom je počeo da se bavi tek dolaskom u Srbiju, a do tada je već imao bogato iskustvo radeći svakakve poslove. Kojim i kakvim, jedan od najboljih pevača srednje generacije otkriva u razgovoru za Infostudov serijal „Moj prvi posao“. 

– Dok smo bili u tinejdžerskom dobu svako od nas je barem jednom prelistao časopis „Bravo“, a ja sam imao tu sreću da sam prvi posao dobio baš u ovom poznatom listu. Mislim da sam imao oko 14 godina. „Bravo“ je imao i strip, ali ne u vidu crteža, već sa fotografijama kroz koje se priča određena priča. Ja sam bio jedan od tih manekena koji su se slikali za taj strip. Snimalo se dva puta nedeljno, nije to bilo uopšte naivno, pa ni honorar nije bio mali. Mislim da je iznosio oko 2.000 tadašnjih nemačkih maraka – kaže Marko Luis. 

Takva suma u džepu tinejdžera lako se potroši, pa je Marko samo deo tog novca zadržao za sebe. 

– Od honorara sam kupio patike i još neke sitnice za sebe, a ostatak novca sam dao mami da imamo za trošak. 

Šta sad – košarka ili fakultet

Marko otkriva i da ga manekenstvo nije preterano privlačio, ali se zato maksimalno „ložio“ na košarku. Ne krije da je često i zaspao sa loptom u ruci, a čak je bio i u mlađim reprezentativnim selekcijama. Međutim, kako kaže, nije bio taj nivo da od košarke zarađuje, pa je morao da se snalazi. 

– Rekao sam sebi da ću se košarkom baviti do 22. godine, a ako do tada ne uradim nešto veliko prelazim na nešto drugo. Kasnije je tako i bilo. Inače, dok sam igrao košarku, kako nije bilo novca, ja sam radio na građevini. Bio sam i vozač, ali posebno pamtim rad u jednom velikom lancu brze hrane u Nemačkoj. Prodavao sam picu na kiosku, a kad je zatrebalo i kao konobar i pica majstor. Menadžer je bio veoma strog i stalno me je kritikovao i govorio mi kako to mora da bude još bolje. I onda, kada sam odlazio iz restorana, poslednjeg radnog dana on mi je prišao i srdačno se pozdravio sa mnom. Rekao mi je da me voli i ceni i da je samo želeo da me natera da iz sebe izvučem sav svoj potencija. Ja sam  posle toga iz Nemačke došao u Srbiju, i potencijal iskazao kroz muziku, priča Marko Luis za Infostud.

Kako napominje, gledajući sa strane, sve to lepo i bajkovito izgleda – dođeš iz Nemačke u Srbiju, voliš muziku, odmah počneš da živiš od nje i svi te zavole. 

Ali, ipak, kako kaže, to je proces koji je trajao godinama. 

– Čim sam došao u Srbiju počeo sam da se bavim muzikom. Upisao sam dizajn zvuka na fakultetu Dramskih umetnosti, a da bih imao za školovanje počeo sam da sviram. Prvo kao perkusionista, pa sam napravio svoj bend i živeo sam od klupske svirke. Tako je sve krenulo i sada je muzika moj životni izbor. 

Na poslu je važno naći dobru ekipu za druženje 

I kao maneken u listu „Bravo“ i kao radnik na građevini ili u piceriji, Marko Luis je uvek imao cilj da sam sebe finansira i nikoga drugog ne opterećuje svojim džeparcem. 

– Oduvek sam želeo da budem nezavistan i da imam sam sebi da finansiram odlazak u bioskop. Zato se i nisam libio da radim bilo šta. Evo, sada dok razgovaramo, pade mi napamet da sam u građevinskoj firmi čiji je vlasnik bio mog dobrog drugara i bez pogovora sam radio šta je bilo potrebno. Bio sam vozač i čistač jer nisam bio kvalifikovan za neke  bolje plaćene sektore na građevini. Nije me bilo sramota bilo šta da radim i mnogo sam naučio tamo. Pre svega kako da se ponašaš i uklopiš u okruženje, a ono što je najvažnije naučiš kako da odreaguješ u određenim situacijama. To su neprocenjiva iskustva koja čovek treba da stekne što ranije, smatra Marko Luis. 

On kaže i da je shvatio da ne postoji savršeni posao, nego da svako od nas od posla koji radi treba da izvuče ono najbolje. 

– Ne postoji posao koji će nam se svideti u potpunosti. Moraš da naučiš da se družiš sa ljudima iz tvog poslovnog okruženja, a to znači da pronađeš pravu ekipu koja će da olakša tebi, ali i ti njima. Da vam bude lepo i da se družite – kaže Marko Luis.