Pravnik odgovara

Poštovani, 

Što se tiče duple smene, poslodavac je dužan da Vam plati uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada (najmanje 26% od osnovice)  kao i po osnovu rada na dan praznika (najmanje 110% od osnivice). Dakle, ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova za uvećanu zaradu, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja. Isto važi i za rad na dan 03. janura kada ste radili noćnu smenu. Procenti uvećanja se sabiraju kao što smo prethodno naveli.

Poštovani, 

Nezaposlenom kome je prestalo pravo na novčanu naknadu zbog zasnivanja radnog odnosa ili započinjanja osiguranja po drugom osnovu (npr. ugovora o delu), pre isteka vremena za ostvarivanje tog prava, nastavlja se pravo na novčanu naknadu za preostalo vreme u utvrđenom iznosu, ako ponovo postane nezaposlen i ako je to za njega povoljnije. 

Poštovani, 

Ukoliko Vam radno vreme počinje u 7,00 časova dužni ste biti na poslu tada, dakle, ne ranije. Ukoliko počenete da radite pola sata ranije to se može smatrati prekovremenim radom, ali za uvođenje prekovremenog rada mora da postoji odluka poslodavca odnosno opravdan razlog, i prekovremeni rad mora biti plaćen. Što se tiče drugog pitanja, mišljenja smo da poslodavac ne može da traži da ostajete duže iz razloga što niste završili posao, jer kako smo napred naveli, ukoliko radite duže od punog radnog vremena onda je to prekovremeni rad koji može poslodavac uvesti u skladu sa zakonom. Ukoliko trpite bilo kakve pretnje, poniženja i sl. to se svakako smatra mobingom. 

Poštovani, 

Imate pravo na tzv. dnevni odmor. Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, ako  zakonom nije drukčije određeno. Dakle to je odmor između završetka radnog vremena u prehodnom danu i početka radnog vremena u narednom danu. Dnevni odmor nije ni u kakvoj vezi sa godišnjim odmorom i njegova funkcija je obnavljanje psihičke i fizičke energije zaposlenog kao i priprema zaposlenog za novi radni dan. Poslodavac ne može umesto dnevnog odmora da Vam odbija dane od godišnjeg odmora koji Vam takođe pripada po zakonu. Ukoliko poslodavac to čini, savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Nismo baš najbolje razumeli pitanje ali ćemo pokušati da damo odgovor. Prema Zkaonu o radu poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. Najčešće je reč o tzv. sezonskim poslovima. Za ove poslove karakteristično je da su prisutni u jednom periodu u toku godine a u drugom periodu se smanjuju aktivnosti ili ih uopšte nema. U ovakvim slučajevima poslodavci neravnomerno godišnje odvijanje radnog procesa rešavaju putem rasporeda i preraspodele radnog vremena.  S druge strane,  kada je u pitanju prekovremeni rad, isti je moguće uvesti samo u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Poslodavac je dužan da plati prekovremene časove rada najmanje 26% od osnovice. Iz Vašeg pitanja ne možemo zaključiti da li se radi o preraspodeli radnog vremena ili prekovremenom radu, te ne možemo dati precizniji odgovor. U svakom slučaju se možete obratiti Inspekciji rada ukoliko smatrate da ste oštećeni postupkom poslodavca.