(19) komentari
Poštovani, hvala na detaljnom objašnjenju.
Napisali ste da se prvi deo godišnjeg odmora mora koristiti u neprekidnom trajanju od 10 dana, u okviru te kalendarske godine.
Da li postoji mogućnost da se koristi u kraćem trajanju, ukoliko je to na zahtev zaposlenog (zaposleni bi želeo da koristi recimo 6 dana za taj prvi deo odmora, a poslodavac se slaže sa tim)?
Da li zaposleni može da napiše zahtev da mu se odobri odmor u kraćem trajanju, i da li bi poslodavac bio u prekršaju ukoliko taj zahtev odobri? Ponavljam, ovakvo korišćenje odmora bi bilo ok za obe strane.
Sve ostale elemente bi ispoštovali (korišćenje srazmernog dela, prenos odmora u narednu godinu, itd.)
Najlepše hvala na odgovoru!
Tijana
Poštovana Tijana
Mišljenja sam da se moraju poštovati zakonske odredbe o minimumu odmora za tekuću godinu, a zakon kaže da se radi o najmnaje deset radnih dana. Svakako, verujem da se u praksi prave i dogovori mimo navedenog, ako postoji jasna obostrana želja za tim, ali zakon ne podržava takve aranžmane.
Pozdrav
Hvala na odgovoru.
Poštovani,
Dali godišnji odmor recimo u trajanju od dve nedelje 80h ulazi u mesečni fond ?
I dali se ti sati posle umanju kada se računaju prekovremeni sati ili se računaju u mesečni fond sati a odradjeni sati u prekovremene sate a Godišnji odmor spada u mesečni fond sati ?
Određeni sati 180h
Godišnji odmor 80h
Ukupno 260h za mesec u kojem je fond 176h ?
S’poštovanjem,
Gvozdenović. Nenad
Poštovana
Nisam siguran da sam do kraj arazumeo pitanje, ali pokušaću da odgovorim onako kako sam shvatio suštinu: pro, godišnji odmor spada u plaćeno odsustvo sa rada. Dakle dani, odnosno sati provedeni na godišnjem odmoru ne mogu biti radni dani i sati. Prekovremeni satiu se računaju na nedeljnom, a ne mesečnom nivou. Zakona kaže da je puno radno vreme 40 sati nedeljno, a prekovremeni rad je rad duži od punog radnog vremena. Prema tome, rad duž od 40 nsati nedeljno je prekovremeni rad i dani godišnjeg odmora nikako ne mogu da budu relevantni za računanje prekovremenog rada. Shodno navedenom, ako u mesecu u kome ste bili na godišnjem odmoru dve nedelje imate 180 odrađenih sati, to znači da je poslodavac izvesno prekršio Zakon o radu jer za dve radne nedelje nikako ne možete egularno i zakonito imati 180 odrađenoh sati. To izvesno ukazuje na previše prekovremenog rada. Prekovremeni rad se računa samo u odnosu na dve nedelje kada niste bili na odmoru, a ne može da se računma spram celog meseca.
Pozdrav
Добро вече!!!!!!!
Имам једно питање у вези коришћења годишњег одмора- наиме, запослен сам у школи, а сходно томе годишњи одмор отприлике почиње од 17. јула до 30. августа текуће године, може да буде и краћи, све у зависности од радног стажа, броја деце итд.
Питање је следеће: ако ми рецимо у решењу у годишњем одмору стоји да требам да се јавим на посао рецимо 30. августа, а ја се јавим 20. августа због нпр. разредних или поправних испита, да ли, како и када могу да искористим те дане? Проблем је у Закону у раду и Закону који се односи на школу (не знам тачно како се зове) где у првом стоји да се годишњи одмор мора искористити до краја јуна следеће године, а у „школском“ закону стоји да се годишњи одмор користи само током трајања годишњег одмора. Са овим већина просветара има проблема, јер закони нису усаглашени. Шта да се ради по том питању? Да ли тих 10 дана може да се искористи некако?
Хвала унапред
Poštovani Predrage
Zakonom o osnovama obrazovanja i vaspitanja propisano je da zaposleni u ustanovi ima pravo na odmore i odsustva u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Zaposleni u školi, po pravilu, koristi godišnji odmor za vreme školskog raspusta. Prema tome, zakon kaže da je po pravili, ne i obavezno. Rešenje o godišnjem odmoru Vam donosi poslodavac i može da oredi rešenje mimo raspusta.
Pozdrav
Dobro veče.
Moj muž radi u pošti na određeno vec godinu dana. Potpisao je rešenje o godišnjem odmoru i sada direktora pošte hoće da ga vrati sa odmora, da mu prekine odmor.
Da li je to po zakonu? Rešenje je potpisao.
Hvala unapred
Poštovana
Kada je reč o rasporedu korišćenja godišnjeg odmora, Zakon o radu propisuje da se rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Samo ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora. Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. IMajući u vidu citirane odredbe zakona, mišljenja sam da poslodavac ne može da zahteva od zaposlenog da prekine godišnji odmor, odnosno da za tako nešto nema osnova u Zakonu o radu. Rešenje je doneto, rokovi za izmenu su prošli i mišljenja sam da nema zakonskog osnova da se traži prekid odmora.
Pozdrav
Postovani,
Da li poslodavac ima pravo,da internom odlukom,skrati zakonski rok koriscenja godisnjeg odmora 30.06.? Npr. poslodavac je doneo odluku da godisnji odmor u celosti mora da se iskoristi najkasnije do 28.02.2023 umesto do 30.06.2023.
