Upravljanje kognitivnim pristrasnostima: veština pravih lidera

Svet je kompleksno mesto, puno izazova i nepredvidivosti, a naš um često igra ključnu ulogu u donošenju odluka. Ali da li smo zaista tako racionalni kao što mislimo?

Da li radije kupujete proizvod za koji je naznačeno da ga je probalo već mnogo ljudi? Ili zbog par loših recenzija odustanete od putovanja na željenu destinaciju zanemarujući sve one pozitivne? Da li vam se ikada desilo da donesete odluku na osnovu prvih informacija koje su vam dostupne?

Ako ste se prepoznali u primerima verovatno ste upali u zamku kognitivne pristrasnosti. Srećna vest je da se one mogu izbeći ili u znatnoj meri zaobići.

Upravo je ovo oblast u kojoj smo želeli da osnažimo Najnere i zato je kognitivna pristrasnost izabrana tema ovogodišnjeg Lead9 programa.

Program Lead9 je koncipiran tako da našim Department, Delivery, Tech i Test lidovima omogući da kroz različite radionice unaprede veštine i osnaže svoj jedinstveni liderski stil. Održava se na godišnjem nivou, redovno uvodeći kolege koji su novi na navedenim pozicijama.

A šta su to kognitivne pristrasnosti, kako utiču na donošenje odluka i kako im „doskočiti“ i donositi informisane odluke, piše naša L&D partnerka Aleksandra Štrbac.

Šta su to kognitivne pristrasnosti?

Kognitivne pristrasnosti (cognitive biases) su sistematski obrasci mišljenja ili percepcije koji nas mogu nesvesno voditi ka donošenju odluka koje su nepotpune, neprecizne ili čak pogrešne. Iako pristrasnosti mogu biti korisne u nekim situacijama, poput donošenja odluka u kriznim momentima, često mogu iskriviti našu percepciju stvarnosti. 

Ljudski um je podložan nizu različitih ograničenja i grešaka. 

Skloni smo da donosimo zaključke na osnovu predrasuda, našeg trenutnog raspoloženja ili na osnovu informacija koje su nam lako dostupne. Više se plašimo gubitaka nego što se radujemo dobicima, a kada smo deo grupe, skloni smo prihvatanju mišljenja većine, čak i ako se ne slažemo.

Primeri kognitivnih pristrasnosti

Jedna od najčešćih kognitivnih pristrasnosti je poznata kao pristrasnost potvrđivanja (confirmation bias). Podrazumeva tendenciju da tražimo i prihvatamo informacije koje su u skladu sa našim postojećim uverenjima, dok zanemarujemo ili odbijamo informacije koje se protive njima. Na taj način održavamo postojeća uverenja, ali istovremeno ograničavamo izgradnju objektivne slike. 

Ovo može rezultirati donošenjem subjektivnih i netačnih zaključaka.

Druga kognitivna pristrasnost koju vredi istražiti je Duning-Krugerov efekat (Dunning-Kruger Effect). Ova kognitivna pristrasnost se odnosi na to da ljudi vide koncept ili događaj kao pojednostavljen samo zato što njihovo znanje o tome može biti nedovoljno – što manje znate o nečemu, to može izgledati manje komplikovano. Ovaj oblik pristrasnosti ograničava radoznalost – ljudi ne osećaju potrebu za daljim istraživanjem jer im sve deluje jasno i jednostavno. 

Kao rezultat mogu se javiti pogrešni zaključci, jer se složena ideja poistovećuje sa pojednostavljenim razumevanjem.

Jedna od interesantnih pristrasnosti je pristrasnost dostupnosti (availability bias). Ova pristrasnost podrazumeva našu sklonost da precenjujemo verovatnoću događaja ili relevantnost informacija na osnovu toga koliko su nam te informacije lako dostupne. Na primer, kada nam je nešto sveže u sećanju ili je izrazito emocionalno, često smo skloni da smatramo da se to dešava češće ili ima veći uticaj nego što je zaista slučaj. 

Koristeći ovu mentalnu prečicu, smatramo da su informacije koje najlakše možemo da se setimo validne i ignorišemo alternativna rešenja ili mišljenja.

Jedna od čestih grešaka u grupi je unutargrupna pristrasnost (in-group bias). Ova vrsta pristrasnosti se odnosi na tendenciju ljudi da pre podrže ili veruju nekome unutar svoje društvene grupe nego nekom van. Zanimljivo je da se ova pristrasnost potvrđuje čak i kada su grupe veštački stvorene i nemaju nikakvo suštinsko značenje. Ova pristrasnost nas dovodi do toga da kategorišemo ljude u zavisnosti od toga da li delimo zajedničku grupnu identifikaciju sa njima ili ne: ljudi ili pripadaju našoj grupi ili spoljnoj grupi. 

Zbog toga, pristrasnost unutar grupe može dovesti do predrasuda i diskriminacije.

Kako kognitivne pristrasnosti utiču na donošenje odluka?

Često se kognitivne pristrasnosti koriste da oblikuju naše stavove i utiču na naše odluke.

Recimo da ste u prodavnici i birate između dva proizvoda iste vrste, ali različitih brendova. Kako bi vam pomogli u izboru, marketinški timovi često koriste pristrasnost dostupnosti. Oni će istaknuti i promovisati pozitivne informacije o proizvodu koji žele da probate, dok će zanemariti ili minimizirati informacije o konkurenciji. To će stvoriti utisak da je njihov proizvod pouzdaniji i kvalitetniji, iako to možda nije istina.

Savremeni algoritmi imaju „efekat fitera“, što je primer tehnologije koja pojačava i olakšava našu kognitivnu tendenciju ka pristrasnosti potvrde. Koriste se algoritmi koji mogu da predvide informacije koje korisnik želi da vidi, a zatim daju informacije u skladu sa tim.

Obično preferiramo sadržaj koji potvrđuje naša uverenja jer zahteva manje kritičke refleksije. Ovo može dovesti do ograničenja naše sposobnosti da sagledamo celokupnu sliku i donesemo informisane odluke.

Kako “doskočiti” kognitivnim pristrasnostima i donositi bolje odluke?

Prvi korak je postati svestan postojanja pristrasnosti i biti otvoren za različite perspektive. Aktivno tražite informacije koje podržavaju i opovrgavaju vaša uverenja, i pokušajte da se udaljite od svojih filtera.

Takođe je korisno konsultovati druge ljude i tražiti njihovo mišljenje, posebno onih koji imaju drugačija iskustva ili pozadine. Timski pristup odlučivanju može pomoći u izbegavanju individualnih pristrasnosti i donošenju uravnoteženijih odluka.

Na kraju, budite kritični prema informacijama koje dobijate i pokušajte da sagledate celokupnu sliku pre nego što donesete zaključak. Uvek se pitajte da li postoje alternativna objašnjenja ili uticaji koji nisu odmah vidljivi.

Kognitivne pristrasnosti su duboko ukorenjene u naš način razmišljanja, ali to ne znači da su neizbežne. 

Kada razumemo kako ove pristrasnosti funkcionišu, možemo postati svesniji svojih postupaka i napraviti bolje odluke. Budite otvoreni, kritični i birajte pametno!