Početna plata 500 evra, a svi beže od bravarskog zanata!

Zlatne svetlucave varnice, maske u stilu Dart Vejdera, glomazne rukavice i eho udaraca metalnih konstrukcija, to je sve ono što prvo zapazite kad uđete u bravarsku radionicu.

I, shvatićete tada da to nije mesto gde ćete izraditi rezervni ključ auta ili zameniti bravu na ulaznim vratima stana, već prostor u kojem od vizija i crteža nastaju konkretni oblici i figure koje život čine jednostavnijim i praktičnijim, te na neki poseban način ulepšavaju svet oko nas.

Međutim, osnovni problem ovog zanata je nedostatak mladih osoba spremnih da zasuču rukave i za životni poziv izaberu bravariju.

Jedva skupili 17 učenika u razredu

Upravo to na početku razgovora za sajt Poslovi.infostud.com otkriva i Đorđe Klać, direktor Tehničke škole iz Zrenjanina, koja obrazuje ovaj profil učenika.

– Naša škola je prošle godine nakon pauze od 6-7 godina, ponovo upisala učenike u obrazovni profil „bravar-zavarivač“, i to po sistemu dualnog obrazovanja. Ranijih godina, pre nego što je došlo do privremene obustave upisa, interesovanje je bilo zadovoljavajuće, a onda je došlo do naglog pada broja zainteresovani. Zbog toga nismo ni postavljali to zanimanje u Konkurs za upis – kaže Đorđe Klać i dodaje:

– U toj prvoj obnovljenoj generaciji smo upisali svih 30 učenika u prvom upisnom krugu, dok smo prošle godine jedva formirali odeljenje sa 17 učenika. Razlog je, po našem mišljenju, bila nemogućnost adekvatnog inforsminja učenika i roditelja zbog pandemije koronavirusa. Međutim tu ima još parametara koji utiču na relativno slab upis kao što su: loša upisna politika na širem nivou, odnosno veliki broj odeljenja u gimnazijama u odnosu na srednje stručne škole, zainteresovanost dece i roditelja za zanimanja u kojima se više koristi računarska oprema…Potom zanimanje je trećeg stepena, a većina učenika upisuje četvrti stepen zbog nastavka školovanja na fakultetima, mada dobar deo njih ne uspeva da završi započete studije.

Nismo majstori za izradu ključeva

U društvu gde su zanati svedeni na nivo arhaičnih zanimanja i gde je prava umetnost pronaći kvalifikovanog radnika sa iskustvom, nije ni čudo što se, zanimanje bravara poistovećuje sa majstorima za izradu ključeva i brava.

– Svakodnevno se susrećemo sa tim predrasudama, a one naravno nisu tačne, budući da su stručne kompetencije za koje vas osposobljava nastavni profil „bravar-zavarivač” veoma široke. Od planiranja, pripreme i organizovanja bravarskih i zavarivačkih radova, izrade delova metalnih konstrukcija mehaničkom obradom, spajanja delova metalnih konstrukcija razdvojivim i nerazdvojivim spojevima, preko izrade i montiranja metalnih konstrukcija i procesne opreme, do kontrole kvaliteta bravarskih radova prema propisima i normativima. Tu su još zavarivanje postupkom elektrolučnog (REL, MIG, MAG, TIG) i elektrootpornog zavarivanja, zavarivanje postupkom gasnog zavarivanja, spajanje delova mekim i tvrdim lemljenjem i lepljenjem, a poseban akcenat se stavlja na očuvanje zdravlja, okoline i bezbednosti na radu pri izvođenju bravarskih i zavarivačkih radova.

Nedostaju dobri radnici

Kad su već predrausde u pitanju, naš sagovornik ističe da nije ispravno ni mišljenje da su zarade bravara male, jer, po njegovim rečima, one su neretko veće i od onih koje imaju prosvetni radnici.

– Precizan podatak nemamo, jer se mi u školi ne bavimo time, ali prema našim saznanjima, plate početnika su na nivou početnika nastavnika u srednjoj školi. Dakle oko 500 evra, dok dobar majstor ima zaradu i više od 1.000 evra – kaže Klać.

Na reči direktora zrenjaninske Tehničke škole se nadovezuje i Branko Bućan iz Nove Pazove, čija se porodica bravarskim zanatom bavi više od 40 godina, a on sam preko deceniju u kompaniji “Bućan systems doo”.

– Početna plata u našoj oblasti je oko 60.000 dinara, a dobri majstori, sa dugogodišnjim iskustvom mogu da zarade i duplo više. Budući da naša kompanija mnoge poslove obavlja u inostranstvu na taj iznos treba dodati i dnevnice, što onda pomenutu zaradu čini zaista dobrom. Međutim, glavni problem je što nije ni malo lako pronaći dobrog radnika. To je ono što sve nas u ovoj profesiji muči – kaže Branko Bućan i poručuje:

– Iskreno, ovaj posao nije lak, mnogi će reći i da je “prljav”, ali je veoma kreativan i zanimljiv. Mi imamo šestoricu radnika u starosnoj dobi od 35 do 45 godina, što znači da nema mladih, tek svršenih bravara. Istina, dolaze nam pokoji mladi ljudi na praksu, ali ne zadržavaju se predugo. Da li idu u inostranstvo ili ne, to zaista ne znam, mada ne razumem što bi išli kad je bravarski zanat u Srbiji i te kako isplativ, a ja smatram da treba da bude i izuzetno cenjen – zaključuje naš sagovornik.