Prestanak radnog odnosa i otpremnina

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

maj 16

Kada govorimo o isplati otpremnine kao dužnosti poslodavca, odnosno pravu zaposlenog, na početku treba reći da je Zakon o radu propisuje u dva slučaja:

  • pri odlasku zaposlenog u penziju i
  • kod prestanka radnog odnosa zaposlenog ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, to jest u slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom.

Imajući u vidu dva konteksta u kojima je Zakon o radu pominje, otpremnina se može  posmatrati kao svojevrsna nagrada za dotadašnju lojalnost poslodavcu, ali i kao socijalna kategorija jer ublažava štetnu posledicu prestanka radnog odnosa, koja se ogleda u izostanku zarade. U slučaju isplate otpremnine pri odlasku zaposlenog u penziju njena uloga je da nagradi za dugogodišnji rad, kao i da pruži socijalnu sigurnost u periodu između prestanka radnog odnosa i započinjanja isplate penzije.Kod prestanka radnog odnosa usled proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom otpremnina predstavlja novčanu naknadu koju poslodavac isplaćuje zaposlenom radi gubitka zarade do čega dolazi bez krivice zaposlenog, kada prestane potreba za poslovima koje je radio, ili se značajno smanji njihov obim, te se zbog toga otkaže ugovor o radu. Stoga je u ovom slučaju namena otpremnine da se zaposlenom obezbedi finansijska podrška u međurazdoblju između prestanka jednog i početka drugog radnog odnosa.

Isplata otpremnine zaposlenom pri odlasku u penziju

Zakon o radu je ustanovio dužnost poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju u skladu sa opštim aktom, a najmanje u visini dve prosečne zarade. Pod prosečnom zaradom u ovom slučaju zakonodavac podrazumeva prosečnu zaradu u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku. Bitno je napomenuti da se pod pojmom dve prosečne zarade podrazumeva dve prosečne bruto zarade, to jest neto zarade uvećane za porez i doprinose na teret zaposlenog.

U skladu sa ovim odredbama zakona zaposleni ima pravo na otpremninu samo ako mu radni odnos prestaje radi ostvarivanja prava na starosnu, invalidsku ili porodičnu penziju.

Što se tiče visine otpremnine, ona se određuje opštim aktom poslodavca, dok zakon utvrđuje samo najmanji iznos koji svaki zaposleni pri odlasku u penziju mora da dobije. S obzirom da poslodavac opštim aktom i ugovorom o radu koji potpisuje sa zaposlenim može da utvrdi veća prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, otpremninu može da isplati i u iznosu većem od zakonom određenog. Ukoliko opšti akt poslodavca ne uređuje ovo pitanje, ili predvidi iznos koji je niži od zakonom određenog iznosa, poslodavac je dužan da izvrši isplatu otpremnine u iznosu koji propisuje zakon, što znači dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.

Treba istaći da pravo na isplatu otpremnine pri odlasku u penziju, kao ni visina otpremnine, ne zavise od vremena koje je zaposleni proveo kod poslodavca koji mu isplaćuje otpremninu.

Konkretno, prethodni navodi u praksi znače da poslodavac na dan prestanka radnog odnosa zaposlenog zbog odlaska u penziju uzima poslednji podatak koji je Republički zavod za statistiku objavio u „Službenom glasniku Republike Srbije“ o prosečnoj zaradi na području cele Republike, i ima obavezu da zaposlenom koji odlazi u penziju isplati dvostruki iznos te zarade. Neisplaćivanje ove otpremnine prekršaj je poslodavca za koji je propisana novčana kazna.

Isplata otpremnine u slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom

Kao jedan od razloga za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca Zakon o radu je naveo i takozvani tehnološki višak, odnosno nastupanje tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena koje su uslovile prestanak potrebe za obavljanjem određenog posla i/ili značajno smanjenje obima posla. U slučaju ovog otkaznog razloga poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu.

Navedena odredba je imperativnog karaktera budući da je propisan i prekršaj poslodavca i novčana kazna ukoliko zaposlenom uskrati pravo na otpremninu.Takođe, brojne su odluke sudova kojim je rešenje o otkazu ugovora o radu ocenjeno kao nezakonito usled toga što poslodavac pre otkaza nije isplatio otpremninu zaposlenom koji je proglašen tehnološkim viškom.

