Pravnik odgovara

Ugovor  o delu je pismeni ugovor kojim se određuje naknada u bruto iznosu i u odnosu na nju se uplaćuju porezi i doprinosi od strane lica koje je naručilac. Isti ugovor se ne može zaključiti iz osnovne delatnosti naručioca tj. za poslove za koje postoji sistematizovano radno mesto ili ako nema sistematizacije za registrovane poslove naručioca. Porezi i doprinosi se obračunavaju nešto drugačije od poreza i doprinosa iz radnog odnosa. Ugovorom o delu se ne ostvaruju prava za slučaj nezaposlenosti.

Ugovor o delu se zaključuje za obavljanje određenog posla i utvrđuje se rok u kome taj posao treba da se obavi, kao i druga prava i obaveze ugovornih strana. Stoga, bitan element ugovora o delu predstavlja određeni posao koji je van delatnosti poslodavca i rok u kome se posao obavlja.

Da bi bilo šta preuzeli neophodno je da imate pismenu ispravu kojom Vam se zabranjuje pristup. Ista bi trebalo da sadži obrazlođenje i pouku o pravnom leku kome možete da se žalite. U svakom slučaju možete se obratiti inspekciji za rad.

Iz Vašeg pitanja nije jasno o kom sudskom postupku je reč, kao i iz kojeg razloga poslodavac donosi rešenje o otkazu o radu. Da bi se odgovorilo adekvatno na Vaše postavljeno pitanje neophodno je da precizirate Vaše pitanje.

Ukoliko se Vaše pitanje odnosi na „stažiranje“ koje se odnosi na zdravstvene radnike i zdravstvene saaradnike, tada je odgovor na Vaše pitanje da se pripravnički staž obavlja po pravilu bez prekida.

Pod opravdanim prekidom pripravničkog staža smatra se bolest, porodiljsko odsustvo i vojna obaveza.

Ukoliko je došlo do opravdanog prekida pripravničkog staža u gore navedenim slučajevima, pripravnički staž se produžava za onoliko vremena koliko je prekid trajao.

Vaši izgledi da ostvarite Vaše pravo odnosno da zasnujete radni odnos na osnovu kontinuiranog angažovanja dužeg od 12 meseci i u skladu sa odlukom prvostgepenog suda isključivo zavise od odluke Vrhovnog suda, odnosno šta u konkretnom slučaju sa konkretnim činjenicama Vrhovni sud  nađe da je osnovano. Trenutno na osnovu prvostepene odluke ne možete ostvariti radni odnos.

Zakonom o stečajnom postupku, stečajni upravnik dužan je da u listu svih poverilaca, pored ostalog, naznači, odnosno evidentira i zaposlene kod stečajnog dužnika. Kako ta potraživanja radnika koji su bili zaposleni kod stečajnog dužnika po osnovu neizmirenih obaveza iz radnog odnosa, nemaju tretman potraživanja drugog isplatnog reda iz člana 35. stav 2. tačka 2. Zakona o stečajnom postupku, to ista spadaju u četvrti isplatni red, gde se svrstavaju i sva druga neobezbeđena potraživanja stečajnih poverilaca iz člana 34. tog Zakona, i namiriće se u onom obimu i iznosu koji deobna masa bude dozvoljavala. To znači da se potraživanje radnika koja ima na dan pokretanja stečajnog postupka namiruju prvenstveno u okviru stečajnog postupka, a tek potom, ako radnici ne uspeju da ostvare svoja prava u stečajnom postupku, ista će se ostvarivati u skladu sa Zakonom o radu. Da bi proverili da li je stelajni upravnik evidentirao vaša potraživanja obratite se nadležnom stečajnom upravniku.