Pravnik odgovara

Poštovani, 

Poslodavac je u obavezi da Vam isplati zaradu za mesec mart bez obzira da li koristi pogodnosti koje daje država ili ne. Osim toga, poslodavac nema pravo na direktna davanja za zaposlenog kome je prestao radni odnos. Savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada. Što se tiče Vašeg brata poslodavac je dužan da donese akt po osnovu koga zaposleni nije u obavezi da dolazi na posao-da li je plaćeno odsustvo (po osnovu primene čl. 116 i 117 Zakona o radu), godišnji odmor ili neki drugi pravni osnov.  Takođe nije u skladu sa zakonom da poslodavac  otpusti zaposlenog zbog činjenice da je na snazi vanredno stanje  pa Vašem bratu takođe savetujemo da se obrati Inspekciji za rad.  

Poštovani, 

Shodno čl. 115 Zakona o radu: Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to: 1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno; 2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno. Naknada zarade za vreme bolovanja ne može da bude niža od minimalne zarade, bilo da se radi o naknadi na teret poslodavca, ili naknadi koju finansira Republički fond. Obratite se Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Poslodavac je u obavezi da reši status zaposlenih tj. da donese akt po osnovu koga niste u obavezi da dolazite na posao odnosno da primeni jednu od mera predviđenih Zakonom o radu a to su ili plaćeno odsustvo u skladu sa čl. 116 i 117. ili da Vas pošalje na godišnji odmor.  Potrebno da ste upoznati sa Vašim statusom kako biste dalje mogli da ostvarite svoja prava. S obzirom da Vas poslodavac nije poslao na godišnji odmor dok traje vanredno stanje, on Vam ne može kasnije uskratiti to pravo ukoliko ga niste iskoristili. Takođe nije  u skladu sa zakonom da poslodavac  otpusti zaposlenog zbog činjenice da je vanredno stanje. Savetujemo Vam se obratite Inspekciji za rad.

Poštovani, 

Poslodavac pre privremenog prekida rada (mirovanja) mora da reši status zaposlenih u skladu za odredbama čl. 116 i 117 Zakona o radu. U tom slučaju poslodavac bi bio u obavezi da nastavi uplatu doprinosa (na manju osnovicu) i na osnovu toga bi se trudnici nastavila isplata naknade zarade od strane RFZO odnosno lokalne samouprave. Ukoliko poslodavac ne reši status zaposlenih obratite se Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Neplaćeno odsustvo se ne smatra smanjenjem broja zaposlenih s obzirom da zaposlenima nije prestao radni odnos već im za vreme neplaćenog odsustva miruju prava i obaveze. S druge strane, u periodu kada su zaposleni koristili pravo na neplaćeno odsustvo poslodavac nije imao izdatke u meri kojoj bi imao da zaposleni rade ili da su na plaćenom odsustvu. U skladu sa navedenim , mišljenja smo da poslodavac može da ostvari pravo na direktna davanja  za zaposlene ali za preostali period po isteku neplaćenog odsustva a ne za 3 meseca kako je predviđeno Uredbom Vlade. 

Poštovani, 

Poslodavac, a ne zaposleni kod poslodavca, dobija direktno davanje iz budžeta. To davanje je u visini minimalne zarade po jednom zaposlenom na puno radno vreme, kao vid pomoći države da se prevaziđu ekonomske teškoće izazvane vanrednim stanjem. Poslodavac ta sredstva može da iskoristi isključivo za isplatu zarada ili naknada zarada svojim zaposlenima, ali to je i dalje pomoć koju dobija poslodavac, a ne pravo na davanje od države koje bi imao zaposleni.

Poštovani, 

Ukoliko mislite na minimalnu zaradu koju isplaćuje država - poslodavac, a ne zaposleni kod poslodavca, dobija direktno davanje iz budžeta. To davanje je u visini minimalne zarade po jednom zaposlenom na puno radno vreme, kao vid pomoći države poslodavcu da se prevaziđu ekonomske teškoće izazvane vanrednim stanjem. Poslodavac ta sredstva može da iskoristi isključivo za isplatu zarada ili naknada zarada svojim zaposlenima.