Pravnik odgovara

Članom 31 i 32 Zakona o komunalnoj policji propisani su uslovi za rad u komunalnoj policji. Na položaj, dužnosti, prava i odgovornosti komunalnih policajaca primenjuju se propisi o radnim odnosima koji važe za zaposlene u organima grada. Načelnik komunalne policije, odnosno komunalni policajac, pored uslova predviđenih za zaposlene u organima grada mora da ispunjava i posebne uslove, i to da: 1) ima psihofizičke sposobnosti potrebne za obavljanje poslova komunalne policije, koje se dokazuju lekarskim uverenjem ovlašćene zdravstvene ustanove; 2) ima položen ispit za obavljanje poslova i primenu ovlašćenja komunalnog policajca; 3) nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci; 4) nije mu ranije prestao radni odnos u državnom ili drugom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa.Komunalni policajci moraju da imaju stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju. 

Poslodavac nema na to pravo. Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje. Ukoliko poslodavac izvrši preraspodelu radnog vremena, kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima korišćenje nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u roku koji ne može da bude duži od 30 dana.

Pitanje je nejasno. Ukoliko se pitanje odnosi na zaštitu zdravlja zakonom je predviđeno zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja može da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrđenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom.

Poslodavac ne može dati otkaz zaposlenom usmeno. Zakonom o radu predviđen je postupak otkaza ugovora o radu. Postupak se razlikuje u zavisnosti od razloga davanja otkaza ugovora o radu. U svakom slučaju zaposlenom se mora uručiti pismeno rešenje kojim se otkazuje ugovor o radu. Ukoliko se otkaz daje zbog nekih povreda radnih obaveza predviđenih ugovorom o radu pre otkaza poslodavac je dužan da zaposlenog pismeno upozori o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od 5 dana da se na upozorenje izjasni.

Zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora, a nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Dakle, koleginica koja nije iskoristila godišnji odmor za 2009. godinu mogla je taj odmor da iskoristi do 30. juna 2010. godine.

Ukoliko bi poslodavac zloupotrebio potpisane blanko papire, koje ste mu dali učinio bi krivično delo. Veštačenjem grafologa moglo bi se utvrditi da je poslodavac naknadno uneo tekst na papire koje ste vi potpisali. U principu ne bi trebali da se bojite. Postavlja se pitanje da li je poslodavac spreman da se bavi takvim radnjama i da li može imati neke koristi od vašeg potpisa.