Čujemo da si nedavno započeo svoju #productbased karijeru nakon R&D prakse. Čestitamo ti! Čemu te je to iskustvo naučilo?
Praksa mi je donela mnogo toga korisnog. Ipak, prvo bih istakao najdraže - ona je bila moje prvo radno iskustvo u struci za koje sam se školovao na Fakultetu tehničkih nauka. Time sam ostvario jedan od ciljeva kao student. Konačno sam dobio mogućnost da se upustim u inženjerski svet i da primenim svoju kreativnost u istraživačko-razvojnom okruženju. Takođe, pružila mi se prilika da se oprobam u jednoj velikoj kompaniji i da radim na strateški značajnom projektu za Continental. Kada je reč o tehničkom znanju, mogu reći da sam naučio izuzetno mnogo stvari o električnom sistemu vozila, ali istakao bih to da sam u potpunosti savladao Model based development. Moje iskustvo bi najpreciznije opisalo da sam stekao sveukupnu sliku o procedurama prilikom razvoja softvera u automobilskoj industriji.
Da li nešto tvoju praksu čini posebnom u odnosu na to kako inače to funkcioniše?
Često se u kancelariji šalimo na račun moje prakse koja je bila pomalo specifična. Konkretno, nije postojao neki poseban plan i program kroz koji sam trebao da prođem, već je moj lider imao ideju da me što pre osposobi za rad na projektu na kom je bilo planirano da radim zajedno sa timom. Tako da sam od prvog dana imao jasan zadatak: da savladam one softverske alate sa kojima se do sada nisam susretao, kao i da se što bolje upoznam sa projektom. Taj period bio je izuzetno uzbudljiv jer su se ispred mene pojavili novi izazovi. U početku su mi postavljani zadaci, koji su služili kao neki vid vežbe. Pomoću njih sam stekao samopouzdanje i malo po malo dodeljivani su mi zadaci koji su se odnosili na sam projekat. To su bile jednostavne implementacije, a potom su došle i one zahtevnije, ali tada sam već bio obučen da ih rešim. Za vreme prakse imao sam pristup svim treninzima koji su mnogo doprineli mom znanju, ali najviše su doprinele moje kolege koje su nesebično delile svoje znanje i iskustvo sa mnom.
Kakvo je bilo tvoje iskustvo sa kolegama iz tima?
Naša grupa se nalazi unutar Smart Mobility poslovne oblasti, i ima oko 40 zaposlenih koji su podeljeni u timove u okviru kojih radimo na više različitih projekata. Moje kolege su uglavnom okvirno mog uzrasta, tako da je cela grupa sačinjena od mladih i, istakao bih, uspešnih ljudi. Spajaju nas slična interesovanja, pa je atmosfera u kancelariji odlična, a o meri humora i smeha koji je vrlo prisutan je suvišno i govoriti. Shvatio sam koliko je radno okruženje bitan faktor za prijatan boravak na radnom mestu, ali i za sam rad, baš na svojoj praksi. Učenje mi je bilo mnogo lakše nego kako je to slučaj na, recimo, fakultetu ili u odnosu na iskustva svojih vršnjaka. Svoje kolege mogu isključivo da pohvalim! Kao zaposleni, ostao sam deo grupe u kojoj sam radio praksu. Bavimo se razvojem aplikativnog dela softvera za dve veoma važne jedinice unutar vozila. U pitanju su jedinica za kontrolu tela vozila koju nazivamo BCM i za instrument tablu koju nazivamo Instrument cluster.
Na koji način kroz svoju poziciju sada utičeš na automobilsku industriju?
Moj doprinos automobilskoj industriji je u razvoju modernih instrument tabli. Ovakva instrument tabla je u potpunosti digitalna, što znači da ne postoje čak ni analogne kazaljke, već je ceo prikaz na ekranu. Doprinos ovakvih instrument tabli nije samo estetski, naime, one vozaču omogućavaju jednostavan pristup važnim informacijama kao i raznim podešavanjima. Razvoj softvera za instrument tablu je odgovoran posao jer ona predstavlja glavni vid komunikacije između vozača i čitavog vozila. To je čini jednim od najkompleksnijih uređaja unutar čitavog električnog sistema vozila. Prikaz mora da bude u realnom vremenu, a informacije koje se prikazuju moraju da budu strogo ispravne u svim realnim scenarijima.