Kako se Infostud ekipa ove godine obrela na ekskurziji u Moskvi
Tatjana Vidaković, PR Poslovi.infostud.com
15.07.2016
Odlazak na prolećnu ekskurziju je nekako nečujno i kradom vremenom postala prava mala Infostud tradicija, koju iz godine u godinu sa nestrpljenjem očekujemo. Ovogodišnja četvorodnevna avantura u Moskvu nas je očarala, naterala da se bezglavo zaljubimo u rusku prestonicu i obećamo da je ovo bio tek naš prvi dolazak u ovaj divni grad. Iznad svega, ovo je bila još jedan pokazni primer kako negovanje dobre atmosfere i međuljudskih odnosa na radnom mestu u velikoj meri utiče i na stvaranje zajedništva i osećaja privrženosti i u privatnom životu, ali i obrnuto.
Destinacije biramo glasanjem
Koncept naših ekskurzija je takav da prvo predložimo nekoliko destinacija koje bismo posetili a onda glasanjem biramo finalnu odrednicu.
Često predlažemo mesta koja privatno ne stižemo da posetimo, a ekskurzija je upravo prilika da ne zapostavimo ove sjajne destinacije. Sa organizacijom počnemo nekoliko meseci ranije, brzo se dogovaramo, biramo obično smeštaj u hostelima i najjednostavnije i najisplativije načine da do destinacije dođemo.
Vremenom smo samo potvrdili da naša druženja na ovim ekskurzijama i međusobno dublje upoznavanje utiču na naše bolje uzajamno razumevanje i jednostavnije funkicionisanje i na radnom mestu, i obrnuto- često dobri odnosi iz kancelarije prerastaju u neraskidiva prijateljstva.
Nakon prošlogodišnje ekskurzije u Poljsku i posete Aušvicu, Krakovu i rudnicima soli, ove godine je izbor demokratski pao na Moskvu.
Rečeno učinjeno.
Kako da za četiri dana obiđemo sve ono za šta nam ni ceo mesec ne bi bio dovoljan?
Bili smo svesni da odlazimo u grad koji ima 12 miliona stanovnika, u kome praktično živi više ljudi nego u Srbiji, znali smo da je grad ogroman i monumentalan, ali nas je uprkos tome ostavo bez daha i osvojio na prvi pogled.
Jedini način da bar malo doživimo Moskvu u ovom periodu bila je naša svesna odluka da joj se prepustimo. Moskva je pružila ruku, mi smo joj dozvolili da vodi. Bespoštedno smo trošili tabane, uletali u hop on hop off autobuse, vozili se brodićem po reci Moskvi, prešli grad metroom uzduž i popreko.
Na Crvenom trgu čovek ne zna gde ga gleda od tolikog prostranstva i lepote koja mu se pruža pred očima. Ime trga nije asocijacija na komunizam, kako mnogi misle, već pridev crveni asocira na lepotu i grandioznost – crkva Sv. Vasilija, Lenjinov mauzolej, Kremlj sve vreme podgrevaju takav utisak.
Pred očima su nam se ređale građevine koje smo toliko puta videli na televiziji -Boljšoj teatar, KGB zgrada, zgradu Dume.
Očarao nas je stari Arbat, predivna pešačka zona, sa prodavnicama, kafićima i restoranima, nekadašnji elitni korzo kojim su šetala ruska gospoda.
Posebno su zanimljive zgrade “sedam visotki” – 7 monumentalnih građevina sa špicevima na kojim su petokrake podignute za vreme Staljinove vlade, koje su zauvek promenile panoramu Moskve. U jednoj od njih se nalazi i čuveni moskovski univerzitet Lomonosov, koji za Rusiju predstavlja ono što su u Engleskoj Oksford i Kembridž,a u Americi Jejl i Harvard.
Bez daha nas je ostavila najveća pravloslavna bogomolja na svetu ,hram Hrista Spasitelja koji su gradili 44 godine ruski umetnici u slaveći rusku pobedu nad Napoleonom.
Parkovi su pravi ogromni tematski kompleksi koji su nas oduševili i prostranstvom i sadržajem.
Neki od nas su stigli do parka VDNH (Izložba Ostvarenja Narodne Privrede), koji je u stvari izložbeni prostor iz tridesetih godina 20. veka. Danas se u njemu nalazi i Muzej svemira. Sate smo proveli u Parku pobede i muzeju posvećenom drugom svetskom ratu. Park Gorki je bio jagodica na kolaču, ogroman, pun sadržaja, idealan za dokolicu i sportske aktivnosti.