Poslodavci u nekim slučajevima, kao jača ugovorna strana i koristeći svoj dominantan položaj, ovu zakonsku obavezu pokušavaju da izbegnu potpisujući sporazume sa zaposlenima koji su tehnološki višak po kojima se zaposleni odriče od otpremnine. Ustavni sud je, međutim, doneo niz odluka kojima je utvrdio da se prava na otpremninu ne može niko odreći, te sporazumi poslodavca i zaposlenog te vrste ne proizvode pravno dejstvo, odnosno poslodavac je dužan da isplati otpremninu određenu zakonom. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo jer postoje određena prava kojih se po Ustavu niko ne može odreći, među koja spada i pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.Tako Ustavni sud u jednoj od svojih presuda u obrazloženju navodi sledeće:

„Ustav izričito utvrđuje da se zaposleni prava zajemčenih odredbom člana 60. stav 4. Ustava, među kojima je i pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, ne može odreći. S obzirom na to da isplata otpremnine predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa zbog uvođenja tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, koje se zaposleni u smislu člana 60. stav 4. Ustava ne može odreći, to se zaključenjem vansudskog poravnanja kojim se odriče prava na otpremninu, podnosilac ustavne žalbe u suštini odrekao neotuđivog ustavnog prava na pravnu zaštitu povodom prestanka radnog odnosa. Kako se podnosilac nije mogao odreći prava na otpremninu, to i zaključeno vansudsko poravnanje nije moglo proizvesti pravne posledice“.

S bzirom na brojne odluke Ustavnog suda koje zauzimaju stav o nemogućnosti odricanja od otpremnine, nižestepeni sudovi su dužni da prihvate pravno shvatanje, odnosno vezani su mišljenjima i odlukama Ustavnog suda, što je neophodno radi poštovanja načela zakonitosti i pravne sigurnosti.

Postoji jedan izuzetak od navedene obavezne isplate. Ukoliko poslodavac, u okviru Programa za rešavanje viška zaposlenih sprovede neku od mera za zapošljavanje konkretnih lica, nema obavezu isplate otpremnine navedenim licima. Vrhovni kasacioni sud u jednoj od svojih presuda navodi da bez obzira što je zaposlenom prestao radni odnos usled prestanka potrebe za njegovim radom, ukoliko mu je poslodavac obezbedio meru zapošljavanja- rad kod drugog poslodavca, nije dužan da mu isplati otpremninu.

Prema svemu iznetom, poslodavac ima zakonsku obavezu isplate otpremnine u slučaju davanja otkaza zaposlenom iz razloga što je utvrdio da je tehnološki višak i svako drugo postupanje (osim u opisanom izuzetku) predstavlja prekršaj poslodavca i povlači zakonom određene sankcije. Pravo na isplatu otpremnine zaposlenog u opisanom slučaju je neotuđivo.

Utvrđivanje visine otpremnine u slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom

Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Zaradom u ovom slučaju zakon smatra prosečnu mesečnu zaradu zaposlenog isplaćenu za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. S obzirom na zakonsku formulaciju (isplaćena zarada) većina sudova, uključujući i Ustavni sud postupajući u jednoj ustavnoj žalbi iz 2015. godine, zauzeli su stav da je visina osnovice za obračun otpremnine vezana za isplaćenu, to jest neto zaradu koja zaposlenom pripada nakon uplate poreza i doprinosa iz bruto zarade, a ne obračunatu zaradu, odnosno njenu bruto vrednost.

Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca jer u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca, kao i vreme provedeno u radnom odnosu kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.

Promena vlasništva nad kapitalom takođe se ne smatra promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu u skladu sa zakonom.

Dakle zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine, čiji je minimum utvrđen Zakonom o radu, pa ona ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu, kod poslodavca prethodnika čiji je opšti akt i sve ugovore o radu nasledio sadašnji poslodavac, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem kod koga ostvaruje pravo na otpremninu (u odnosu na fizička lica povezanim licem se smatraju određeni srodnici, supružnici itd., dok se u odnosu na pravno lice povezanim smatraju lica koja u tom pravnom licu imaju značajno učešće u kapitalu ili su kontrolni član tog lica i sl.).

