Pravnik odgovara

Zavisi o kakvom se se verbalnom vređanju i ponizavanju radi. Navešćemo Vam član 18. Zakona o radu: zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Dalje, shodno članu 19. neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji. Posredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, postoji kada određena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica - lice koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog određenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz člana 18. ovog zakona. Ukoliko ste Vaš slučaj prepoznali u navedenim članovima zakona, obratite se advokatu i pokrenite postupak. Tada će se nakon Vašeg “probijanja leda“ verovatno i ostali zaposleni ohrabriti i pomoći Vam.

Kako se navodi u članu 94. Zakona o radu, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Vi kao zaposlena imate pravo na porodiljsko odsustvo bez obzira što ste na položaju načelnika opštinske uprave, osim ako u ugovoru o radu ili u nekim drugim pravilnikom to nije drugačije definisano.  

Pitanje je prilično šturo postavljeno, pa ne znamo osnov otkaza.  U svakom slučaju imate pravo na isplatu svih ostvarenih a neusplaćenih zarada, na uredno popunjenu  radnu knjižicu, potzvrdu o iskorišćenim danima godišnjeg odmora. Takođe, ukoliko ispunjavate uslove  možete ostvariti novčanu naknadu za nezaposlene. Eventualno pravo na otpremninu zavisiće od vrste radnog odnosa i osnova otkaza.

  Da li ste Vi jedini u firmi koji ne radi, i da li sama firma uopšte radi. To nije uobičajeno, ali ne možemo zasigurno odgovoriti radi li se o prekršaju. Naime, smam zarada kao element ugovora o radu u ovom slučaju izostaje, kai o vaše radno angažovanje.Mnogo važnije pitanje za Vas je koliko to Vama odgovara, obzirom da nemate nikakva primanja. Pokušajte da saznate od samog poslodavca zašto ne radite i dokle ćete tako, pa onda dalje rešavajte pitanje svog zaposlenja.

Vaš poslodavac Vam ne produžava ugovor iz razloga što rad na određeno vreme, shodno članu 37. Zakona o radu, neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Ukoliko Vam ne bi prekinuo radni odnos posle godinu dana morao bih da Vas i Vaše kolege primi u radni odnos na neodređeno vreme, što njemu iz nekog razloga ne odgovara. Poslodavac međutim takvim svojim postupkom ne čini prekršaj.

Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu. Otpremnina iz stava 1. ovog člana (158) ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu. Zaradom u smislu člana 158. ovog zakona smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Imate pravo na tu razliku, obratite se poslodavcu i recite mu da ce te angažovati advokata, ili pozvati inspekciju obzirom da ne reaguju na Vaša pismena obaveštenja.

Vi kao zaposleno lice imate pravo na zdravstveno osiguranje, odnosno zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade za slučajeve utvrđene zakonom o zdravstvenom osiguranju. Takođe, prema članu 9. istog zakona obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata: 1) osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada; 2) osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti. Ni u kom slučaju nemojte davati otkaz, već se obratite svom poslodavcu i recite mu da Vi znate svoja prava i da ćete se obratiti inspektoru rada ukoliko i dalje odbija da Vam obezbedi zdravstvenu knjižicu.