Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prekovremeni rad je rad duži od punog radnog vremena. Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.  Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Poslodavac je u obavezi da plati uvećanu zaradu za prekovremeni rad najmanje 26% od osnovice. S druge strane, poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom. Na osnovu evidentiranih časova rada koji prelaze broj časova rada punog radnog vremena zaposleni ostvaruje po osnovu preraspodele radnog vremena slobodne dane, odmor u toku rada, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa zakonom. S druge strane, poslodavac mora da plati prekovremene časove rada i oni se ne mogu kompenzovati odobravanjem slobodnih dana. 

Poštovani, 

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. To bi značilo da ste u obavezi da radite prekovremeno ukoliko je prekovremeni rad u skladu sa zakonom.  Ukoliko dobijete nalog poslodavca, možete dobiti otkaz ugovora o radu. Zaposleni koji radi prekovremeno ima pravo na uvećanu zaradu najmanje 26 % od osnovice. 

Poštovani,

Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom. Vreme koje zaposleni provede na putu do posla ne smatra se radnim vremenom. Međutim, ukoliko se povredite na putu do posla to će se smatrati povredom na radu. Kada se zaposleni povredi na putu do posla i obrnuto inspekcija rada ne izlazi na teren, zaposleni sam prijavljuje povredu, a mora i da dokaže da se povreda dogodila na tzv. redovnom putu.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci. Zakon o radu ne definiše detalje u vezi objave plana preraspodele. Poslodavac je u obavezi  da donese odluku o preraspodeli radnog vremena koja sadrži vremenski period na koji se vrši preraspodela, mesece u kojima će se raditi duže od punog radnog vremena, mesece u kojima će se raditi po uobičajenom rasporedu rada i sl. U svakom slučaju zaposleni moraju biti upoznati sa rasporedom radnog vremena. 

Poštovani, 

Zakonom je propisano da u osnovnu zaradu može da bude ukalkulisan noćni rad, a rad na dan državnih praznika ne može da bude vrednovan kroz osnovnu zaradu. Prema tome, poslodavac je dužan da za svaki rad na dan državnog praznika plati uvećanu zaradu i to uvećanje mora da bude najmanje 110 % od osnovice. Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada. Što se tiče prekovremenog rada on se takođe mora platiti uvećano i to najmanje 26% od osnovice što znači da prekovremeni rad nije više vrednovan od rada na dan praznika. 

Poštovani, 

Zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti. Ukoliko se rad subotom smatra prekovremenim radom, poslodavac je u obavezi da Vam plati prekovremene časove rada. 

Poštiovani, 

Zakonom o radu predviđeno je da poslodavac ugovorom o radu sa zaposlenim dogovara radno vreme. Prema Zakonu o radu, puno  radno vreme je 40 časova nedeljno. Radno vreme je period u kome je zaposleni dužan da obavlja svoje radne zadatke a van radnog vremena to nije dužan. Zakon o radu predviđa mogućnost tzv. pripravnosti. To je situacija u kojoj je zaposleni van radnog vremena pripravan da obavi određene poslove za poslodavca i van radnog vremena. Međutim za tu pripravnost se plaća posebna naknada koja se ugovara ugovorom o radu. Ukoliko nemate ugovorenu pripravnost smatramo da niste dužni da obavljate poslove van radnog vremena. Dakle, smatramo da poslodavac može tefelonskim pozivom da Vam da neka kratka obaveštenja ali ne može da nameće radne obaveze van radnog vremena. 

Poštovani, 

U navedenom slučaju smatramo da zaposleni može da radi samo u  međusmeni. Zakon o radu predviđa ograničenje vezano za noćni rad. U skladu sa tim, zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi dnevni i nedeljni odmor. Dakle, zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno kojem se dodaje vreme dnevnog odmora, ako zakonom nije drukčije određeno. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.