Zaposlenom se ne može isplatiti manji iznos od napred navedenog zakonskog minimuma, dok je isplata većeg iznosa moguća i poželjna, a u svemu utvrđena u skladu sa opštim aktom poslodavca. Opštim aktom ili ugovorom o radu ipak ne može da se utvrdi duži period za isplatu otpremnine od perioda utvrđenog zakonom.

Zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca. Prema tome, svaka navršena godina rada za koju je uračunata trećina zarade prilikom isplate otpremnine više ne može da bude osnov za ostvarivanje prava na otpremninu.

Gore izneto znači da ukoliko je zaposleni, na primer, nakon 6 godina rada kod poslodavca proglašen tehnološkim viškom, pripadaju mu najmanje dve prosečne neto mesečne zarade koje su mu isplaćene u poslednja tri meseca (kada se saberu trećina zarade zaposlenog za svaku od šest navršenih godina rada dobije se ukupno iznos od šest trećina, odnosno dve cele zarade). Ukoliko opšti akt kod tog poslodavca ili ugovor o radu predviđaju veći iznos po jednoj godini navršenog rada od trećine zarade zaposlenog poslodavac je u obavezi da isplati taj veći iznos.

Značaj otpremnine

Veliki broj sudskih sporova vodi se upravo zbog otpremnine. Imajući u vidu njenu socijalnu komponentu, odnosno činjenicu da predstavlja ključnu finansijsku potporu zaposlenima kojima je prestao radni odnos i koji se nalaze u međuvremenu između prestanka radnog odnosa, kada je zarada kod prethodnog poslodavca često osnovni izvor prihoda, i početka drugog radnog odnosa, odnosno ostvarivanja prava na penziju, veoma je važno da sudska praksa beskompromisno zauzme stav o neotuđivosti prava na otpremninu i primeni pravnog shvatanja Ustavnog suda. Na taj način značajno će doprineti osećaju socijalne sigurnosti kod lica koja se nalaze u turbulentnom periodu života u kojem je potrebno obezbediti novi izvor prihoda i egzistencije.

 

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(101) komentari

Irena Antic Ex Sejic 21. 09. 2023.

Poštovani Bojane interesuju me majka je dobila otkaz u firmi kao tehnološki višak i dobila otpremninu. Ima da pokrije ostatak kredita banci. Interesuju me kakvo pravo ima kada isplati sve kredit kod banke.

    Milan Predojevic 21. 09. 2023.

    Poštovana Irena
    Nisam razumeo o kojim pravima je reč? Ako mislite na pravo na novčanu naknadu, nezaposlena lica koja imaju bar jednu godinu staža, a ostali su bez posla kao tehnološki višak, imaju pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Potrebno je da se filijali ove službe jave u roku od 30 ndana od dana prestanka radnog odnosa, sa aktom o prestanku radnog odnosa, to jest rešenjem o otkazu.
    Pozdrav

Korisnik f274d9699b 01. 09. 2023.

Postovani , u slucaju prestanka radnog odnosa na neodredjeno vreme kao tehnoloski visak , nakon svega 3 meseca rada , kolika je u tom slucaju otpremnina

    Milan Predojevic 03. 09. 2023.

    Poštovani
    Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu tehnološkog viška, zaposlenom isplati otpremninu. Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
    Imajući u vidu da ovde nema jedne godine staža pre otkaza, mišljenja sam da ipak treba da se isplati najniža zakonom određena otpremnina i to u visini prosečne mesečne zarade zaposlenog isplaćene za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Ukoliko zaposleni nije radio u tri meseca koja prethode isplati otpremnine, trebalo bi da se isplati trećina zarade od osnovne zarade uvećane za minuli rad. Prema tome, mišljenja sam da minimum otpremnine koji zakon propisuje mora da se ispoštuje čak i ako zaposleni nema punu godinu rada.
    Pozdrav

Žarko Tomić 23. 06. 2023.

Поштовани Милане, добио сам отказ као технолошки вишак, занима ме пошто имам око 10 година стажа, само не у истој фирми, да ли ће у Заводу за запошљавање приликом обрачуна исплате 6 месеци рачунати укупан стаж или само стаж из фирме где сам технолошки вишак. Хвала унапред.

    Milan Predojevic 25. 06. 2023.