Metro je priča za sebe, jedan je od najstarijih na svetu, ali verovatno najbogatiji i najbolje dekorisan. Pojedine stanice su divno ukrašene bogatim reljefima, ilustracijama iz ruskog narodnog života, neke imaju lustere, skulpture- baš kao što je slučaj na stanici Ploščadi Revolucij, gde smo kao što to čine pravi Rusi pomilovali za sreću njušku bronzanog psa koji je tu postavljen.
Zanimljiv nam je bio i GUM – jedna od najstarijih i najpoznatijih robnih kuća u svetu, koja je čuvena koliko i londonski Harrods Department store. Sadrži ogroman broj prodavnica, a čuven je balkon na spratu koji je Staljin koristio za obraćanje masi.
I ono što nas je sve iznenadilo - imena svih svetskih brendova su napisana ćirilicom.
Zašto Rusi tako dobro podnose vodku?
Naša poseta Moskvi bi bila nepotpuna bez prepuštanja gastronomskim uživanjima.U nacionalnom ruskom restoranu uz votku sa renom su nam posluženi kiseli krastavčići, ukiseljene špargle obložene slaninom. Tajna ispijanja votke je očigledno u dobroj pripremi, kombinacija masno i kiselo izgleda da ne može da omane.Na meniju su nam bile nezaobilazne čorbe -boršč, šči, zatim pejmeni - knedle punjene raznim nadevima, piroške, blini –v arijanta slatkih palačinkii, losos, gomila sirove ribe ( čime se jedino naš direktor Bane oduševio).Nismo propustili priliku da uživamo u teletini na gruzijski način i čuvenom gruzijskom hlebu kačapuri.Zanimljivo je da se na svakom koraku prodaje domaći zanatski sladoled koji je opstao uprkos velikim svetkskim proizvođačima.
Nakon četiri intenzivna dana naš tim se vratio u Srbiju prepun utisaka sa čvrstom odlukom da Moskvu ponovo poseti.Ostalo je toliko toga da se vidi: Muzej Matjoške (babuške),, muzej „Dom Bulgakova“, koji je smešten upravo u stanu iz romana „Majstor i Margarita“, poslovni centar Moskva city, Puškinov muzej, dom Romanovih, park Caricin i još toliko toga.
Sve u svemu Moskva je opravdala i premašila sva očekivanja, osvojila nas i ostavila bez teksta. Utiske još sređujemo i kujemo planove za sledeću, sjajnu Infostud ekskurziju.
Destinacije biramo glasanjem
Koncept naših ekskurzija je takav da prvo predložimo nekoliko destinacija koje bismo posetili a onda glasanjem biramo finalnu odrednicu.
Često predlažemo mesta koja privatno ne stižemo da posetimo, a ekskurzija je upravo prilika da ne zapostavimo ove sjajne destinacije. Sa organizacijom počnemo nekoliko meseci ranije, brzo se dogovaramo, biramo obično smeštaj u hostelima i najjednostavnije i najisplativije načine da do destinacije dođemo.
Vremenom smo samo potvrdili da naša druženja na ovim ekskurzijama i međusobno dublje upoznavanje utiču na naše bolje uzajamno razumevanje i jednostavnije funkicionisanje i na radnom mestu, i obrnuto- često dobri odnosi iz kancelarije prerastaju u neraskidiva prijateljstva.
Nakon prošlogodišnje ekskurzije u Poljsku i posete Aušvicu, Krakovu i rudnicima soli, ove godine je izbor demokratski pao na Moskvu.
Rečeno učinjeno.
Kako da za četiri dana obiđemo sve ono za šta nam ni ceo mesec ne bi bio dovoljan?
Bili smo svesni da odlazimo u grad koji ima 12 miliona stanovnika, u kome praktično živi više ljudi nego u Srbiji, znali smo da je grad ogroman i monumentalan, ali nas je uprkos tome ostavo bez daha i osvojio na prvi pogled.
Jedini način da bar malo doživimo Moskvu u ovom periodu bila je naša svesna odluka da joj se prepustimo. Moskva je pružila ruku, mi smo joj dozvolili da vodi. Bespoštedno smo trošili tabane, uletali u hop on hop off autobuse, vozili se brodićem po reci Moskvi, prešli grad metroom uzduž i popreko.
