Kako šef razvoja softvera u Infostudu vidi trenutno stanje na domaćem IT tržištu?

Šta očekuje domaće IT kompanije u narednom periodu - produbljavanje krize ili smirivanje situacije? Svoje predikcije sa nama je podelio Boris Santrač iz Inspira Grupe. 

Boris Santrač, šef razvoja softvera u Infostudu pri Inspira grupi, 2011. je došao na razgovor za posao programera u Infostudu – iako je oglas istekao. Kao mlad programer ipak je izabran među mnoštvom kandidata i inicijalno se pridružio timu od 60 ljudi.

Sada Inspira grupa broji više od 320 članova tima, a za ovih 12 godina intenzivnog razvoja kompanije, Boris je stekao značajno iskustvo i postao menadžer koji vodi tim programera zaduženih za najveću platformu za zapošljavanje u Srbiji.

Iskoristili smo priliku da ga u kontekstu situacije na IT tržištu upitamo kakva je perspektiva  internet kompanija u narednom periodu i zašto su korporativna kultura i postepen rast najbolji čuvari u kriznim vremenima.

Koliko se IT okruženje promenilo za ovih 12 godina?

Boris: IT se od tada u mnogim aspektima značajno izmenio. Agilne metodologije razvoja softvera su postale dominantne u većini kompanija, alati koje koriste IT-jevci su postali napredniji što je dosta uticalo na produktivnost. Takođe, oblasti kao što su cloud computing, AI i blockchain su postale mnogo zastupljenije.

Međutim, možda najveću promenu sam primetio u dostupnosti znanja u IT oblasti. Danas su IT škole i kursevi lako dostupni svima što je dovelo do ekspanzije IT industrije u gotovo svim sferama društva.

To na kraju dovodi do situacije da kod nas u kompaniji kao programeri većinski rade ljudi koji su završili tehničke fakultete i više škole ali imamo i ljude sa pravnog, ekonomskog i medicinskog fakulteta i oni sa sobom donose drugačiju perspektivu i šire gledanje na probleme koji se rešavaju.

Koliko je za IT-jevca različit pristup poslu kad kao outsource radi na nekoliko različitih projekata ili u jednoj kompaniji razvija sopstveni proizvod? Utiče li to na razvoj karijere, ima li prelaska iz jednog u drugi model i da li je to lak prelaz?

Boris: Rad na više različitih projekata u outsourcing kompanijama može biti zanimljiv u početku, ali često se radi na manje složenim projektima. To može rezultovati nedostatkom izazova u rešavanju težih problema, postavljanju kompleksnih aplikacija i razumevanju velikih sistema, što na kraju može ograničiti karijerni razvoj i ulazak dublje u ekspertizu.

Postoje outsourcing kompanije koje se angažuju na dugoročnim i kompleksnim projektima, gde je ipak malo drugačija situacija. Tada uloga u timu može da utiče na karijerni razvoj. Od stepena slobodne i uključenosti u razvoj proizvoda zavisi i lični razvoj. U situaciji kada project lead ili arhitekta imaju tendenciju da do detalja pojednostavljuju posao programerima i gde se od njih očekuje programiranje jednostavnih, do detalja razrađenih delova aplikacije može doći do sporijeg učenja i razvoja.

Međutim, moram napomenuti da se ne razlikuju samo outsourcing kompanije, razlika je svakako i između kompanija koje imaju sopstvene proizvode. Imamo kompanije koje razvijaju jedan ili više sopstvenih proizvoda različite složenosti i u različitim tehnologijama. Ovde mogu da važe slična pravila kao i u outsource-ing kompanijama. Zbog svega toga prelazak iz outsourcing kompanije u kompaniju koja razvija sopstveni proizvod, ili obrnuto, može biti relativno jednostavan, ali može i zahtevati kraće prilagođavanje novom okruženju i zahtevima projekata.

Razvoj karijere u IT industriji zavisi od različitih faktora, uključujući biznis model kompanije, korporativnu kulturu i motivaciju samog IT-jevca za lični razvoj. Ključno je da pojedinac preuzme odgovornost za svoj lični razvoj. Aktivno učestvovanje u izgradnji profesionalnog puta, korišćenje vremena između projekata ili na bench-u za učenje, traženje od nadređenog dodatnog vremena za usavršavanje na poslu i odvajanje slobodnog vremena za napredovanje mogu biti od ključnog značaja. Svi se povremeno suočavamo s vremenom na poslu kada nije moguće posvetiti se dovoljno sopstvenom razvoju, ali ako takva situacija potraje duži period bez znakova promene, potrebno je razmotriti da li je vreme za promenu posla.

Šta je za tebe izazov u profesionalnom smislu?

Boris: Tokom karijere suočavao sam se sa različitim izazovima koji su se menjali kako sam i ja napredovao. Par meseci nakon što sam se zaposlio sam dobio da samostalno radim na složenom projektu implementacije sistema online plaćanja sa bankom, nedugo zatim sam učestvovao u prepisu kompletnog sajta i tu sam prolazio kroz sve faze razvoja digitalnog proizvoda. Ovi projekti su mi doneli ne samo novo znanje, već i podigli samopouzdanje i omogućili mi da danas budem tu gde sam.

U poslednje vreme moji izazovi su malo drugačiji i oni su više usmereni na ljude i težnju da kreiram jak i stabilan tim. Izazov je kreirati okruženje koje će biti motivišuće većem broju ljudi sa različitim pozadinama i omogućiti im da rastu, razvijaju se i da ostvaruju svoje profesionalne ciljeve istovremeno održavajući fokus na potrebama biznisa i postizanju očekivanih rezultata.