    Poštovani Žarko
    Mišljenja sam da će se računati i staž ostvaren kod prethodnog poslodavca pod dva uslova: prvo, da Vam je kod prethodnog poslodavca rad prestao iz nekih od razloga koja propisuje zakon, a koji su uslov za novčanu naknadu (istek ugovora na određeno, tehnološki višak itd); i drugo, da za taj staž ostvaren kod prethodnog poslodavca niste već ostvarili pravo na novčanu naknadu kod NSZ.
    Pozdrav

Direktor Sahara DOO 16. 02. 2023.

Да ли директор који је засновао радни однос може да буде проглашен за технолошки вишак па да има право на отпремнину, ако га скупштина разреши пре истека уговора, а нови директор не може да му нађе ново радно место у компанији ?

Са једне стране, директору престаје рад ако га је скупштина разрешила пре истека мандата и у том смислу је престала потреба за његовим радом, али са друге стране позиција Директора није укинута јер по закону компанија мора да има директора.

хвала

    Milan Predojevic 16. 02. 2023.

    POštovani
    Zakonom o radu propisano je da se otpremnina obaveno isplaćuje kada radni odnos prestane ako je usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Mišljenja sam da ovakav osnov za prestanak radnog odnosa nije moguć u konkretnom slučaju, jer radni odnos ne prestaje zato što se ukida potreba za obavljanjem poslova direktora, niti je npr smanjen broj direktora. Dakle, ne može biti proglašen za tehnološki višak jer njemu i nije otkazan ugovor o radu zato što se ukida mesto direktora, već zato što organ koji je za to nadležan (za smenu direktora) nije bio zadovoljan njegovim radom.
    Naravno, moguće je napraviti sporazum o prestanku radnog odnosa po osnovu kog bi bila isplaćena otpremnina.
    Pozdrav

Zeljka Prosan 20. 10. 2022.

Poštovanje, zanima me posto sam radila u jednoj fabrici i donela sam odluku da to bude sporazumi raskid ugovora stim da su mi isplatili otpremninu. Zanima me da li mogu ponovo da konkurišem u tu firmu,s obzirom da sam dobila otpremninu. Unapred zahvalna!

    Milan Predojevic 23. 10. 2022.

    Poštovana Željka
    Ukoliko poslodavac donese odluku da Vas ponovo zaposli, činjenica da Vam je na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa isplaćena otrpemnina, ne predstavlja nikakvu prepreku da se ponovo zasnuje radni odnos.
    Pozdrav

Jaser Zumberovic 02. 05. 2022.

Postovani, firma u kojoj sam radio 5 godina se zatvorila a receno nam je da cemo otici kao tehnoloski visak.. sto te se tice opremine, receno nam je citiram,,mi to ne dajemo nikome“ vise od mesec dana niti smo odjavljeni.. samo nam je stiglo pismo obavestenja.. da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada i nema potrebna znanja i sposobnosti.. zanima me da li mozemo zakonski da trazimo opreminu? Hvala

    Milan Predojevic 03. 05. 2022.

    Poštovani
    Otkaz zbog tehnološkog viška i otkaz zbog neostvarivanja rezultata rada nisu isti zakonski razlozi za prestanak radnog odnosa. Zakonom o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, između ostalog i ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. S druge strane, zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
    Za navedena dva razloga za otkaz Zakon o radu propisuje potpuno različite procedure otkaza, kao i različite posledice. Primera radi, kod tehnološkog viška postoji obaveza isplate otpremnine, a kod neostvarovanja rezultata rada nema obaveze isplate otpremnine. Takođe, zakon definiše da poslodavac može zaposlenom, za koga tvrdi da ne ostvaruje rezultete rada, da otkaže ugovor o radu ako mu je prethodno dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku. Nije moguće da Vma se samo pošalje obaveštenje da ne ostvarujete rezultate rada.
    Ako Vam je psolodavac usmeno rekao da ste tehnološki višak, a krzoz paire je to sproveo kao neostvarivanje rezultata rada (vrlo moguće i kroz nezakonitu proceduru) onda takav postupak i rešenje o otkazu nisu zakoniti.
    Pozdrav

58de57ff7c36590408952bbabbf68e16 11. 02. 2022.

