Primena neuronauka u procesu regrutacije i selekcije

Kroz razumevanje načina na koji ljudski mozak funkcioniše, možemo bolje da razumemo i druge ljude, a samim tim i potencijalno donesemo bolje odluke u okviru samog procesa selekcije. Skorašnja istraživanja iz oblasti neuronauka sugerišu da je ljudski mozak kompleksniji nego što se inicijalno mislilo i da evoluira tokom čitavog života.

Kada donosimo određene odluke (npr. evaluiramo kandidata tokom procesa selekcije), oblasti mozga asocirane sa emocijama, pristrasnostima i kognitivnom kontrolom su najčešće uključene u ovaj proces. Imajući u vidu da naš mozak obrađuje veliku količinu informacija i podatak o uključenosti različitih oblasti mozga prilikom donošenja odluka, jasno je da se prilikom procene kandidata mogu javiti određene pristrasnosti koje utiču na proces selekcije i zapošljavanja generalno. Istraživanja u oblasti neuronauka nam pomažu da bolje razumemo ove pristrasnosti i imamo objektivniji (koliko je to moguće) pristup prilikom procesa selekcije.

Jedan od ključnih faktora u donošenju odluka je kognitivna kontrola (popularniji naziv su egzekutivne funkcije) – koja se definiše kao kognitivna organizacija i struktura mehanizama vezanih za prefrontalne oblasti mozga. Ona se odnosi na one sposobnosti na kojima je zasnovano ponašanje usmereno ka cilju (npr. sposobnost da isključimo distraktore kada obavljamo neki zadatak). Do aktivacije ovih sposobnosti dolazi kada se suočimo sa zadatkom koji ne možemo da rešimo automatski, već moramo da pažljivije evaluiramo informacije koje dobijamo.

Postoje određene smernice na osnovu kojih možemo da poboljšamo donošenje odluka u okviru procesa selekcije:

1. Definisanje objektivnih kriterijuma procene – npr. jasno definisanje kompetencija za određenu poziciju i načina na koji će one biti procenjenje, kao i primena istih principa procene na svim kandidatima za određenu poziciju.
2. Korišćenje psihometrijskih testova za procenu – ovi testovi mogu pružiti objektivniju procenu kandidatovih crta ličnosti, sposobnosti, itd. Korišćenjem testova koji su validirani se smanjuje margina greške prilikom procesa procene.
3. Multi-score multi-step pristup – umesto zasnivanja odluka na npr. samo jednom intervjuu, u našu procenu možemo da uključimo više intervjua, simulacije posla, dodatne assessment-e, i sl.

Pored ovoga, neuronauke mogu imati i direktniju primenu u okviru samog procesa selekcije, iako postoje opravdane brige u pogledu etičnosti i pravnih aspekata ovog vida procene. Tehnike za neurooslikavanje (kao što su npr. EEG i magnetna rezonanca) su u više navrata uspešno korišćene za predviđanje performansa u različitim oblastima. Samim tim, to pokreće pitanje njihove primene i u okviru samog procesa selekcije. Npr. istraživanja sugerišu da kreativnost i divergentno mišljenje mogu da se procene na osnovu obrasca aktivacije određenih moždanih struktura. Međutim, iako može da se čini da ove metode mogu da pruže objektivniju procenu, one su takođe dosta skupe i nepraktične, pa je samim tim mala verovatnoća da će uskoro biti korišćene u okviru samog procesa selekcije.

Međutim, ipak postoje praktičnije metode koje bi mogle da se koriste u ove svrhe. FNIRS (funtional near-infrared spectoscropy) je nova metoda koja je slična magnetnoj rezonanci, ali koja je, za razliku od MR-a, prenosiva i lakša za primenu. Ova tehnika se takođe relativno često koristi u okviru oblasti koja se zove neuroergonomija – disciplina koja se bavi primenom neuronauka i neuroinženjerstva kako bi se bolje razumelo kako ljudski mozak funkcioniše na poslu. Imajući ovo u vidu, moguće je da će FNIRS biti korišćen tokom intervjua za identifikaciju neuralnih prediktora performansa na poslu. Moguće je takođe da će se koristiti zajedno sa simulatorima virtuelne realnosti kako bi se bolje razumeli kognitivni i emocionalni procesi koji stoje iza performansa na poslu.

Ipak, sve pomenute tehnike su i dalje daleko od učestalijeg korišćenja u procesima selekcije, kako iz praktičnih, tako i iz pravnih i etičkih razloga. Međutim, generalno gledano, uvidi iz neuronauka nam ipak omogućavaju da bolje razumemo kako naš mozak utiče na naše ponašanje, a samim tim i donesemo bolje odluke u samom procesu selekcije.

Reference

• How neuroscience can transform your recruitment process | Central Test
• Neuroscience in Hiring: How to Tap Directly into the Candidate Brain (thetalentgames.com)
• The Neuroscience Of Recruiting: Put The Right Person In The Right Role, Every Time [Infographics] (forbes.com)
• Neuroanalysis in recruitment: Exploiting the brain activity of candidates and applicants (recruitmenttech.com)
• How Neuroscience Can Inform Hiring Decisions | Jobvite