Pravnik odgovara

Poštovani, 

Zakonom o radu propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Prema istom zakonu zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću. Takođe, navedneni zakon određuje da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Ukoliko poslodavac ne ispuni svoje obaveze, možete podneti tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Ukoliko ispunjavate uslove propisane sistematizacijom za određene poslove za koje se traži niža stručna sprema od one koju Vi imate, možete obavljati te poslove, ukoliko pristanete na to prilikom potpisivanja ugovora o radu. Ukoliko postoji drugo radno mesto koje odgovara Vašoj stručnoj spremi, poslodavac nije u obavezi da to radno mesto dodeli Vama, odnosno  može da zaposli drugo lice koje takođe ispunjava uslove. 

Poštovani, 

Osnov za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja, koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca prvih 30 dana, a od 31. dana na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ukoliko osiguranica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila, a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu, uzima se zagarantovana minimalna zarada. U skladu sa nevedenim, ne mora biti vezan staž svih 12 meseci. 

Poštovani, 

Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica  utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Poslodavac će Vas uputiti u proceduru otvaranja porodiljskog odsustva. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (čl. 53 Zakona o radu). Nije od značaja da li je državni praznik ili radni dan. Nadalje zakon propisuje da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice i  za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice i dr. Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova za uvećanje zarade (npr. rad na dan praznika + prekovremeni rad), procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja. Dakle, možete biti obavezani da radite prekovremeno (pod uslovom da je prekovremeni rad uveden u skladu sa zakonom)  kao i za vreme praznika ali poslodavac je u obavezi da Vam isplati uvećanu zaradu. Ukoliko biste odbili da radite prekovremeno poslodavac bi mogao da Vam otkaže ugovor o radu.

Poštova

U slučaju da ste proverom podataka u bazi RFPiO utvrdili da nije evidentirano da je poslodavac platio dospele doprinose za penzijsko i inalidsko osiguranje, potrebno je preduzeti sledeće: Kontaktirati poslodavca i proveriti da li se radi o grešci. Moguće je npr. da poslodavac za određenu godinu nije podneo M-4 obrazac, iako je platio doprinose. Ukoliko to nije bio slučaj, RFPiO nije imao unet podatak da je staž plaćen, iako zapravo jeste bilo sve izmireno u pogledu dospelih doprinosa. Od 01.01.2019. godine RFPiO po sužbenoj dužnosti preuzima ove podatke od drugih državnih organa i poslodavac više nema obavezu predaje M-4 obrasca. Ako nije reč o grešci, potrebno je upozoriti na vreme poslodavca da ispuni svoju zakonsku obavezu jer ista ne zastareva, odnosno potraživanje uplate doprinosa za socijalno osiguranje ne može da zastari. Ukoliko i pored upozorenja poslodavac ne plati doprinose, potrebno je podneti prijavu Poreskoj upravi, koja može da pokrene postupak prinudne naplate doprinosa.