Postovani, u radnom odnosu sam 36god.Radim u zdravstvu-kucna nega bolesnika. Zadnjih godinu dana sam na bolovanju, zbog operacije kicme-diskus hernija. Bila sam na Medicini rada za procenu radne sposobnosti. Dobila sam ekspertizu, da nisam sposobna da obavljam posao koji radim, rad sa pacijentima,i bilo koji drugi fizicki posao. I da me upute na komisiju nacionalne sluzbe za zaposljavanje. Mene interesuje koja su moja prava, i da li imam pravo na otpremninu, za svaku godinu radnog staza. Hvala unapred.

    Milan Predojevic 16. 02. 2022.

    Poštovana
    Poslodavac prilikom podnošenja zahteva filijali NSZ za procenu sposobnosti obavljanja posla na kojem ste raspoređeni mora da dostavi i predlog na koje drugo, lakše radno mesto biste bili raspoređeni ako se utvrdi umanjenje radne sposobnosti. Ukoliko komisija NSZ oceni da više niste sposobni za rad na poslovima Vašeg trenutng radnog mesta, poslodavac će imati obavezu da Vas premesti na lakše radno mesto koje je opisao u predlogu podnetom NSZ.
    Što se tičr otremenine, poslodavac je prema Zakonu o radu obavezan da je isplati u dva slučaja-kod prestanka radnog odnos usled ispunjavanja uslova za penziju i usled otkaza zbog tehnološkog viška.
    Pozdrav

Boban Ilić 30. 12. 2021.

Postovani,
Da li moze da se raskine ugovor, a da ja kao zaposleni ne potpisem taj isti ugovor. I kada imam pravo na otpremninu, da li u svakom slucaju kada mi otkaz daje poslodavac

    Milan Predojevic 31. 12. 2021.

    Poštovani
    Ne može doći do sporazumnog raskida ugovora ako ga i Vi kao zaposleni niste potpisali. Poslodavac jednostrano može da prekine radni odnos jedino rešenjem o otkazu ugovora o radu, kod kojeg je u zavisnosti od zakonskog razloga za otkaz, propisana posebna procedura.
    Poslodavac je dužan da Vam isplati otpremninu samo ako Vam radni odnos prestaje jer ste postali tehnološki višak, kao i kod odlaska zaspoelnog u penziju.
    Pozdrav

Korisnik cc1f73741c 08. 12. 2021.

Postovani,

Direktor preduzeca je sa zaposlenima zakljucio Sporazum o isplati neisplacenog regresa i toplog obroka za tri godine unazad, odnosno za period od avgusta 2018 pa do septembra 2021. godine. Po sporazumu isplata ce se vrsiti u devet mesecnih rata uz isplatu obracunate zarade. Muci me dilema kakva su prava onih koji su u penziju otisli 2019. godine, na koji nacin njima isplatiti ovaj iznos, s obzirom da oni sada, u trenutku potpisivanja sporazuma-nisu u radnom odnosu kod poslodavca, odnosno nisu zaposleni?

    Milan Predojevic 08. 12. 2021.

    Poštovani
    Nema prepreka da se sporazum potpiše i sa licima koja više nisu u radnom odnosu, a duguju im se novčana davanja po osnovu radnog odnosa. Ukoliko bivši poslodavac na isplati vansudskim putem dugovanja, potraživanje se može realizovati sudskim putem, podnošenjem tužbe nadležnom sudu. Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od 3 godine od dana nastanka obaveze.
    Pozdrav

Korisnik cc1f73741c 08. 12. 2021.

Postovani,

zaposlenom je prestao radni odnos usled sticanja uslova za odlazak u penziju. Doneto je resenje o otkazu, a nakon toga je zakljucen Sporazumni ugovor o radu na odredjeno u periodu od 3 meseca. Prilikom prijave i odjave radnika u kroso sistem, doslo je do greske podnosioca prijave, te isti nije napravio bar jedan dan pauze zbog cega je zaposleni resenjem odbijen od penzije. Kako je najbolje resiti ovaj problem? da li prekidom ugovora na odredjeno, pa da zaposleni opet podnese zahtev za odlazak u penziju? ili sacekati da istekne vreme trajanja ugovora nakon cega ce zaposleni da podnese zahtev?

    Milan Predojevic 08. 12. 2021.