Na Crvenom trgu čovek ne zna gde ga gleda od tolikog prostranstva i lepote koja mu se pruža pred očima. Ime trga nije asocijacija na komunizam, kako mnogi misle, već pridev crveni asocira na lepotu i grandioznost – crkva Sv. Vasilija, Lenjinov mauzolej, Kremlj sve vreme podgrevaju takav utisak.
Pred očima su nam se ređale građevine koje smo toliko puta videli na televiziji -Boljšoj teatar, KGB zgrada, zgradu Dume.
Očarao nas je stari Arbat, predivna pešačka zona, sa prodavnicama, kafićima i restoranima, nekadašnji elitni korzo kojim su šetala ruska gospoda.
Posebno su zanimljive zgrade “sedam visotki” – 7 monumentalnih građevina sa špicevima na kojim su petokrake podignute za vreme Staljinove vlade, koje su zauvek promenile panoramu Moskve. U jednoj od njih se nalazi i čuveni moskovski univerzitet Lomonosov, koji za Rusiju predstavlja ono što su u Engleskoj Oksford i Kembridž,a u Americi Jejl i Harvard.
Bez daha nas je ostavila najveća pravloslavna bogomolja na svetu ,hram Hrista Spasitelja koji su gradili 44 godine ruski umetnici u slaveći rusku pobedu nad Napoleonom.
Parkovi su pravi ogromni tematski kompleksi koji su nas oduševili i prostranstvom i sadržajem.
Neki od nas su stigli do parka VDNH (Izložba Ostvarenja Narodne Privrede), koji je u stvari izložbeni prostor iz tridesetih godina 20. veka. Danas se u njemu nalazi i Muzej svemira. Sate smo proveli u Parku pobede i muzeju posvećenom drugom svetskom ratu. Park Gorki je bio jagodica na kolaču, ogroman, pun sadržaja, idealan za dokolicu i sportske aktivnosti.
Metro je priča za sebe, jedan je od najstarijih na svetu, ali verovatno najbogatiji i najbolje dekorisan. Pojedine stanice su divno ukrašene bogatim reljefima, ilustracijama iz ruskog narodnog života, neke imaju lustere, skulpture- baš kao što je slučaj na stanici Ploščadi Revolucij, gde smo kao što to čine pravi Rusi pomilovali za sreću njušku bronzanog psa koji je tu postavljen.
Zanimljiv nam je bio i GUM – jedna od najstarijih i najpoznatijih robnih kuća u svetu, koja je čuvena koliko i londonski Harrods Department store. Sadrži ogroman broj prodavnica, a čuven je balkon na spratu koji je Staljin koristio za obraćanje masi.
I ono što nas je sve iznenadilo - imena svih svetskih brendova su napisana ćirilicom.
Zašto Rusi tako dobro podnose vodku?
Naša poseta Moskvi bi bila nepotpuna bez prepuštanja gastronomskim uživanjima.U nacionalnom ruskom restoranu uz votku sa renom su nam posluženi kiseli krastavčići, ukiseljene špargle obložene slaninom. Tajna ispijanja votke je očigledno u dobroj pripremi, kombinacija masno i kiselo izgleda da ne može da omane.Na meniju su nam bile nezaobilazne čorbe -boršč, šči, zatim pejmeni - knedle punjene raznim nadevima, piroške, blini –v arijanta slatkih palačinkii, losos, gomila sirove ribe ( čime se jedino naš direktor Bane oduševio).Nismo propustili priliku da uživamo u teletini na gruzijski način i čuvenom gruzijskom hlebu kačapuri.Zanimljivo je da se na svakom koraku prodaje domaći zanatski sladoled koji je opstao uprkos velikim svetkskim proizvođačima.
Nakon četiri intenzivna dana naš tim se vratio u Srbiju prepun utisaka sa čvrstom odlukom da Moskvu ponovo poseti.Ostalo je toliko toga da se vidi: Muzej Matjoške (babuške),, muzej „Dom Bulgakova“, koji je smešten upravo u stanu iz romana „Majstor i Margarita“, poslovni centar Moskva city, Puškinov muzej, dom Romanovih, park Caricin i još toliko toga.
Sve u svemu Moskva je opravdala i premašila sva očekivanja, osvojila nas i ostavila bez teksta. Utiske još sređujemo i kujemo planove za sledeću, sjajnu Infostud ekskurziju.