Ako, iz bilo kojeg razloga, ostanete bez posla, evo koja su vaša prava

Autor: Milan Predojević | Otkaz i promena posla

mar 19

Zakonom o radu određeno je da radni odnos prestaje: istekom roka za koji je zasnovan;kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja(ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju); sporazumom izmeđuzaposlenog i poslodavca; otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ilizaposlenog; na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godinaživota, smrću zaposlenog, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegovevolje i volje poslodavca: ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti; ako mu je, po odredbama zakona,odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova; ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem odšest meseci; ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera utrajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada i  u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladusa zakonom.

U većini navedenih slučajeva određenih zakonom radni odnos prestaje nastupanjem određenih objektivnih činjenica, dakle nezavisno od volje zaposlenog ili poslodavca. Jedino u slučaju otkaza ugovora o radu i sporazuma između zaposlenog i poslodavca radni odnos prestaje na osnovu jasne i nedvosmisleno izražene volje za prestanak radnog odnosa i to: kod otkaza- na osnovu izjave radnika (otkaz ugovorao radu od strane zaposlenog) ili rešenja poslodavca (otkaz od strane poslodavca), a kod sporazuma između zaposlenog i poslodavca radni odnos prestaje na osnovu saglasnih izjava volja zaposlenog iposlodavca. U praksi je primetan znatan broj otkaza od strane zaposlenog i sporazuma o prestanku radnog odnosa, te je važno ukazati na posledice ovih pravnih osnova prestanka radnog odnosa po prava lica koja ostaju bez posla.

Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog

Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog zasniva se na pisano iskazanoj jasnoj volji zaposlenog da mu prestane radni odnos, koja se dostavlja poslodavcu najmanje 15 dana pre dana koji je u otkazu označen kao dan prestanka radnog odnosa. Ovo je jedno od prava zaposlenog, koji za otkaz koji daje ne mora da navodi razloge. Jedino mora da ispoštuje pisanu formu i otkazni rok, koji može da traje između 15 (minimum koji zakon propisuje) i 30 dana(maksimum ko ji poslodavac može da unese u ugovor o radu). Međutim, kako se radio prestanku radnog odnosa koji za poslodavca ne povlači gotovo nikakve obaveze,osim odjave zaposlenog sa obaveznog socijalnog osiguranja, postoji mogućnost zloupotrebe ove vrste prestanka radnog odnosa u situaciji kada poslodavac ocenida postoji višak zaposlenih ili kada nije zadovoljan radom određenih radnika .Kako otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog za poslodavca predstavlja najsigurniji i najbrži način da izbegne zakonske obaveze koje su propisane uslučaju tehnološkog viška (donošenje programa rešavanja viška zaposlenih, isplata otpremnine), i pošto to značajno otežava eventualni sudski postupak protiv poslodavca zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa (kada smatra dazaposleni ne obavlja svoj posao na zadovoljavajući način), u praksi se javljajupokušaji poslodavca da za svoje interese zloupotrebe otkaz od stranezaposlenog. To se čini takozvanim blanko otkazima, kada prilikom zasnivanja radnog odnosa zaposleni potpiše papir na kojem nema nikavog teksta, čime ostavljamogućnost poslodavcu da iznad potpisa zaposlenog dopiše tekst različite sadržine, pa tako i otkaz ugovora o radu (ili sporazumni prestanak radnog odnosa). Postoje i “suptilniji” načini koji se sastoje u vršenju konstantnog pritiska na zaposlenog, kada mu se “dobronamerno” sugeriše da zbog određenih razloga sam da otkaz, kako ne bi trpeo štetne posledice zbog (navodnog) nesavesnog rada. Najzad, može da se javi i klasično zlostavljanje na radu koje vremenom postane neizdrživo i natera zaposlenog da sam otkaže ugovor o radu.

Svim navedenim pokušajima poslodavca zaposleni treba da pokuša da se odupre jer institut otkaza ugovora o  radu od strane zaposlenog predstavlja pravozaposlenog, odnosno njegovu slobodu da iz ličnih razloga i bez davanja obrazloženja okonča radni odnos, a ne način da se poslodavac na najjeftinijinačin “oslobodi” viška radnika ili nepoželjnog zaposlenog. Zbog toga zaposleni prilikom zasnivanja radnog odnosa nipošto ne treba da pristanu na davanje blanko poptisa, jer se isti može zloupotrebiti na mnogo načina.

Takođe, u situaciji kada poslodavac ima višak zaposlenih ne treba pristati na pritiske da se da otkaz jer on povlači posledicu-nema isplate otpremnine koja bi pripala licu za koje je utvrđeno daje tehnološki višak, odnosno nije moguća isplata novčane naknade za nezaposlenalica od strane Nacionalne službe za zapošljavanje. Prema tome, ukoliko poslodavac želi da otpusti određeni broj radnika jer su tehniloški višak ili zato što nije zadovoljan nihovim radom, treba da donese rešenje o otkazu ugovora zaposlenom, odnosno zaposleni ne treba da pristane na to da sam da otkaz, jer će to značiti neostvarivanje prava na isplatu otpremnine, odnosno isplatu novčane naknade za vreme nezaposlenosti. Ova prava nisu predviđena za lica koja svojevoljno raskinu radni odnos davanjem otkaza.