Jedan uspešan pristup koji smo primetili kod nas je pružanje slobode IT-jevcima već u ranim fazama. Naravno, ta sloboda nije apsolutna i praćena je od strane iskusnijih mentora i dešava se u situacijama kada rokovi nisu izuzetno kratki. Na ovaj način, kreiramo sigurno okruženje gde ljudi mogu da se izlažu izazovnim projektima. To nam donosi zadovoljne ljude koji se brže razvijaju.

Kako gledaš na trenutnu situaciju na IT tržištu kod nas iz perspektive prelivanja otkaza sa svetskog nivoa?

Boris: Svakako se radi o najvećoj krizi u IT-u od dot-com bubble-a i krize iz 2008. godine. Mnoge IT kompanije, kako u svetu tako i kod nas, su brzo rasle, ali ta brzina rasta nije bila održiva na duže staze.

Kod nas, većina IT firmi je usmerena na outsourcing, i one su prve koje su pogođene ovom krizom, čemu svedočimo poslednjih par meseci. Mnoge od tih firmi su ostale bez klijenata, a u trenutnoj situaciji je izuzetno teško pronaći nove. Nažalost, neke su primorane da preduzmu najteže mere. Međutim nisu samo outsourcing kompanije u krizi, deo startap scene takođe se suočava sa poteškoćama u pristupu finansijama, a neke firme su se našle u nezavidnom položaju.

Kada razmatramo stabilnost kompanija, važno je naglasiti da najviši menadžment igra ključnu ulogu. Stabilne kompanije rastu postepeno, grade organizacionu strukturu, definišu uloge, procese i načine rada kao i razvoja karijere. One se takođe fokusiraju na različite izvore prihoda i dugoročnu održivost, čak i u periodima kada ekonomija stagnira. Ovakav pristup omogućava stabilnim kompanijama da zapošljavaju i rastu čak i u vremenima krize i smanjenih prihoda.

Da li je ovo samo prvi talas koji će se uglavnom zadržati na outsourcing-u i startapima ili nas očekuje dublja svetska kriza koja će zahvatiti i naše kompanije sa sopstvenim proizvodima, to ostaje da se vidi.

Ono što je sigurno jeste da nas očekuje period u kojem će većina kompanija biti fokusirana na povećanje produktivnosti i efikasnosti postojećih timova i procesa. Manji broj kompanija, uključujući i Inspira grupu, će nastaviti sa zapošljavanjem kako bi bili spremni za izlazak iz globalne krize.

Gde se informiše IT senior u Srbiji? Šta prati i čita?

Boris: U današnje vreme IT-jevcima je dostupan zaista veliki broj kanala gde mogu da se informišu. Seniori imaju malo veći izazov u pronalaženju sadržaja prilagođenog isključivo njima.

Na globalnom nivou tu je pre svega Reddit kao jedno od mesta gde je prisutan veliki broj naših seniora. Postoje i razni discord kanali. Seniori su prisutni i na Twitter-u gde prate razne ljude i teme. Tu je i Medium.com kao platforma na kojoj se može naći dosta sadržaja korisnog seniorima.

Od sajtova sa ovih prostora svakako su tu Netokracija, tu je Helloworld sa iskustvima zaposlenih i platama u kompanijama i blogom, a ne treba zaboraviti ni Startit i slične platforme. Nedavno me i jedan od naših seniora podsetio na časopis “Svet kompjutera” koji još uvek verno prate mnogi seniori. Tu su i konferencije u zemlji i inostranstvu koje se ponovo organizuju nakon zatvaranja zbog korone.

Koliko ti je važna kultura kompanije u kojoj si zaposlen? Koliko IT sektor gradi i utiče na kulturu kompanije?

Boris: Kada govorimo o uticaju IT sektora na kulturu kompanije, treba uzeti u obzir da mnogi faktori igraju ulogu u formiranju kulture. Primarno se kultura gradi na nivou vlasnika i top menadžmenta i onda se polako spušta na ostatak tima. IT sektor, kao i svaki drugi sektor, može imati uticaj na kulturu u zavisnosti od toga da li je IT dominantan u kompaniji ili postoje i drugi sektori koji takođe utiču na kulturu.

Postoji kod nas mišljenje da su IT-jevci različiti od drugih, ali mislim da je to samo stereotip. U poslednje vreme, dostupnost IT obuka je dovela do veće raznolikosti među IT-jevcima. U svojoj karijeri sam se susreo sa velikim brojem IT-jevaca različitih pozadina, znanja, želja i motiva. Zbog toga mislim da je teško generalizovati i definisati uticaj IT sektora na kulturu kompanije.

Iako istraživanja i dalje pokazuju da plate igraju ključnu ulogu kao motivacioni faktor za većinu IT-jevaca, visok nivo primanja u mnogim IT kompanijama doprinosi većem zadovoljstvu IT stručnjaka i otvara prostor za isticanje drugih faktora. U tom kontekstu, kultura kompanije zauzima visoko mesto na listi prioriteta.

Za mene lično, sigurnost, stabilnost, mogućnost profesionalnog razvoja i sloboda u donošenju odluka su ključni motivatori, i imam sreću da se nalazim u kompaniji čija kultura mi omogućava ostvarenje tih ciljeva.

Preuzeto sa: https://www.netokracija.rs/infostud-2023-seniori-208885