Pravnik odgovara

Poštovani, 

Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena. U tom slučaju možete da radite po osnovu oba ugovora. 

Poštovani, 

Zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.  S obzirom da su bonusi i nagrade sastavni deo zarade računaće se u obračun za naknadu zarade. Obratite se Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Zakonom nije propisan način isplate zarade, odnosno nije propisano da se zarada mora uplatiti na tekući račun zaposlenog. Nijedan propis u Srbiji ne obavezuje zaposlene da do svoje zarade ostvarene iz radnog odnosa, dolaze preko banaka. U praksi, mnogo je češće da se zarada isplaćuje zaposlenom preko njegovog tekućeg računa otvorenog kod poslovne banke. Na taj način je lakše ispratiti sve uplate, kao i obaveze poslodavaca za plaćanje poreza i doprinosa shodno iznosima uplaćenih neto zarada. Dakle, poslodavac nije u obavezi da postupi po zahtevu zaposlenog. 

Poštovani, 

Zakon ne sadrži odredbu kojom se reguliše isplata invalidske penzije u slučaju radnog angažovanja korisnika penzije jer iz same definicije invalidnosti proizilazi da osiguranik kod koga postoji potpuni gubitak radne sposobnosti, nije u mogućnosti da obavlja bilo koji posao.  Međutim, zakonom je propisano da je predviđeno da RF PIO može, po službenoj dužnosti, pokrenuti postupak u cilju utvrđivanja promene u stanju invalidnosti. Po saznanju da je korisnik invalidske penzije stupio u radni odnos, organ veštačenja Fonda upućuje korisniku poziv na pregled i po izvršenom veštačenju, zavisno od ocene organa veštačenja donosi se rešenje o daljem postojanju potpunog gubitka radne sposobnosti, u kom slučaju se i dalje vrši isplata invalidske penzije,  ili rešenje o prestanku prava na invalidsku penziju, a samim tim i isplate, ako više ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti. Na ponovni pregled kod organa veštačenja se ne pozivaju korisnici invalidske penzije koji obavljaju privremene i povremene poslove i koji su radno angažovani po osnovu ugovoru o delu iz čega prizilazi da oni koji su radno angažovani van radnog odnosa neće izgubiti pravo na invalidsku penziju.

Poštovani, 

Poslodavac je dužan da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrdi razloge za uvođenje minimalne zarade. Pored utvrđivanja razloga za uvođenje minimalne zarade opštim aktom, poslodavac je dužan da zaposlenima ponudi aneks ugovora o radu u slučaju uvođenja minimalne zarade. Pored ponude za izmenu ugovora poslodavac je dužan da dostavi u pisanom obliku razloge zbog kojih nudi izmenu ugovora i rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi (član 172. Zakona o radu). Zaposleni i ako prihvati da zaključi aneks ugovora o radu o isplati minimalne zarade, zadržava pravo da pred sudom osporava zakonitost ugovora. U skladu sa navedenim, smatramo da poslodavac prilikom uvođenja minimalne zarade treba da postupa jednako prema zaposlenima. 

Poštovani, 

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.