    Poštovani
    Mišljenja sam da je u intrersu lica koje treba da ode u penziju da što pre podnese zahtev, odnosno da napravite sporazumni raskid sadašnjeg ugovora, navedeno lice podnese zahtev narednog dana, pa potom potpišete novi ugovor o radu. U tom slučaju se ne gubi tri meseca isplate penzije, do čega će doći ako budete čekali da ugovor od tri meseca istekne.
    Pozdrav

      Korisnik cc1f73741c 12. 12. 2021.

      A kako postupiti kada je krenula isplata otpremnine, odnosno kada je isplacen jedan deo? pa se nakon toga utvrdi da je doslo do greske prilikom odjave i prijave?

        Milan Predojevic 13. 12. 2021.

        Poštovani
        Nisam do kraja razumeo Vaše pitanje, ali pokušaću da odgovorim: ako je došlo do greške u odjavi i prijavi na socijalno osiguranje, ista se može ispraviti jedino kod nadležne filijale RFPiO uz podnošenje relevantnih dokaza (ugovor o radu, otkaz ugovora itd). U tom slučaju isplatu otpremnine potrebno je izvršiti samo ako je zaista došlo do prestanka radnog odnosa zbog tehnološkog viška. Ako se radi o grešci, isplate nema..
        Pozdrav

Gagihno Zekić 11. 11. 2021.

Cenjeni gospodine, 18.01.2022.g.napunjavan 65 g.života i preko 39 uplaćačenog staža, znači stekao sam uslove za odlazak u starosnu penziju, interesuje me dve bitne stvari:
1. Kakav Ugovor da sklopim sa poslodavce, sporazumni ili u vidu otkaza o prestanku rada usled…
2. Dali OBAVEZNO sa se u to Ugovoru pored ostalog navede isplata OTPREMNINE i koji je krajni rok isplate iste

    Milan Predojevic 13. 11. 2021.

    Poštovani
    Prema Zakonu o radu radni odnos prestaje kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju. Prema tome, ako se ne sporazumete o produžetku radnog odnosa, na dan 18.01.2022. godine prestaje Vam radni odnos jer ćete navršiti 65 godine života i više od 15 godina staža osiguranja. Ako ne dođe do produžetka saradnje, poslodavac će doneti deklaratorno rešenje kojim će oglasiti da Vam po osnovu citirane zaonske odredbe prestaje radni odnos. Prema istom zakonu, poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom,
    zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku. Dakle isplata otpremnine pri odlasku u penziju zakonska je obaveza poslodavca i on se te obaveze ne može osloboditi.
    Pozdrav

Vanja Radovanovic 23. 03. 2021.

Postovani,
Zaposleni u skoli je primljen bez konkursa u skladu sa clanom 155 stav 3. tacka 3 – do preuzimanja, odnosno do konacnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodredjeno vreme, a najkasnije do 31.avgustav tekucw godine. U medjuvremenu Skola je dobila saglasnost i raspisala konkurs na neodredjeno vreme.Nakon sprovedenog konkursa, na radno mesto je primljen drugi kandidat. Kandidat koji radi na tom radnom mestu se zalio na resenje Konkursne komisije o izboru kandidata. Direktor skole je resenjem odbio zalbu kao neosnovanu, i zbog odbijanja prijema resenja isto je bilo objavljeno na oglasnoj tabli skole, i po proteku roka od osam dana se smatra dostavljenim, i konkurs okoncanim danom 23.03.2021.godine. Kandidatu koji radi zbog isteka ugovora o radu na odredjjeno vreme, odnosno okoncanja konkursa i konacnosti odluke o izboru kandidata po konkursu treba prestati radni odnos narednog dana.Kandidat je dana 23.03.2021.godine otvorio bolovanje. Bolovanje ne sprecava prestanak radnog odnosa. U resenju o prestanku radnog odnosa treba naznaciti datum prestanka radnog odnosa, na koje zaposleni ima pravo da se zali Skolskom odboru. Posto je zaposleni na bolovanju, ali i da radi ne bi primio navedeno resenje, bice mu dostavljeno putem poste, koje on nece hteti da primi..pa ce da se vrati skoli, pa oglasna tabla, tako je tekao ceo konkursni postupak prilikom dostavljanja akata kandidatu. S obzirom da mu radni odnos prestaje zbog konacnosti odluke o izboru kandidata, a odluka je konacna, i da ce u resenju biti naznacen datum prestanka, a na koje kandidat ima pravo da podnese zalbu Skolskom odboru, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Kada kandidata treba odjaviti, i zakljuciti
Ugovor o radu na neodredjeno vreme sa izabranim kandidatom?