Sporazumni prestanak radnog odnosa

Radni odnos u svakom trenutku može da prestane na osnovu saglasnih izjava volja poslodavca i zaposlenog, to jest na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa.

S obzirom da i u ovom slučaju postoji volja zaposlenog da mu prestane radni odnos, i kod ovog načina prestanka radnog odnosa postoji mogućnost zloupotrebe od strane poslodavca iz istih razloga i na iste načine, kao što smo naveli u prethodnom delu teksta govoreći o otkazu ugovora od stranez aposlenog (takozvani blanko sporazumi, sporazumi potpisani nakon pritisaka od strane poslodavca).

Razlika u odnosu na otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog sastoji se u tome što kod prestanka radnog odnosa na osnovu pisanogsporazuma poslodavca i zaposlenog Zakon o radu propisuje i  jednu obavezu za poslodavca-pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti. Ovo praktično znači da poslodavac mora zaposlenog da upozori da u slučaju sporazumnog prestanka radnog odnosa neće imati pravo na novčanu naknadu koju ostvaruju nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nakon prestanka radnog odnosa.

Kao što vidimo, kada se radi o pravima koja nezaposlena lica mogu da ostvare nakon prestanka radnog odnosna do kojeg je došlo nezavisno od volje zaposlenog, ista nije moguće ostvariti u slučaju davanja otkaza od strane zaposlenog i sklapanja sporazuma o prestanku radnog odnosa sa poslodavcem. Posledice kod oba načina prestanka radnog odnosa su iste u pogledu navedenih prava , ali Zakon o radu samo kod sporazumnog prestanka radnog odnosa predviđa obavezu poslodavca da upozori zaposlenog na nemogućnost ostvarivanja prava za nezaposlena lica, ako se sporazum potpiše. Bilo bi poželjno da se zaposleni o istim ovim posledicama obavesti i u slučaju kada sam otkazuje ugovor o radu, ali zakon takvu obavezu poslodavca ne predviđa.

Posledice voljnog prestanka radnog odnosa po prava nezaposlenih  lica

Iz prethodnog dela teksta može se nedvosmisleno zaključiti da oba opisana zakonska osnova za prestanak radnog odnosa, koja se zasnivaju na preciznoj i pisano iskazanoj volji zaposlenog da mu prestane radni odnos, dovode do istih posledica kada su u pitanju prava zaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje-gubitak prava na novčanu naknadu za vreme privremene nezaposlenosti. Dakle zaposleni koji da otkaz ugovora o radu i zaposleni koji potpiše sporazm o prestanku radnog odnosa sa poslodavcem, ne mogu nakon prestanka radnog odnosa da ostvare pravo na novčanu naknadu za nezaposlena lica, koju isplaćuje Nacionalna služba za zapošljavanje. Imajući u vidu navedeno, ukoliko zaposleni nema u izgledu novo zasnivanje radnog odnosa, pokretanje sopstvenog posla, odlazak na rad u inostranstvo ili neki drugi sličan vid obezbeđivanja prihoda po prestanku radnog odnosa, ne bi trebalo olako da daje otkaz, niti da potpisuje sporazum o prestanku radnog odnosa. Ukoliko se jave pritisci poslodavca treba se odupreti, samostalno ili uz pomoć sindikata, pa i Inspekcije za rad Ministarstva rada.

Novčana naknada za lica koja ostanu bez posla mimo svoje volje

Pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje ostvaruje se pod uslovima i na način propisan Zakonom o zapošljavanju iosiguranju za slučaj  nezaposlenosti. Već smo naveli da nezaposleni kome je radni odnos prestao njegovom voljom ne možeda ostvari pravo na novčanu naknadu. Po Zakonu nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa po osnovu:

prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada;

prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca,u skladu sa propisima o radu, i to

  1. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, svojevoljno opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu – u iznosu većem od otpremnine utvrđene zakonom
  2. ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Prema svemu navedenom, ukoliko zaposleni spada u neku od kategorija koja ispunjava zakonske uslove za  isplatu novčane naknade kod Nacionalne službe za zapošljavanje, ne treba da daje otkaz, niti da potpisuje sporazum o prestanku radnog  odnosa. Neophodno je jasno staviti do znanja poslodavcu da treba da postupi po zakonu, donese akt o prestanku radnog odnosa koji odgovara realnom stanju stvari i važećim propisima, ma koliko to bilo komplikovanije za njega. Gubitak prava na novčanu naknadu, koji nastupa ukoliko se da otkaz ili potpiše sporazumni prestanak radnog odnosa, gura zaposlenog koji ostaje bez posla u još veće socijalno-ekonomske probleme.

(NAREDNOG UTORKA, 26. MARTA, OBJAVLJUJEMO NASTAVAK OVOG BLOG POSTA)

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(1) komentar

Nenad Kocic 03. 04. 2019.

Izbačen sam iz S:F:S. Paraćin pod lažnim stečajem. Apelacioni sud u Beogradu je poništio stečaj, praktično stečaja nije ni bilo. Nisam vraćen na svoje radno mesto ja kao ni još 230 radnika koji su zajedno sa mnom izbačeni.Pošto sam ušao u šezdesetu godinu sa 36 godina radnog staža nemoguće je da nađem posao. Gde god sam konkurisao traže se radnici dvadesetih i tridesetih godina. Praktično sam postao socijalni slučaj ove države.