Potrebu za taxi vozačima ima svaki grad, a tome već decenijama unazad doprinosi sve veći broj ljudi koji živi u urbanim sredinama, dok je mogućnost da se brzo stigne do nekog odredišta sve teža zbog velikih gužvi u saobraćaju.  

Posao taksiste nekada je bio nepopularan, dok danas za njim vlada veliko interesovanje. U vremenima kada je većina ljudi radila od 8h do 16 časova, a vikendi bili slobodni, i tek manji broj ljudi radio noćne smene, posao taxi vozača nije biralo mnogo ljudi. Nesigurnost, zarada koja varira, kao i nepostojanje „uobičajenog“ radnog vremena, zatim rad vikendima, praznicima i posle ponoći – mnoge su odbijalI od ovog zanimanja.

Međutim, u velikim sredinama, u vremenu u kome vozača generalno manjka na tržištu rada, biti taksista postalo je veoma traženo zanimanje. Ovaj posao podrazumeva uslugu u vidu vožnje, koja treba da bude bezbedna, udobrna i prijatna. Taksista treba dobro da poznaje grad i da zna kako na najbrži način da stigne do određenog mesta.

O tome kako se vozač taksija postaje, šta njegov posao podrazumeva, koje su mane, a koje prednosti ovog posla, za Infostud govore taksista Slavoljub Stanimirov i vlasnica “Premier” taksija iz Vršca Olivera Šuković.

Posao je dinamičan, stalni klijenti su lojalni

“Taksista sam postao sasvim slučajno. U tom trenutku nisam imao posao i javio sam se na konkurs za radno mesto taxi vozača, a imajući u vidu da sam ispunjavao sve potrebne kriterijume za dobijanje taxi dozvole, a posedujem i kvalifikacionu karticu vozača, posao je bio moj”, započinje svoju priču Slavoljub.

On objašnjava da su dobre strane ovog posla te što je “dinamičan, a stalni klijenti su lojalni i zahvalni za svaki vaš trud i ljubaznost.”

“Kao i svaki posao, i vožnja taxija ima negativne strane, naročito to što vremenski uslovi nisu uvek idealni te je zahtevno voziti sa adrese na adresu po jakoj kiši ili snegu. Takođe, u noćnim smenama vikendom, kada su izlasci aktivniji i klijenti su opušteniji, ponekad se dešavaju i neprijatne situacije”, iskren je Stanimirov.

On naglašava da i pored toga, posao nije ništa naporniji nego bilo koji drugi, pogotovu ako volite da vozite i pričate sa ljudima”.

“Radno vreme je osmočasovno, ali taxi radi 24 sata i 365 dana u godini, tako da je vrlo izvesno da vam doček Nove godine, Božić ili neki drugi praznik bude radni dan, ukoliko unapred niste zatražili od poslodavca da vas tog dana oslobodi smene. Logično je što taksisti često biraju da rade baš tim danima jer su pazari veći, pa samim tim i bonus”, kaže naš sagovornik.

Bakšiš dođe kao još jedna plata

On ističe da je uglavnom zadovoljan platom, kao i da njegova mesečna primanja prevazilaze prosečnu platu zaposlenih u uslugama ili proizvodnji.

“Ukoliko znate klijentima da se „nađete“- pomognete oko prtljaga, otvorite i zatvorite vrata za njima, budete ljubazni i ne započinjete konverzaciju prvi, nego pustite da to klijent učini, onda zauzvrat uvek možete očekivati fer odnos. Klijenti vas uvek pohvale i daju bakšiš, a verujte, mesečni bakšiš može biti jednak mesečnoj plati”, ističe Slavoljub.

Posao taksiste možete obavljati kao preduzetnik ili ako ste zaposleni u nekoj od taksi kuća.

Olivera Šuković je po profesiji školovani menadžer sa iskustvom od 25 godina, a zahvaljujući velikoj ljubavi prema automobilima i vožnji, osnovala je taksi preduzeće. Kako kaže za Infostud, najlepši deo posla je ta autonomija u radu, dok joj je najveća nagrada zadovoljstvo zaposlenih i lojalni i zadovoljni korisnici.

Da biste se bavili ovim poslom treba da imate taxi dozvolu, odnosno morate uspuniti određene uslove u skladu sa zakonom.

“Divljaci” nemaju dozvolu i ne plaćaju porez

Uslovi za dobijanje taksi dozvole slični su u svim gradovima i to su: navršena 21 godina života, prebivalište u Beogradu (ili gradu u kome konkurišete) poslednjih 5 godina, završena srednja saobraćajna škola – smer vozač motornih vozila ili saobraćajni tehničar, završen kurs za taxi vozače (poznavanje grada), vozačka dozvola C kategorije, radno iskustvo profesionalnog vozača od minimum 2 godine, automobil koj ispunjava kriterijume sekretarijata za saobraćaj.

“Najveći problem u radu je pronaći vozača koji zadovoljava kriterijume za dobijanje taxi dozvole, ili je već poseduje. Taxi dozvola je neophodna za dobijanje dozvole lokalne samouprave za obavljanje ove delatnosti. Profesionalni vozači ili vozači sa završenom saobraćanom školom su deficit na tržištu i to je naša realnost”, ističe Šuković.

Broj taxi vozila koji je jednoj opštini potreban definiše svaka opština, a taxi dozvola se ponekad čeka i godinama.

“Veći je problem divljih taksi vozila koja ne poseduju dozvolu za vozilo ili kad imate vozača koji ne plaćaju porez i doprinose. Potrebno je regulisati ovaj gorući problem, a zatim se pozabaviti brojem taksi vozila kojih bi u tom slučaju svakako bilo malo”, naglašava Olivera Šuković.

Iako naizgled možete pomisliti da je biti taxista lako, i da je dovoljno samo znati da vozite, i poznavati grad, u praki ovaj posao zahteva određene manire, sjajne komunikacione veštine i niz specifičnih veština.  

“Vozilo treba da je uvek čisto i prilikom primopredaje ispravno, a rezervoar ili baterija puna kako bi vozač koji preuzima auto mogao odmah da se uključi u saobraćaj. Taksimetar se anulira prilkom primopredaje, što znači da svaki vozač za sobom treba da uradi sravnjenje računa, i gotovine i kartica. Takođe, potrebno je da posedujete određene vestine imajući u vidu da se cela komunikacija sa dispečerskim centrom odvija preko tableta, a naplata putem kartica na pos telefonu”, zaključuje Slavoljub Stanimirov.