Hvala unapred
Poštovana Bojana
Zakonom o radu propisano je da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Zakonom je takođe definisano da ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Prema tome, zakon je 30.jun naredne godine dao samo kao krajnji rok za korištenje godišnjeg odmora za tekuću godinu, a ne kao obavezan rok. Pošto poslodavac po citiranoj zakonskoj odredbi ima ovlašćenje da odluči o vremenu korišćenja odmora, mišljenja sam da njegova odluka da se odmor za 2022. godinu iskoristi najkasnije do 28.02.2023. godine, nije protivzakonita.
Pozdrav
Poštovani,
Radim u firmi koja zasniva radni odnos na tri ili šest meseci do navršenih dve godine rad u njoj i onda se potpisuje ugovor na neodređeno. Da li imam pravo da pri kraju svakog ugovora na određeno iskoristim godišnji odmor za prethodni period od recimo tri meseca?
Hvala!
POštovani
Navedeno zavisi od odluke poslodavca. Zakonom o radu propisano je da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Naravno, poslodavac tom prilikom treba da vodi računa o tome da ako se godišnji odmor ne iskoristi u celosti pre prestanka radnog odnosa (ne pre isteka jednog u nizu ugovora već radnog odnosa), dužan je da isplati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor. Prema tome, poslodavac nije dužan da Vam obezbedi na isteku svakog ugovora godišnji odmor koji Vam pripada na osnovu tog jednog ugovora. Moguće je i da spoji dane odmora koji Vam pripadaju po više ugovora i da Vam na taj način odredi korišćenje godišnjeg odmora, jer zapravo nema prestanka radnog odnosa. Čak i da radni odnos prestaje, opet postoji mogućnost da ne iskoristite odmor, ali onda Vam pripada naknada štete. Svakako, poslodavac mora da vodi računa i o tome da prvi deo odmora za kalendarsku godinu mora da se iskoristi u toj godini, i to u trajanju od najmanje deset dana, a drugi deo najkasnije do 30.juna naredne godine.
Pozdrav
Da li npr moja supruga je na trudničkom bolovanju i na porodiljsko ide od 05.05.2020.da li može da prekine trudničo da bi uzela odmor da joj ne propadne pa da opet otvori trudnički? Zakonski da li je to moguće i na koji način, jer joj je komisija produžila bolovanje i treba da se javi 17.04. ponovo na komisiju Iz firme žele da joj izađu u susret i daju 26 dana odmora u celosti, pošto je trudnoća sa 3 detetom pa neće raditi 2 godine.
Poštovani Duško
Zakon ne zabranjuje Vašoj supruzi da prekine bolovanje. Ona to može svojom odlukom u svakom momentu da učini. Naravno, to se uglavnom radi po dogovoru s polsodavcem, upravo radi korišćenja preostalog godišnjeg odmora. Dakle, ako se Vaša supruga dogovorila sa poslodavcem da prekine bolovanje godišnjim odmorom, ona to može da učini i da se po okončanju godišnjeg odmora ponovo javi ginekologu radi otvaranja bolovanja.
Pozdrav
Postovani,
Da li je poslodavac po zakonu u obavezi da izadje u susret zaposlenom ukoliko ovaj zeli da iskoristi godisnji jednokratno a poslodavac je postavio pravilo da se godisnji mora koristiti iz dva puta?
2. Spomenuli ste da po zakonu nema pravo da nas vraca sa godisnjeg, a sta je u slucajevima kada zaposleni potpise ugovor da poslodavac ima pravo da nam prekine godisnji u slucaju nedostatka radne snage? Sta je sa ugovorima koji nisu u skladu sa zakonom?
3. Da li po zakonu imamo pravo na neplaceno odsustvo i koliko?
Hvala
Poštovana Bojana
1.Po Zakonu o radu, godišnji odmor se koristi jednokratno ili u delovima, dok o vremenu korišćenja odmora odlučuje poslodavac rešenjem, nakon što razmotri zahtev zaposlenog. To znači da poslodavac može da odluči da će se odmor koristiti u delovima i nije dužan da omogući jednokratno korišćenje. Dužan je da u tekućoj godini obezbedi minimum dve nedelje, odnosno 10 radnih dana, a ostatak do 30.juna naredne godine. 2.Svaka odredba ugovora o radu koja je suprotna Zakonu o radu je ništava, a umesto nje se promenjuje zakon direktno. To znači da je navedena odredba u Vašem ugovoru ništava, jer poslodavac ne može da Vas vraća sa godišnjeg odmora.3. Postoji 5 situacija iz Zakona o radu u kojima Vam se mora odobriti neplaćeno (ukratko-vojni rok, izbor na funkciju, upućivanje na rad od poslodavca u inostranstvo ili kod drugog poslodavca i odsluženje krivične sankcije do 6 meseci). U svim ostalim slučajevima, poslodavac može, ali i ne mora da Vam odobri neplaćeno odsustvo.
Pozdrav
Hvala na tekstu! Nije mi jasno na koji način se isti princip za korišćenja god. odmora primenjuje i kada je zaposleni ostvario pravo samo na srazmerni deo godišnjeg odmora? Po meni, ako je u 2019. ostvario pravo na 5 dana odmora, jedino pravilo je da tih 5 dana mora da ih iskoristi do 30.juna 2020., jer su ostala pravila iz zakona neprimenjiva u tom slucaju.
Poštovana Sanja
Najpre hvala na komentaru. Mišljenja sam da se isti princip ima primeniti i kod srazmernog godišnjeg jer se pevi deo godišnjeg odmira u trajanju od minimum 10 radnih dana po zakonu mora iskoristiti u tekućoj godini.
Pozdrav