Mnoge devojčice i dečaci maštaju da rade u fabrici čokolade, ali ih nema baš puno kojima se ta želja i ostvarila. Ipak, među onima kojima jeste su Biljana Popović, Snežana Bera i Stefan Bras. Oni su zaposleni u „Atlantic Štarku“, koji je deo „Atlantic Grupe“, i zaduženi su da čokolade „Najlepše želje“, “Bananice”, "Napolitanke Štark“, "Piškote“ i ostale poslastice u savršenom stanju i na vreme stignu na police u radnjama. Ova kompanija proslavila je nedavno čak 100 godina postojanja, a može se pohvaliti ne samo vernošću potrošača, već i svojih zaposlenih.
Možda i najveći kompliment, kada je u pitanju odnos ljudi prema sistemu i obrnuto, je kada kompanija uspe ponovo da privuče radnike koji su otišli iz firme. Oni koji su i napravili „izlete“ u druge kompanije kažu da ih je nazad u „Atlantic Štark“ privukla potpuno posebna timska atmosfera i prilika da iz godine u godinu napreduju.
Senior stručni saradnik u održavanju Stefan Bras (30) po stuci master inženjer mašinstva, proveo je van firme deset meseci, ali kaže da se vratio jer mu je nedostajao osećaj pripadnosti timu, a „Štark“ je uvek doživljavao kao porodicu.
- Ta povezanost nije nestala ni nakon mog kratkog izleta van „Atlantic Grupe“, i to se nastavilo i sada, kada sam se vratio. Osećam se kao da nikada nisam ni otišao. Inspiracija za moj povratak definitivno je bio osećaj koji imam kad dolazim na posao. Radim sa mladim kolegama koji su ispunjeni entuzijazmom, voljom i kreativnošću i zajedno napredujemo u svakom smislu i smatram da je to privilegija ovog posla - ističe Stefan Bras.
On kaže da, u odnosu na druge kompanije u kojima je radio, mladi inženjeri u „Štarku“ imaju više mogućnosti da iskažu svoju kreativnost i da se usavršavaju. Kao jedan od saradnika u održavanju, Stefan ističe da je najvažnije da u proizvodnji ništa ne „škripi“ i objašnjava da je on sa kolegama zadužen da na linijama na kojima se prave slatkiši sve bude besprekorno i da „klizi“. Ovaj master inženjer mašinstva dodatnom privilegijom smatra to što pod kontrolom drži proizvodne pogone na čokoladnom delu, gde se proizvode „Najlepše želje“ i „Bananice“, zbog čega kaže da mu posao uopšte nije težak, već naprotiv – sladak.
- U timu su dva mašinska i dva elektro inženjera, pomažemo jedni drugima, bez obzira da li je problem elektro ili mašinske prirode. Tu smo jedni za druge i to je ono što je ključ u svemu ovome. Između ostalog, velika prednost je i odnos menadžmenta prema nama, koji je pun poverenja i uvažavanja i to doprinosi da se posao radi sa lakoćom i kvalitetno - napominje Stefan Bras.
Prehrambeni tehničar Snežana Bera (54) je od 1994. godine u „Štarku“, i do sada je radila na svim proizvodnim linijama, a trenutno je zadužena za „mešenje“ piškota, jer pravi smesu za ovaj keks. Kaže da je na liniji piškota počela karijeru i da tu planira i da ostane do penzije.
- Posao je dinamičan, nije dosadan, a od mene sve kreće, kada je u pitanju proizvodnja piškota i vafla. Ljudi kažu da bi stalno jeli slatkiše da rade u fabrici i zamišljaju da i mi to stalno radimo, ali to naravno nije tako. Jedna od prednosti posla je što smo stalno u prijatnom okruženju koje miriše na topljenu čokoladu. Na proizvodnoj liniji je oko 25 ljudi u smeni i smenjujemo se svake nedelje - kaže Snežana Bera.
Ona napominje da su odgovornost i brzina ključne osobine neophodne za ovo radno mesto, ali i da je važno da osoba voli taj posao, jer nema prostora za grešku, kada je u pitanju receptura i postupak pripreme za pravljenje slatkiša. Kako navodi, velike investicije u opremu doprinele su da posao bude jednostavniji nego ranije, ali smatra da su ljudi u „Štarku“ ipak najvažnija karika u lancu proizvodnje.
Biljana Popović (34) se u „Štarku“ prvi put zaposlila u septembru 2021. godine na liniji deserta, ali je potom iz privatnih razloga napustila firmu i zaposlila se na drugom mestu. Dobar utisak koji je ostavila na svoje šefove, doprineo je da vrata fabrike za nju budu otvorena kada je šest meseci kasnije, ipak, poželela da se vrati.
- Kada sam davala otkaz, naš tehnolog me je posavetovao da pratim oglase ako poželim da se vratim, a da će se ona zauzeti da me prime ponovo. Tako je i bilo. Kada sam se prijavila, ponovo su me prihvatili - priča Biljana Popović.
Napominje da je razlog njenog povratka i to što je „Atlantic Štark“ firma koja pruža sigurnost kao i brojne pogodnosti za zaposlene.
- Gde god da sam radila nisam imala regrese, ovoliko bonusa po raznim osnovama, poput onog za Božić. Sve se dodatno plaća i noćni rad i prekovremeni, topli obrok, prevoz više od zakonskog minimuma i to je razlika u odnosu na druge u finansijskom smislu, što nam je svima u suštini na prvom mestu. Nama koji smo mlađi jako je važno što postoji mogućnost i da se napreduje. Poruka koju nam poslodavci šalju je da im trebaju mlađi ljudi, koji će preuzeti komplikovanije poslove kada starije kolege odu u penziju. Onaj ko upravlja mašinom, normalno ima i veću platu. To je moj motiv da ostanem u firmi, što znam da, ako se dovoljno potrudim, imam i veće šanse da se profesionalno razvijam - ističe Biljana.
Kada opisuje svoj posao, kaže da joj je od samog početka bio zanimljiv, jer jako voli slatkiše. Sa osmehom priča da je tu ljubav ovih dana izmerila i na vagi, jer se od kada radi u „Štarku“ malo i ugojila.
- Uz česta posluženja Štarkovog asortimana u našoj kantini, nije lako paziti na kilažu pored svih tih slatkiša. Posao koji trenutno radim nije zahtevan i svako ko ima volju, mogao bi da ga nauči. Nije potrebno nikakvo posebno predznanje, - objašnjava Biljana Popović.
A sudeći po najavama novih investicija, koje "Atlantic Grupa", čiji je deo i "Atlantik Štark" ima u Srbiji, prilika koju su dobili Biljana, Snežana i Stefan, mogla bi da se ukaže i mnogim drugim inženjerima, tehnolozima, prehrambenim tehničarima, operaterima i ostalima koji bi voleli da rade u jednoj ovakvoj kompaniji.
U naredne tri godine na tržištu Srbije "Atlantic" planira ulaganje veće od 100 miliona evra. Najveći deo, skoro 53 miliona evra, odnosi se na proizvodne i logističke kapacitete u "Atlantic Štarku", pre svega novu fabriku Smokija, koja se gradi na Voždovcu. U planu su i značajna ulaganja u ostale poslovne segmente od oko 50 miliona evra u distribuciju robe široke potrošnje, gde je „Atlantic“ među vodećim igračima na tržištu, kao i u proizvodnju i prodaji kafe.