Pravnik odgovara

Poštovani, 

Imate pravo na trudničko bolovanje s obzirom da ste u radnom odnosu. Osnov za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja, koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca prvih 30 dana, a od 31. dana na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.  Ukoliko osiguranica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila, a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu, uzima se zagarantovana minimalna zarada.  

Poštovani, 

Imate pravo na trudničko bolovanje. U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Osnovicu čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade obezbeđuje se u visini od 100 % koju isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. Ukoliko osiguranica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada.  

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, zaposlenom - osobi sa invaliditetom i zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama utvrđenim od strane nadležnog organa,  poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom. Medicina rada je organ koji je nadležan za procenu radne sposobnosti zaposlenog u smislu promene radnog mesta zbog postojanja opasnosti od narušavanja zdravlja zaposlenog. Ako aktom o sistematizaciji i organizaciji poslova  nisu predviđeni poslovi koji odgovaraju zdravstvenim sposobnostima zaposlenog a koje bi poslodavac aneksom ugovora o radu mogao ponuditi zaposlenom, poslodavac ima pravo da zaposlenog proglasi viškom u smislu čl. 179 st. 5 tač 1 Zakona o radu.  Dakle, u Vašem slučaju poslodavac  može da Vas proglasi viškom i da Vam isplati otpremninu, u skladu za Zakonom o radu. 

Poštovani, 

Prijem u radni odnos na neodređeno vreme vrši se na osnovu konkursa koji raspisuje direktor. Ukoliko ste primljeni na konkursu poslodavac bi trebalo da zaključi sa Vama ugovor  o radu na neodređeno vreme. S obzrom da ste pre toga radili 3 godine na određeno vreme očigledno je da postoji stalna potreba za Vašim radom te smatramo da je to jedino logično rešenje za poslodavca. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi prekovremeno u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Zakonska odredba da prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljno znači da u toku jednog meseca koji ima 4 radne nedelje zaposleni može da radi prekovremeno najviše 32 časa. Poslodavac može da zahteva od zapsolenih da rade prekovremeno s tim što mora rad da organizuje tako da nijedan zaposleni ne radi prekovremeno duže od 8 časova nedeljno. Dakle, zaposleni je dužan da radi prekovremeno u slučajevima utvrđenim zakonom, a ukoliko odbije nalog poslodavca, zaposleni čini povredu radne obaveze.