Pravnik odgovara

Poštovani, 

U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Osnovicu čini prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade obezbeđujese u visini od 100 % koju isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.  Porodiljsko: osnovica naknade zarade odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.

Poštovani, 

Prekovremeni rad je regulisan odredbom čl. 53 Zakona o radu. Prekovremeni rad je izuzetak i uvodi se samo u određenim slučajevima za posao koji nije mogao unapred da bude predviđen. Zakon o radu ne navodi koji su to slučajevi već zakonska odredba glasi " Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran." Zakon nije precizirao koji su to slučajevi s obzirom da postoje brojne delatnosti i nemoguće je sve obuhvatiti zakonskom odredbom. U svakom slučaju prekovremeni rad mora biti opravdan i poslodavac je dužan da poštuje ograničenje prekovremenog rada kao i da zaposlenom isplati uvećanu zaradu za prekovremene časove rada.  Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

Poštovani, 

Zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Poslodavac je dužan da postupi po nalazu i mišljenju nadležnog zdravstvenog organa i zaposlenog premesti na poslove koji odgovaraju njegovom zdravstvenom stanju. Ukoliko poslodavac ne može zaposlenog da premesti na druge odgovarajuće poslove prema njegovoj stručnoj spremi i zdravstvenim sposobnostima, može da ga proglasi viškom zaposlenih i da mu otkaže ugovor o radu uz isplatu otpremnine. 

Poštovani,

Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato da je zaposlena u drugom stanju  ili ako zaposlena u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o trudnoći i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa. U tom slučaju poslodavac je u obavezi da produži radni odnos do isteka prava na porodiljsko odsustvo odnosno odsustvo sa rada radi nege deteta. 

Poštovani, 

Ukoliko je radniku istekao ugovor o radu na određeno vreme pa poslodavac želi da mu produži radni odnos,  to može da učini aneksom ugovora o radu ili zaključivanjem novog ugovora o radu na određeno vreme. Nije obavezno da u rešenju o prestanku radnog odnosa bude naznačeno koliko dana GO pripada zaposlenom jer mu je to pravo zagarantovano zakonom i poslodavac je dužan da mu omogući korišćenje GO ili da mu isplati naknadu štete ukoliko nije iskoristio godišnji odmor. Takođe ne mora pisati u rešenju o korišćenju GO koliko ukupno zaposleni ima dana GO u toku kalendarske godine jer je to takođe regulisano zakonom, ugovorom o radu i opštim aktom poslodavca. Dovoljno je samo naznačiti u kom vremenskom periodu zaposleni koristi godišnji odmor i koliko će trajati.