    Milan Predojevic 26. 03. 2021.

    Poštovana
    Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u navedenom članu 155. stav 3. tačka 3. propisano je da ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine. S obzirom na navedenu zakonsku odredbu, a imajući u vidu da je konkurs okončan dana 23.03.2021. godine, mišljenja sam da konkretan radni odnos na određeno vreme može da traje najduže do 23.03.2021. godine, s obzirom da je na taj dan postala konačna odluka o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme. Mišljenja sam da se zaposleni angažovan po ugovoru o radu na određeno vreme odjavljuje zaključuno sa 22.03.2021. godine, a da se ugovor o radu na neodređeno vreme zaključuje počev od 23.03.2021. godine.
    Pozdrav

Predrag Mihajlovic 07. 03. 2021.

Postovani,
firma u kojoj radimo ja i moje kolege plaira da da otkaze svim radnicima, jer se vlasniku ne isplati da posluje sa firmom.D apojasnim: Firma je sa sedistem na jednoj adresi a ogranak u kom mi radimo je na drugoj(sediste firme je promenjeno pre dva meseca , a ogranak koji je ujedno bio i sediste stare firme posluje vec desetak godina )Ogranak firme iznajmljuje druga firma sa drugim vlasnikom, i u planu je da se radnici prebace iz stare firme u novu) Nase pitanje je:
Da li mi imamo prava na otprennine od stare firme?
Ako mozete da nam date savet sta da radimo jer postoji mogucnost da nam nudeci ugovore kod novog vlasnika stari proba da izbegne obavezekoje ima prema radnicima.

    Milan Predojevic 08. 03. 2021.

    Poštovani Predraže
    Prema Zakonu o radu poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu tehnološkog viška, zaposlenom isplati otpremninu. Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Zakon međutim precizira da se za utvrđivanje visine otpremnine računa i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca pošto u tom slučaju poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca. Računa se i staž kod povezanih lica sa poslodavcem. Promena vlasništva nad kapitalom takođe se ne smatra promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu. Prema svemu navedenom, a imajući u vidu opis činjeničnog stanja koji ste dali, mišljenja sam da Vam pripadaju otpremnine. Što se tiče zapošljavanja kod novog poslodavca, Vrhovni kasacioni sud u jednoj od svojih presuda navodi da bez obzira što je zaposlenom prestao radni odnos usled prestanka potrebe za njegovim radom, ukoliko mu je poslodavac obezbedio meru zapošljavanja- rad kod drugog poslodavca, nije dužan da mu isplati otpremninu. Međutim, postoje mišljenja pravnika da u slučaju otkaza kod novog poslodavca obaveza poslodavca prethodnika nije prestala i da bi zaposleni mogao da potražuje otpremninu. Sudska praksa mi ipak u ovom pogledu nje poznata.
    Pozdrav

Mladen Milovanovic 13. 08. 2020.

Zaposleni na odredjeno vreme je neprekidno radio godinu i po i dva meseca pre isteka ugovora je dobio otkaz zbog smanjenog obima posla. Da li ostvaruje pravo na otpremninu u skladu sa cl. 158 jer je otkaz dobio iz razloga propisanih cl. 179 st. 5 ZOR?

    Milan Predojevic 13. 08. 2020.

    Poštovani Mladene
    Zakon o radu propisuje da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) ovog zakona (ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla), zaposlenom isplati otpremninu. Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Zaradom u navedenom smislu smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Prema svemu navedenom, zaposleni na određeno vreme koji je neprekidno radio godinu i po dana, a dva meseca pre isteka ugovora dobio otkaz zbog smanjenog obima posla, ostvaruje pravo na otpremninu u visini utvrđenj opštim aktom ili ugovorom o radu, a najmanje jednu trećinu prosečne mesečne zarade koja mu je isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.
    Pozdrav

      Mladen Milovanovic 13. 08. 2020.

      Hvala na brzom odgovoru. Pretpostavljao sam, al rekoh bolje dva misljenja nego jedno.