Pravnik odgovara

Ne morate se uopšte izjašnjavati na predlog o sporazumnom raskidu ugovora o radu. Poslodavci uvek više vole sporazumni raskid jer su u tom slučaju obezbeđeni da ih zaposleni ne mogu tužiti. S obzirom na to da je za zaposlenog materijalno bolje da dobije otkaz jer ima pravo na novčanu naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje. Ukoliko zaposleni sa poslodavcem potpisuje sporazumni raskid, poželjno je da traži da se sporazumnim raskidom ugovori određena naknada za zaposlenog.

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
Ako zaposleni otkaže ugovor o radu zbog, od strane poslodavca učinjene povrede obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos. Što znači da ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva. Pored vraćanja na rad, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.Naknada štete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa..Ako su utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će na njegov zahtev obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi, i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina života zaposlenog, kao i broja izdržavanih članova porodice. Ovu odluku i sud može doneti i na zahtev poslodavca, ako postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane, nije moguć, s tim da se naknada štete zaposlenom dosuđuje dosuđuje u dvostrukom iznosu od iznosa koji se utvrđuje u skladu sa stavom 4. ovog člana.Poslodavac i zaposleni mogu podneti zahtev i do okončanja glavne rasprave pred sudom.

 U najkraćem, ukoliko bi Vas otpustili, Vaša prava zavise od razloga koji je osnov za otkaz ugovora o radu, a što je bliže pobrojano u članu 179 Zakona o radu. pre toga bi ste morali dobiti upozorenje na koje  se izjasnite sa li stoje razlozi ili ne. Isto tako poslodavac je u obavezi da zatraži i mišljenje sindikata čiji ste član. u skladu sa članom186 Zakona o radu

Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

 Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu člana 179. tačka 1) zakona, ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana a najduže tri meseca (u daljem tekstu: otkazni rok), u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja, i to:mesec dana, ako je navršio do 10 godina staža osiguranja, dva meseca, ako je navršio preko 10 do 20 godina staža osiguranja, tri meseca, ako je navršio preko 20 godina staža osiguranja.Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu. Zaposleni može, sporazumno da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu.

 Предметна област регулисана је Законом о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса

 РС  и Законом о привредним друштвима РС. Међутим, оснивач може у складу са чланом 25. Закона да у случају поремећаја у пословању јавног предузећа и привредног друштва са већинским учешћем државног капитала, које обавља делатност од општег интереса, предузме мере којима ће обезбедити услове за несметано функционисање предузећа, односно привредних друштава и обављање делатности за које је предузеће, односно привредно друштво основано, осим ако је оснивачким актом и законом којим се уређује обављање делатности од општег интереса другачије одређено извршити следеће:промену унутрашње организације јавног предузећа,  разрешење органа које именује и именовање привремених органа предузећа, односно привредног друштва;ограничења права појединих делова предузећа да иступају у правном промету са трећим лицима;
ограничење у погледу права располагања појединим средствима у државној својини; друге мере одређене законом којим се уређују услови и начин обављања делатности од општег интереса и оснивачким актом.
Кад поремећај у пословању јавног предузећа чији је оснивач јединица локалне самоуправе, односно аутономна покрајина може имати за последицу угрожавање живота и здравља људи или имовине, а надлежни орган оснивача не предузме благовремено напред наведене  мере те мере може предузети Влада Републике Србије.

У погледу права запослених на њихов положај се исто тако примењује Закон о раду Републике Србије.