Pravnik odgovara

Imate pravo na otpremninu. Otpremnina  ne može biti niža od zbira trećine zarade za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu. Pod zaradom se smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.

Zakonom o radu nije predviđen tačan broj dana koji je potreban da radnik neopravdano izostane sa posla da bi mu se mogao uručiti otkaz ugovora o radu. Ta pitanja se regulišu ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca. Ako ovim aktima nije predviđen broja dana potreban za otkaz ugovora o radu treba videti da li je opštima aktom ili ugovorom o radu predviđena neka opšta formulacija koja se odnosi na povredu radne obaveze.

Ukoliko ste osnivač preduzetničke radnje možete prijaviti privremeni prestanak obavljanja delatnosti. Prijava se podnosi Agenciji za privredne registre. Međutim, privremeni prestanak obavljanja delatnosti ne gasi vašu obavezu da platite sve dospele poreze i druge obaveze. Preduzetnik za razliku od osnivača društva sa ograničenom odgovornošću odgovara svojom celokupnom imovinom za delatnost preduzetničke radnje.

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor. Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada  radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada. Odgovarajućim poslom smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Zaposleni je dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora u roku koji odredi poslodavac, a koji ne može biti kraći od osam radnih dana. Ukoliko poslodavac nije ispoštovao gore opisanu proceduru povredio je odredbe Zakona o radu.

Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu. Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje - utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Ako se naknada štete ne ostvari na ovaj način, o naknadi štete odlučuje nadležni sud. Dakle, poslodavac može od vas da potražuje štetu koju ste izazvali namerno ili krajnjom nepažnjom. Ukoliko poslodavac nije pretrpeo štetu ne može od vas potraživati naknadu.