Pravnik odgovara

Poštovani, 

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom pojedina prava i obaveze ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu a pojedina koja su nedeljiva u punom obimu. Tako npr. zaposleni koji radi nepuno radno vreme ostvaruje pravo na zaradu, naknadu zarade i minimalnu zaradu srazmerno vremenu provedenom na radu, pošto je prema odredbama Zakona "vreme provedeno na radu" jedan od elemenata za obračun zarade zaposlenog. S druge strane, postoje  određena prava koja zaposleni sa nepunim radnim vremenom ostvaruje kao da radi sa punim radnim vremenom a to su: pravo na plećeno i neplaćeno odsustvo, na porodiljsko odsustvo, pravo na naknadu troškova u toku rada (dolazak i odlazak sa rada, dnevnice, regres, ishrana u toku rada i dr.), pravo na naknadu štete zbog povrede na radu i sl. 

Poštovani, 

Sporazumni raskid radnog odnosa podrazumeva da ste se Vi i poslodavac saglasili sa prestankom radnog odnosa. Ukoliko nedostaje saglasnost jedne strane onda ovakav način prestanka radnog odnosa nije moguć. U Vašem slučaju poslodavac nije saglasan. Međutim, Vi možete radni odnos prekinuti na drugi način- Vašim otkazom ugovora o radu. Potrebno je da to učinite u pismenoj formi (nije potrebno navođenje razloga za otkaz) i da ispoštujete otkazni rok. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu- na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad).  Poslovi za koje poslodavac nije unapred znao da treba da se završe u određenom roku (dodatni poslovi u okviru planiranih gde je uslov da se određeni posao završi u roku)  trebalo bi bliže odrediti opštim aktom poslodavca kako bi se izbegle eventualne zloupotrebe u odnosu na zakonsku formulaciju "i u drugim slučajevima". Van ovih slučajeva zaposlenom se ne može priznavati prekovremeni rad. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o državnim službenicima, posle isteka radnog odnosa na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla koji je zasnovan u skladu sa članom 63. st. 2. i 4. ovog zakona, državni službenik može da nastavi da radi na neodređeno vreme na radnom mestu čije je poslove obavljao na određeno vreme ako je obavljao poslove tog radnog mesta najmanje šest meseci, ako je u postupku vrednovanja radne uspešnosti na tom radnom mestu ispunio očekivanja ili prevazišao očekivanja, ako je radno mesto upražnjeno i ako se raspoređivanje uklapa u doneseni kadrovski plan. Prema tome, ako ispunjavate ove uslove trebalo bi da dobijete ugovor o radu na neodređeno vreme. Ukoliko ispunjavate uslove a poslodavac Vas ne primi za stalno, onda možete podneti tužbu nadežnom sudu.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Međutim, poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Dakle, Vi ste u obavezi da radite i vikednom ako je poslodavac utvrdio takav raspored radnog vremena.  Zakon o radu takođe sadrži odredbe koje štite zaposlene majke. Prema tome, zaposlena  koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa. S druge strane, jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. 

Poštovani, 

Zaposleni ima pravo na bolovanje kao i pravo na odsustvo sa rada na dan krsne slave. S obzirom da zaposleni ne može biti odsutan istovremeno po dva različita osnova, po pravilu bi se trebalo prekinuti bolovanje na dan slave i taj dan obračunati kao plaćeno odsustvo, a zatim sutradan nastaviti bolovanje. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme  plaćenog odsustva. Što se tiče bolovanja, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to  najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno.